Форин Полиси о свету после короне

Од 12 интелектуалаца које магазин „Форен полиси” назива „водећим светским мислиоцима” а који износе предвиђање о томе како ће криза коју је изазвао коронавирус променити свет, у овом прегледу ЦЕОПОМ Истина издваја њих осам.

COVID-19 неће фундаментално изменити глобалне економске трендове. Али хоће убрзати оне који су већ почели: удаљавање света од амероцентричне ка синоцентричној (или киноцентричној) глобализацији.

Зашто ће овај тренд бити настављен? Амерички грађани су изгубили веру у глобализацију и међународну трговину. Слободнотржишни споразуми су постали политички токсични, са или без улоге председника Доналда Трампа. Насупрот томе, Кина није изгубила ту врсту вере. Зашто? Постоје дубљи историјски разлози. Кинески лидери сада добро знају да је „век понижења” Кине (1842-1949) био последица напора њених самозадовољних лидера да кинеску државу одсеку од остатка света. Сасвим различито од тога, протеклих пар деценија економског препорода су последица глобалног повезивања са светом. Осим тога, кинески народ је доживео експлозију културног самопоуздања. Уверени су да могу равноправно да се надмећу у свим областима.

Последица тога – као што сам истакао у последњој књизи Да ли је Кина победила – је ситуација у којој Америка има два избора. Ако је њен примарни циљ да одржи глобални примат, мораће да се упусти у геополитичку, политичку и економску битну на све или ништа против Кине. Међутим, уколико је циљ Америке да унапреди благостање америчког народа – чији животни услови се погоршавају – онда би морала да сарађује са Кином. Промућурнији саветници би рекли да је сарадња бољи избор. Али с обзиром на расположење које у Америци тренутно преовлађује кад је реч о Кини, промућурнији саветници вероватно неће бити послушани.

КИШОР МАХБУБАНИ: СВЕТ ЋЕ СЕ ОКРЕНУТИ КА КИНИ

COVID-19 неће фундаментално изменити глобалне економске трендове. Али хоће убрзати оне који су већ почели: удаљавање света од амероцентричне ка синоцентричној (или киноцентричној) глобализацији.

Зашто ће овај тренд бити настављен? Амерички грађани су изгубили веру у глобализацију и међународну трговину. Слободнотржишни споразуми су постали политички токсични, са или без улоге председника Доналда Трампа. Насупрот томе, Кина није изгубила ту врсту вере. Зашто? Постоје дубљи историјски разлози. Кинески лидери сада добро знају да је „век понижења” Кине (1842-1949) био последица напора њених самозадовољних лидера да кинеску државу одсеку од остатка света. Сасвим различито од тога, протеклих пар деценија економског препорода су последица глобалног повезивања са светом. Осим тога, кинески народ је доживео експлозију културног самопоуздања. Уверени су да могу равноправно да се надмећу у свим областима.

Последица тога – као што сам истакао у последњој књизи Да ли је Кина победила – је ситуација у којој Америка има два избора. Ако је њен примарни циљ да одржи глобални примат, мораће да се упусти у геополитичку, политичку и економску битну на све или ништа против Кине. Међутим, уколико је циљ Америке да унапреди благостање америчког народа – чији животни услови се погоршавају – онда би морала да сарађује са Кином. Промућурнији саветници би рекли да је сарадња бољи избор. Али с обзиром на расположење које у Америци тренутно преовлађује кад је реч о Кини, промућурнији саветници вероватно неће бити послушани.

СТИВЕН ВОЛТ: УБРЗАЊЕ ПАДА ЗАПАДНЕ МОЋИ

Пандемија ће оснажити државу и ојачати национализам. Владе свих врста ће усвајати хитне мере за управљање кризом, а многе неће бити вољне да се одрекну нових овлашћења након што се криза заврши. COVID-19 ће такође убрзати смену моћи и утицаја од Запада ка Истоку. Јужна Кореја и Сингапур су најбоље одреаговали, а и Кина је након почетних грешака реаговала добро. Реакција у Европи и Америци је, поређења ради, била спора и неорганизована, услед чега је додатно окрњена аура западног „бренда“.

