Gravenic intervju: U EU nema demokratije

Sa gospodinom Seržom Grevenicom (u daljem tekstu, na njegovo insistiranje, Serge GRAEVENITZ), praktično jedinim direktnim potomkom najvećeg ruskog pisca Aleksandra Sergejeviča Puškina(1) razgovarao sam u Parizu, jer on je francuski državljanin koji živi na relaciji Pariz — Laben (Labenne)  u Oksitaniji, ali je ponosan na svoje rusko poreklo i često posećuje Rusiju. Rođen je 1972. godine, a bavio se različitim poslovima, između ostalog bio je direktor firme Fibretech, uglavnom delujući u sektoru poslovnih usluga. Završio je prestižnu školu Ecole Notre-dame De Messines  –  Mons. 

Na intervju je pristao samo zato što jako voli Srbe, baš kao i njegov slavni predak, koji je pisao stihove ćerki vožda Prvog srpskog ustanka. Serž Grevenic ima tutulu barona, a sama njegova pojava održava njegovo aristokratsko poreklo. Naša glavna tema bila je preispitivanje panevropskih vrednosti.

Gospodine Grevenic, postoji li opasnost od pojednostavljivanja sadašnje situacije na Zapadu? Šta je, prema vašem mišljenju, ono što se nalazi u središtu jednog Evropljanina danas?

Serge GRAEVENITZ:  Jedinstvena evropska misao ne postoji kao takva jer je, sama po sebi, osnova evropskog projekta kroz EU potpuna besmislica. Svaka zemlja koja čini Evropsku uniju ima svoj identitet, tradiciju i istoriju. Ideja da se od toliko,  identitetski različitih, zemalja može napraviti neka vrsta unije čist je idiotizam. Nemoguće je, na primer, Portugalca sa njegovim specifičnim životnim ritmom, njegovom istorijom i tradicijom staviti na istu osnovu jednakosti sa Nemcem ili Skandinavcem, koji imaju potpuno drugačiju istoriju, kulturu, tradiciju drugog tipa i sasvim drugačiji stil života.

Otuda je ovakav koncept „jedinstvene Evrope“ od samog početka osuđen na propast, a meni deluje da ga je postavila gomila nezrelih ljudi koji o onome u šta su se upustili nisu znali apsolutno ništa. Oni su, jednostavno, bez ikakvog kritičkog osvrta, pokušali da kopiraju američki model na evropskom tlu, ignorišući brojne istorijske, kulturne i civilizacijske razlike zbog kojih to nije moguće učiniti.

Amerika je zemlja izgrađena praktično ni iz čega, bez dubljih korena u prošlosti i vrednih istorijskih i kulturnih iskustava, koja su značajne vrednosti starih evropskih naroda. Ona je nastala uništavanjem stanovništva i vrednosti jedne autohtone civilizacije od strane ljudi imigrantskog porekla,  koji su nasiljem praktično osvojili pravo da započnu novi život u novoj zemlji. I taj „novi život“ od početka je formiran kao zajednički, američki. Sa druge strane, ne postoji jedinstvena evropska misao, jer gotovo svaka država članica ima drugačije mišljenje o bitnim pitanjima od susednih zemalja. Da bi se oformila i održala jedinstvena evropska misao, pre svega je neophodno da svi pojedinci koji čine Evropsku uniju govore istim jezikom, kao što je slučaj u Sjedinjenim Državama. A nema naznaka da se to uskoro može dogoditi. Naprotiv. Svi su izgledi da Evropska unija, kakvu danas poznajemo, živi svoje poslednje dane, jer je ekonomska situacija iz dana u dan sve lošija, pre svega zbog deliričnih odluka koje protiv Rusije donosi grupa briselskih administrativnih „parazita“ koje praktično niko ne bira a koji vladaju, što pokazuje da Evropa sama po sebi apsolutno nije demokratija, već diktatura.

Šta je zaista danas demokratija, koja menja svoj prvobitni oblik i gura ideju jednakosti ljudi? Da li je to, danas, pseudoideja? I kakav je odnos Demokratije i izbornog sistema u zemljama EU?

Serge GRAEVENITZ: U Evropskoj uniji nema demokratije s obzirom na to da su sve zemlje koje je čine dužne da se povinuju i primenjuju apsurdne zakone, koje osmišljava gomila korumpiranih birokrata, koje niti su birali evropski narodi, niti oni predstavljaju njihove interese. Ako uzmemo slučaj Francuske u čije je temelje utkan moto: Sloboda-Jednakost-Bratstvo, jasno možemo videti kako je sve to čista utopija.

