Evropski uslovi za Srbiju i region

Otvorena pitanja o granicama Hrvatske sa Srbijom i Crnom Gorom trebala bi se rešiti do 2023. godine, kao uslov da Crna Gora i Srbija dotad zaključe pregovore o članstvu u EU i postanu punopravne članice do kraja 2025. godine.

Iako se Hrvatska izričito ne spominje , poruka je to iz nacrta strategije Evropske komisije nazvane “Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan”, u kojoj se navodi da EU ne želi uvoziti granične sporove između država regiona. Ovaj nacrt u koji je Jutarnji list imao uvid, još uvek je zaštićeni dokument, a konačna verzija trebala bi se usvojiti i objaviti u februaru sledeće godine, kako je najavio u svom godišnjem govoru o stanju Unije predsednik Evropske Komisije Žan Klod Junker.

Iz strategije je vidljivo da postoje indikativni jasni rokovi samo za Crnu Goru i Srbiju, za koje se kaže da će moći u EU do kraja 2025. godine, a za ostale države samo se navodi da do tada trebaju „napredovati u pristupnim pregovorima”.

BILATERALNI SPOROVI

“Postoje i dalje važni bilateralni sporovi između država regije koje su preostale za rešavanje. EU neće uvoziti te sporove. Trajno rešenje treba pronaći pre nego što određena država uđe u EU”, piše u dokumentu.

“Sve države se moraju nedvosmisleno obvezati, i rečima i delima, prevladati nasleđa iz prošlosti, postići pomirenje i rešiti otvorena pitanja puno pre njihovog pristupa u EU.”

Konkretno se u hodogramu koji predviđa članstvo Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine kaže da se pre zaključenja pristupnih pregovora moraju rešiti svi granični sporovi jer EU “ne može niti će uvoziti takve probleme”. “U slučajevima gde granični sporovi ne budu rešeni, strane ih moraju predati bezuslovno na obvezujući način konačnoj arbitraži ili Međunarodnom sudu pravde pre zaključenja pristupnih pregovora i u potpunosti poštovati presude.”

Isto tako se podsećaju lideri regiona na to da je članstvo u EU stvar izbora za koji je potreban politički konsenzus i saglasnost građana i zato ne bi trebala postojati dilema lidera o tome gde pripada Zapadni Balkan i u kojem smeru se kreće. To je jasna poruka Srbiji, gde se često postavlja pitanje izbora između EU i Rusije.

REŠAVANJE ODNOSA

Za Srbiju je važna i poruka da će morati rešiti odnose s Kosovom putem pravno obvezujućeg dokumenta, za koji se u ovom dokumentu kaže da je ključan za stabilnost celog regiona i njegovu evuropsku perspektivu. U dokumentu su navedeni indikativni koraci za dovršetak članstva Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine. Prema hodogramu, do kraja 2019. godine te bi države trebale biti fokusirane na ispunjenje prelaznih kriterijuma iz područja vladavine prava.

Srbija ih ima čak 50, a nakon što se potvrdi njihovo ispunjenje, EU će odrediti merila za zatvaranje tog poglavlja. Osim toga, do kraja te godine Srbija mora ispuniti i prelazni kriterijum iz poglavlja 35 koje, iako se zove formalno “ostala pitanja”, sadrži uslov sveobuhvatne normalizacije odnosa s Kosovom.

“Srbija i Kosovo najkasnije do ovog roka moraju postići sveobuhvatnu normalizaciju odnosa koja bi otvorila put za daljnji supstancijalni napredak Kosova na putu prema Europskim integracijama”, stoji u nacrtu uz napomenu da to treba osvežiti kad se objasni vremenski okvir za dijalog.

BiH bi do 2019. godine trebala dobiti status kandidata, naravno, ako do tada dovrši postupak slanja odgovora iz upitnika i Komisija završi svoj deo posla. Albanija će, ako ispuni uslove, i Makedonija ako reši pitanje imena s Grčkom, tokom 2019. godine imati zamah u pregovorima o članstvu.

BIH NA POČETKU

Godina 2023. spominje se kao godina u kojoj bi Crna Gora i Srbija trebale zaključiti pregovore o članstvu, a Bosna i Hercegovina ih otvoriti.

Godine 2024. potpisao bi se Ugovor o pristupanju između EU i Crne Gore, kao i EU i Srbije, na predlog Evropske komisije i uz davanje pristanka Evropskog parlamenta. Taj bi ugovor trebale ratifikovati sve države članice na vreme da bi te dve države ušle u EU do kraja 2025. godine.

Iako je iz dokumenta vidljivo da su indikativni rokovi za dovršetak procesa integracije u članstvo u EU jasno navedeni samo za Crnu Goru i za Srbiju, jer su u ovom trenutku vodeći u tom procesu, u istom se nacrtu navodi da je ta perspektiva otvorena za sve “partnere” iz regiona te da i dalje ostaje zasnovana na individualnim zaslugama. U dokumentu se namerno ne spominje “šest država”, nego “šest partnera”, zbog Kosova koje još nije priznalo pet država članica Evropske unije.

Prilagođavanje teksta srpskom jezičkom području – CEOPOM-Istina

Izvor: Jutarnji List