Оно што се неће променити јесте суштински конфликтна природа светске политике. Претходне епидемије нису окончале ривалство великих сила, нити су започеле нову еру глобалне сарадње, укључујући ”шпански вирус” из 1918-1919. године. Неће то учинити ни COVID-19. Бићемо сведоци даљег успоравања хиперглобализације, будући да ће грађани од националних влада захтевати да их заштите, док ће корпорације и националне владе настојати да се боље припреме за будуће потешкоће.

Укратко, COVID-19 ће створити свет који је мање отворен, мање просперитетан и мање слободан. Није морало да буде овако, али комбинација смртоносног вируса, неадекватног планирања и неспособних лидера довела је човечанство на нови и забрињавајући пут.

ЏОЗЕФ НАЈ: АМЕРИЦИ ЋЕ ТРЕБАТИ НОВА СТРАТЕГИЈА

Током 2017. године, амерички председник Доналд Трамп представио је нову стратегију националне безбедности која се фокусира на конкуренцију великих сила. COVID-19 показује да је ова стратегија неадекватна. Чак и ако Сједињене Државе превладају као велика сила, оне не могу заштитити своју безбедност делујући самостално.

Ричард Данциг je 2018. сумирао проблем: „Технологије 21. века су глобалне не само по својој дистрибуцији, већ и по својим последицама. Патогени, системи вештачке интелигенције, компјутерски вируси и радијација које други могу случајно да ослободе могли би постати наш проблем једнако колико и њихов. Договорени системи извештавања, заједничке контроле, заједнички планови у ванредним ситуацијама, норме и уговори морају се третирати као средства за ублажавање бројних узајамних ризика“.

Кад се ради о транснационалним претњама као што су COVID-19 и климатске промене, не можемо размишљати о америчкој моћи над другим земљама. Кључ успеха лежи у схватању колико је важна моћ која се остварује делујући заједнички са другим актерима. Свака земља на прво место ставља свој национални интерес; важно питање је колико је широко или уско овај интерес дефинисан. COVID-19 показује да не успевамо да прилагодимо нашу стратегију новом свету.

РИЧАРД ХАС: БИЋЕ ВИШЕ ПРОПАЛИХ ДРЖАВА

Мало је људи који се гнушају речи ”перманентно” као што је се ја гнушам, али мислим да ће криза коронавируса барем у наредних неколико година већину држава навести да се посвете себи, усредсређујући се више на оно што се дешава унутар њихових граница него на оно што се дешава изван њих.

Предвиђам веће помаке према селективној самодовољности (и, као резултат тога, раздвајање економија) с обзиром на рањивост ланаца снабдевања; још веће противљење имиграцији великих размера; и смањену посвећеност решавању регионалних или глобалних проблема (укључујући климатске промене) с обзиром на уочену потребу да се ресурси посвете за обнову сопственог дворишта и решавање економских последица кризе.

Сматрам да ће се многе државе тешко опоравити од ове кризе, те да ће слабе и неуспеле државе постати још чешћа појава у свету него што је данас случај. Криза ће вероватно убрзати актуелно погоршање кинеско-америчких односа и слабљење европских интеграција. С друге стране, требало би да видимо скромно јачање глобалног управљања јавним здрављем. Али посматрано у целини, криза укорењена у глобализацији ће пре ослабити него повећати спремност и способност света да се са њом ухвати укоштац.

РОБИН НИБЛЕТ: KРАЈ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ KАKВУ ЗНАМО

Kоронавирусна пандемија могла би бити кап која је прелила чашу економске глобализације.

Растућа моћ Kине већ је уверила америчке политичке елите да Пекингу морају ускратити приступ високој технологији. Сада КОВИД-19 подстиче владе, компаније и друштво на спремност за рад у условима продужене економске самоизолације. У том је контексту врло мало вероватно да ће се свет вратити на идеју обострано корисне глобализације, која је била лице почетка XXI века.

