Фактор Ивановић

Након више од две године незаслуженог тамновања у шиптарским казаматима, Оливеру Ивановићу омогућено је да се, у обновљеном поступку, брани са слободе. Такав какав је, а познајем тог господина, није оклевао да одмах по изласку на ограничену слободу, 20.априла 2017, настави са бављењем политиком иако је, као и сви ми, сигурно свестан да су разлози његовог хапшења били превасходно политичке природе. И то је наставио тачно тамо где су га прекинули, форсирањем једне аутентичне опције која има своју визију косовског проблема и позиционирања Срба у јужној српској покрајини, а коју спроводи кроз свој покрет “Грађанска иницијатива СДП”.

Ту опцију могли бисмо дефинисати као једну мешавину уважавања стања на терену и чврстих црвених линија у погледу права косметских Срба да живе у држави Србији. И то не само оних на северу покрајине, него свих. Да ли је тако нешто могуће не знам, али знам да је могућност да се таква његова визија оствари, данас много мање реална него пре две године, пре свега због попустљивости Београда, који је у том перопду нашравио низ нових уступака али који је, евидентно, данас спреман и за оне најкруцијалнија одрицања, која ће де факто Косово учинити независном државом.

Истина, таква намера Вучићевог режима могла се наслутити и пре две године, када су Оливера многи на терену сматрали “тројанским коњем” власти, а власт га сматрала “непредвидљивим фактором”, па самим тим и сметњом ономе што је намеравала. Данас, нажалост, сви видимо шта је намеравала, а знамо и какву је улогу у томе имао садашњи градоначелник Северне Митровице, Вучићева узданица Горан Ракић.

За оне који су заборавили једно подсећање – Оливер Ивановић био је ухапшен 27.01.2014.(1) непосредно пред други круг за избор градоначелника Северне Митровице, у коме је био изразити фаворит, над режимским кандидатом Крстимиром Пантићем. На поновљеним изборима, одржаним у нерегуларним условима, будући да је Оливер био у притвору, победио га је Ракић, сада и шеф Вучић-Вулинове ”Српске листе”. И још једно подсећање. Непосредно пре него што је 2014. био ухапшен Оливеру Ивановићу су биле запаљене страначке канцеларије!(2)

Пре неколико дана, да се вратимо у време садашње, тек што је најавио да ће се кандидовати на изборима за градоначелника Северне Митровице, који се одржавају у октобру, Оливеру је запаљен породични аутомобил. Ни после десетак дана починилац није откривен. Нема сумње да је то упозорење и подсећање на 2014, порука Оливеру да треба да се окане политике, или бар намере да постане градоначелник. Али, тешко да ће он подлећи претњама. Напротив. Колико га знам кренуће још јаче у кампању. Такав је.

О паљењу аутомобила био је кратак и прилично јасан. “Било је то упозорење да се не бавим политиком. – изнео је у интервју Куриру – Мој посао је политика и ја ћу се бавити темом Kосова, водећи рачуна да не занемаримо људе који живе јужно од Ибра. То се очито неком не свиђа, осећа се угрожено.”(3)

Он као нема дилему ни ко су они којима највише смета његов повратак у политику:

“Претња сам Србима, који мисле да би моја политичка појава и евентуална победа на локалним изборима могли да угрози њихов начин деловања … Многи су капитализовали чињеницом да нисам био на политичком пољу. Они који су из СДП прешли у СНС или у Српску листу учинили су то под притиском или уз одређену стимулацију. Из идеолошких разлога сигурно нису.”(4)

Може ли конкретније и јасније?! Овде се не ради о политичким опредељењима. Оливер Ивановић који је увек добро сарађивао са Бриселом, није сметња проевропском курсу српског режима, али јесте сметња оном његовом делу који Шиптарима даје и више од онога што им се тражи, а о Косову не преговара већ га продаје! Део тог режима јесте и “Српска листа”, чији млади посланици на политику углавном гледају као на бизнис. Појава било ког другачијег, аутохтоног, приступа косовском проблему доживљава се не као политичка утакмица, већ као борба на живот и смрт.  Ово јесте екстреман, али није први случај. Сетимо се само Вулинових црних кошуља и бејзбол палица по трбусима Срба са Севера који су постављали незгодна питања у време укидања или предаје српских институција за магле ЗСО-а, дивљања Дикићевих насилника на изборним местима, Ђуриђевих нервозних телохранитеља… 

На крају крајева, само два дана пре спаљивања Ивановићевог аутомобила, спаљен је и аутомобил Драгише Миловића, нерегуларно смењеног градоначелника Звечана, који је такође најавио своју кандидатуру на следећим изборима. 

Иако је себе ограничио да нема конкретне доказе како би икога окривио, јасно је шта значи ова Ивановићева изјава. И шта предстоји Србима с Космета, након “унутрашњег дијалога”. И онима са Севера, и онима са свих осталих страна света…

Оливер ће, сигурно, наставити своју борбу да постане фактор политичког живота на Космету. Због тога се доле и вратио, иако је имао сјајне понуде да остане у Београду, након краја мандата који је имао као последњи државни секретар Србије за Косово. И то је добро.

Но, главна борба за Косово овога пута водиће се у Београду! И МОСКВИ!!

______________________________

1. www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=04&dd=19&nav_category=640&nav_id=1252025
2. Исто
3. www.kurir.rs/vesti/politika/2890973/oliver-ivanovic-za-kurir-prica-kako-je-politicki-zrtvovan-dok-sam-bio-u-pritvoru-izdali-su-me-prijatelji-i-presli-u-sns-i-srpsku-listu
4. Исто

Извор: Фонд Стратешке Културе