Pre svega, shvatamo da nema slobode, s obzirom na to da se, pravnim normama, narod prisiljava da prihvata i sledi besmislene ideje nesposobne vlasti, totalno udaljene od životne realnosti prosečnog evropljanina. Takav pristup, konkretno u Francuskoj doveo je do pojave žutih prsluka sa posledicama koje znamo, kao i otpora stanovništva obaveznoj vakcinaciji, koju su smišljali pseudolekari koji uglavnom nikada nisu shvatali, niti obavljali svoj posao kao svoju obavezu.

Jednakost je, takođe, nepostojeća, što lako možete uočiti gledajući sve veći broj beskućnika iz dana i dan, a koji su proizvod ideja i inicijativa ove vlasti sastavljene uglavnom od nesposobnjakovića. Da je jednakost kao stvarna namera vlasti zaista postojala, ne bi bilo takvog jaza između različitih društvenih klasa, koji postaje sve veći.

I na kraju, ideja bratstva je sama po sebi aberacija, budući da koncept realnog života u Francuskoj i drugde u Evropi, opet voljom korumpirane i nesposobne vlasti, ljude prisiljava da žive doktrinom „svako za sebe“, što dokazuje da je ideja „bratstva“ danas samo isprazna floskula.

Što se izbornog sistema tiče, citiraću jednog francuskog glumca pod imenom Koluš koji je, nažalost, nestao, i koji je sasvim ispravno primetio da: „kada bi izbori mogli nešto da promene, oni bi odavno bili zabranjeni“. Dodatni dokaz za to smo imali tokom poslednjih francuskih predsedničkih izbora koji su bili namešteni, dajući unapred zagarantovanu pobedu Emanuelu Makronu, koji se čak nije ni potrudio da započne bilo kakvu ozbiljnu predizbornu kampanju, pošto je znao da mu pripremljene manipulacije garantuju pobedu u izbornoj trci.

Kako komentarišete rast popularnosti desnice i Le Penove na poslednjim izborima u Francuskoj i da li je to znak da se distanca između naroda i političke elite u Francuskoj dalje povećava?

Serge GRAEVENITZ: Već sam rekao da su poslednji francuski predsednički izbori bili drsko namešteni, jer je Makron u prvom mandatu vladao tako da većina francuskih glasača prema njemu oseća visceralnu mržnju i jednostavno je nemoguće da je toliki broj ljudi mogao glasati za ovog pretencioznog nesposobnjakovića. Siguran u pripremljene manipulacije on se, čak, nije ni potrudio da sprovede predizbornu kampanju niti građanima iznese bilo kakvu viziju budućnosti, makar i lažnu. Drastičan rast popularnosti Marin Le Pen i njene političke opcije je svojevrstan odgovor građana na mučnu Makronovu politiku koja traje godinama. Popularnost Le Penove raste, uprkos stalnoj demonizaciji kojoj je izložena u državnim medijima.

Na primeru Francuske odlično se vidi bezdan koji postoji između naroda i političke elite, ali slično je i u ostalim evropskim zemljama. Jednostavno, visoko plaćena, politička elita živi u drugom svetu od ostatka naroda i ne razume probleme realnog života većine francuskih građana. Jedan od najboljih dokaza za ovu tvrdnju je intervju koji je realizovala pre nekoliko godina ekipa francuske televizije, pitajući predstavnike svih političkih partija da prokomentarišu cene hleba u zemlji. Nijedan od njih nije znao tačnu cenu bageta u Francuskoj. Treba li veći dokaz o bezdanu koji stoji između naroda i političke elite?!

Hoćemo li biti svedoci buđenja naroda Zapadne Evrope ili su sadašnji protesti samo refleks ljudi koji su usnuli? Ima li dubokog sna?

Serge GRAEVENITZ: Veliki problem u Francuskoj, kao i u ostatku Evrope, jesu mediji koji su potpuno u službi elita i koji su, koristeći razrađene manipulativne tehnike, ljudima gotovo paralisali kritičko mišljenje pretvarajući ih u stado poslušnih ovaca, koje se uvek zadovoljava onim što mu je dato. Pogledajte samo reakciju ljudi sa Zapada kada je počela ruska specijalna operacija u Ukrajini. Ali, na sreću, svemu postoje granice. Ljudi u Evropi počinju da shvataju da se histerična antiruska politika i idiotske sankcije koje  EU nameće Rusiji upravo njima obijaju o glavu, i da običan građanin treba da plati cenu besmislenih političkih odluka koje donosi njihova vlast. Ekonomski položaj običnog čoveka u Evropi ubrzano postaje sve teže podnošljiv, a ekonomske perspektive sve katastrofalnije. Otuda, zaista  možemo primetiti izvesno buđenje naroda Zapadne Evrope, koje se manifestuje sve masovnijim protestima na ulicama najvećih evropskih gradova u kojima se traži okončanje antiruske histerije i ukidanje kontraproduktivnih sankcija Rusiji. Ali, bojim se da je već prekasno.