Без подстицаја за одбрану постигнућа глобалне економске интеграције, архитектура глобалне економске регулативе, створена у XX веку, брзо ће се урушити. Kако би се сачувала међународна сарадња и одбацила отворена политичка конкуренција политичких лидера, биће потребна невероватна самодисциплина.

ЏОН ИКЕНБЕРИ: ДЕМОKРАТИЈЕ ИЗЛАЗЕ ИЗ СВОЈИХ ЉУШТУРА

„Kраткорочно, криза ће подстаћи све таборе на Западу да разговарају о стратегији. Националисти и антиглобалисти, кинески “јастребови”, па чак и либерални интернационалисти, сви ће видети нове доказе о исправности својих ставова. С обзиром на економску штету и социјални колапс, мало је вероватно да се може догодити ишта осим покрета ка национализму и ривалству великих сила.

Међутим, као ’30-их и ’40-их година прошлог века, може се појавити супротан ток оштром интернационализму, сличан ономе којег је персонификовао Френклин Рузвелт. Рузвелт и други интернационалисти створили су послератни поредак, који је реорганизовао отворени систем уз помоћ нових облика заштите и међузависности. Сједињене Државе више се нису могле затворити унутар својих граница и морале су деловати у оквиру отвореног светског поретка, који је захтевао стварање глобалне инфраструктуре за мултилатералну сарадњу.

Дакле, Сједињене Државе и друге западне демократије могу проћи исти ланац реакција, чији ће катализатор бити осећај рањивости. Реакција у почетку може попримити националистички карактер, али дугорочно ће се демократије извући из својих љуштура и пронаћи нову врсту прагматичног и одбрамбеног интернационализма.

ШИВШАНКАР МЕНОН: ПАНДЕМИЈА МОЖЕ ДОНЕТИ ДОБРО

„Иако је ситуација још у раној фази, већ су очигледне три тачке. Прво, пандемија коронавируса промениће наша правила. У време кризе цело се друштво, чак и либертаријанци, окренуло владама. Ипак, искуство сугерише да се ауторитаристи и популисти не могу носити с епидемијом ништа боље од демократа.

Друго, ово није крај међусобно повезаног света. Сама пандемија доказ је наше међузависности. У исто време, сви већ почињу да се повлаче у себе, траже аутономију и покушавају да преузму контролу над властитом судбином. Прелазимо у сиромашнији, зли и мањи свет. Међутим, постоје и охрабрујући знакови.

Индија је, на пример, проактивно сазвала конференцију на којој су учествовали сви челници Јужне Азије како би се развио заједнички одговор на пандемију. Ако нас пандемија присили да признамо да је мултилатерална сарадња у нашим интересима, тада ће она служити добру“, рекао је Шившанкар Менон, бивши саветник за националну безбедност индијског премијера.

ЛОРИ ГАРЕТ: НОВА ФАЗА У СВЕТСKОМ KАПИТАЛИЗМУ

Темељни шок глобалног финансијског и економског система је потврда чињенице да су глобални ланци набавке и дистрибуција добара дубоко рањиви и могу се нарушити. Према томе, пандемија коронавируса не само да ће довести до дугорочних економских последица, већ и до темељнијих помака. Глобализација је омогућила компанијама да делегирају производњу подизвођачима широм света и испоруче производе на тржишта према шеми „вруће-вруће“, штедећи на трошковима складиштења.

Производи који се задржавају на полицама дуже од неколико дана сматрали су се показатељем тржишне неефикасности. Међутим, као што се види сада, патогени инфицирају не само људе, већ и цео систем континуиране набавке. С обзиром на размере финансијских губитака, компаније ће изаћи из пандемије са осећајем дубоког неповерења у такав модел. Резултат ће бити прелаз на нову фазу светског капитализма, у којем ће ланци набавке бити ближи кући и заштићени од будућих поремећаја. Таква стратегија може у кратком року смањити профит компанија, али ће цео систем постати стабилнији.

---

Извор: Foreign Policy/Курир