Француски исламистички кошмар

У среду 7. јануара у 11.20 сати два маскирана и наоружана мушкарца упала су у париску редакцију сатиричног недељника Шарли Ебдо (Charlie Hebdo) и, уз урлике „Алах је велики”, из аутоматског оружја отворили ватру на особе присутне на недељном састанку редакције. Испалили су око тридесет метака, убили осам новинара, једног полицајца из обезбеђења и двоје запослених. Четири особе су тешко повређене, а седам лакше. Међу жртвама се налазе чувени карикатуристи, илустратори и цртачи стрипова Каби, Волински, Шарб, Тињус, Оноре, као и колумниста Бернар Марис и Мишел Рено.

Изашавши из зграде, нападачи су се сусрели са полицијом и ушли у оружани сукоб са њима. После више испаљених рафала, ранили су једног полицајца, а онда га докрајичили метком у главу. Један од убица је викнуо „Алах је велики” и додао да су они „осветили пророка Мухамеда” и да су „убили Шарли Ебдо”. Потом су побегли у аутомобилу у којем их је чекао возач саучесник. Полиција их је пратила, али су напустили возило, отели друго, наставили бег и нестали у североисточном предграђу Париза.

Врло брзо ангажовано је више од три хиљаде полицајаца и жандарма који су кренули у потрагу за убицама, док су полицијски стручњаци претражили напуштени ауто, узели отиске и анализирали трагове. Резултати су стигли врло брзо јер је један од убица изгубио личну карту. Комбиновано са снимцима камера на више места, полиција је закључила да се ради о Саиду Куашију (32) и његовом брату Шерифу (34), Французима алжирског порекла, иначе хапшеним и осуђиваним ситним криминалцима, умешаним у слање младих људи на сиријски фронт. Њихова радикализација је остварена током боравка у Сирији, где су били ангажовани у грађанском рату на страни џихадиста. Возач је Хамид Мурад (18), бескућник, такође познат полицији.

У вечерњим часовима, специјалне јединице француске полиције биле су на трагу убица, које су се сакриле у Ремсу, 150 км североисточно од Париза. Пред поноћ Хамид Мурад, видевши своје име у медијима на интернету, предао се полицији, док је седам особа било ухапшено због могуће умешаности у атентат. Припадници специјалних јединица полиције (RAID), праћени полицијском лабораторијом, наставили потеру за двојицом убица.

Карикатуре Мухамеда као повод

Напад на сатирични недељник Шарли Ебдо као повод има карикатуре објављене током 2006. године, на којима се на духовит начин исмевају исламски терористи и њихово злоупотребљавање вере, пророка Мухамеда и Алаха, ради сопствених политичких и економских циљева. Такав начин друштвене критике је иначе у основи читавог постојања овог сатиричног магазина.

Шарли Ебдо је недељник основан 1970. године и у неку руку наследник митског магазина Хара-Кири, кога су 1960. године основали Франсоа Кавана и Професор Шорон, невероватни сатиричари са истанчаним осећајем за проналажење политичких и идеолошких манипулација, демагошких превара и свих подвала којима се власт служила да би умањила демократију и слободу народу.

Магазин је, министарском забраном, нестао 1970. године због подсмешљиве насловнице поводом смрти Де Гола. Да би наставили са радом, редакција је отворила магазин по имену Шарли Ебдо, чиме су га учинили различитим од месечног стрип магазина Шарли, у коме су сви они већ сарађивали. Магазин је престао да излази 1981. године, али је поново оживео једанаест година касније. Нова линија била је – стара линија, односно, критика друштва са левих позиција.

Фебруара 2006. године, Шарли Ебдо је објавио серију карикатура Мухамеда првобитно објављених у данском магазину Јyлландс-Постен. Наиме, данске карикатуре су изазвале бес муслимана који су одмах затражили да нико нигде не сме да објављује било шта што није у складу са Кураном и шеријатом.

Редакција Шарли Ебдоа, видевши у томе покушај да се смањи слобода изражавања и слобода штампе на којима почивају демократска друштва, решила је да објави данске карикатуре, али и да позове своје сараднике да се прикључе својим карикатурама. Магазин се продао у 560 хиљада примерака, четири пута већем тиражу него што је уобичајено.

Међутим, у наставку тираж недељника је сукцесивно опадао, све док редакција није била новембра 2011. године обијена и уништена. Вандализам су извршили исламисти да би се осветили за специјални број у коме је Шарли Ебдо оштро критиковао победу исламистичке партије Поновно рођење на посланичким изборима у Тунису.

Неколико месеци касније, редакција је поново ставила карикатуре са Мухамедом, што је поново изазвало оштре критике одређених исламистичких организација, посебно сиријских, чији је циљ да шеријатско право завлада планетом. У то време је Шарбу, главном и одговорном уреднику сатиричног магазина, било и прећено, те му је додељена полицијска пратња. Поводом претњи, Шарб је тада рекао:

„Не плашим се одмазде. Немам децу, ни жену, ни ауто, ни кредит. Верујем да звучи мало помпезно, али више волим да умрем стојећи, него да живим клечећи.“ Тако се и десило 7. јануара, када су у редакцију упале убице.

Француска уједињена у одбрани слободе штампе

Ужасавајући терористички акт браће Куаши узнемирио је читаву Француску и током вечери, народ се спонтано окупљао на великим градским трговима у знак сећања на жртве. Истовремено, они су демонстрирали своју решеност да не напусте слободу говора и штампе. Председник Оланд је посетио место злочина, а потом се обратио нацији и прогласио један дан жалости. Такође, он је у свој кабинет позвао Николу Саркозија и Марин Ле Пен, вође две значајније политичке партије Француске, ради консултације.

Иначе, француска заједница муслимана оштро је осудила терористички акт браће Куаши, а речи подршке су стигле и из свих земаља Магреба. Речи су сличне и сви они одричу да се може убијати у име Алаха, пророка и ислама. Исламски теолог Тарик Рамадан написао је на Фејсбуку: „Није Пророк био освећен, него су наша вера, наше вредности и наши принципи ислама били издати и упрљани“.

Истовремено, муслимани француске сматрају да би овај терористички акт двојице убица могао да буде повод ултрадесничарским припадницима да са изношења својих расистичких теза пређу на насиље, узимајући за повод терористички акт против редакције Шарли Ебдо. Према речима исламолога Рашида Бензина, дијалог је постајао све сложенији, јер су радикализоване снаге са свих страна у дискусију унеле само једностране ставове у којима нема места за нијансе. Он сматра да је неопходно да се муслиманска заједница оштро успротиви Муслиманској браћи и вехабијама, а тиме и да се исеку све везе са исламским радикализмом.

Извор: Балкан Магазин