Šta se dešava sa porodičnim vrednostima u Francuskoj danas ?

Serge GRAEVENITZ: Nažalost, bojim se da ih više nema. Već dugo godina u Francuskoj se kroz sistem nacionalnog obrazovanja, kroz medije, kroz kulturu, čak i kroz pravni sistem neguju i šire antiporodične vrednosti, favorizujući legalizovani abortus, oduzimanje dece, ne samo priznavanje već i favorizovanje LGBT vrednosti i druge jeresi iste vrste. U francuskoj vladi imamo muške homoseksualne ministre oženjene sa muškim državnim sekretarima, da i ne pominjemo samog predsednika Makrona koji je homoseksualac koji vešto prikriva tu istinu od biračkog tela, ali to će uskoro izaći na videlo kroz tajna dokumenta koja su nedavno zaplenjena iz privatnog stana porodice Donalda Trampa.

Mislite li da u takvoj vlasti ima mesta za negovanje porodičnih vrednosti? Ne, naravno. Njih to jednostavno ne zanima.

Gde je tu nacionalni identitet? Kakvo je Vaše mišljenje o njegovoj budućnosti u Zapadnoj Evropi i šta mislite o konceptu „Sjedinjenih Evropskih Država“? Takođe, vidljivo je da nadnacionalne strukture u Briselu dobijaju sve veća ovlašćenja,  kako će se Zapadna Evropa dalje razvijati u ovom domenu?

Serge GRAEVENITZ: Već sam rekao kako je Evropska unija potpuno promašen koncept, da ne upotrebim reč „glupost“, jer zvuči malo rogobatno. Taj koncept upravo se zasniva na poništavanju nacionalnog identiteta, ali i suvereniteta, svake zemlje članice u korist briselske fatamorgane.  Nijedna zemlja nema pravo da odlučuje o svojoj budućnosti bez odobrenja Brisela. Ponavljam, ovakav koncept, nastao u Americi, ne može racionalno funkcionisati iz prostog razloga što svaka zemlja članica EU ima svoju istoriju, tradiciju, kulturu i običaje. Jednostavno, svoj način života potpuno drugačiji od onog kojim se živi u drugim zemljama članicama. Ne mogu se Portugalac i Norvežanin postaviti u istu životnu ravan. Kako vreme odmiče besmislenost ovog koncepta postaje sve očiglednija. Pokušaj da se sve izraženije razlike prevaziđu administrativnim merama, besmislenim Rezolucijama ili kaznenim paketima ne daje rezultate. Vidimo to na primeru Mađarske i nekih drugih zemalja Unije. Otuda će krize biti sve češće i sve dublje, a traženje rešenja sve duže i sve neuspešnije. Dok se sve ne uruši.

Kakva je budućnost kolektivne bezbednosti na Zapadu? Kakvo je vaše mišljenje o budućnosti NATO pakta i zaštiti granica EU?

Serge GRAEVENITZ: Zapad, a posebno Evropa, previše rizikuju držeći se NATO-a, jer ova organizacija, koja je svojevremeno stvorena sa ciljem zaštite Evrope od sovjetske pretnje, koju je trebalo ugasiti nakon raspada SSSR-a, sada ima samo jedan cilj.  Da maksimalno služi širenju uticaja Sjedinjenih Država kako bi im se omogućilo širenje na Istok.  NATO apsolutno ne štiti granice Evrope, čak ni svojih članica, već ih, naprotiv, dovodi u ogroman rizik svojim širenjem i izlaskom na ruske granice, iako je postojao dogovor prilikom raspada Sovjetskog Saveza da se to ne čini. Time NATO rizikuje da sa Rusijom započne rat čije bi posledice mogle biti katastrofalne, posebno kada čujemo glasove, recimo, poput britanske ministarke odbrane Liz Trus, koja kaže da bi bila spremna upotrebiti nuklearno oružje protiv Rusije, čak i ako bi to značilo potpuno uništenje za sve.

Na kraju, hajde da se dotaknemo uloge religije i crkve u Francuskoj. Da li je Francuska još uvek katolička zemlja?

Serge GRAEVENITZ: Nažalost, više ne možemo govoriti o Francuskoj kao o katoličkoj zemlji. Religija i crkva više ne predstavljaju bitne vrednosti u ovoj zemlji. Sve je počelo Francuskom revolucijom 1789. godine, čiji je jedan od ciljeva bio upravo uništenje religije. Malo po malo, uticaj crkve je slabio. Danas su crkveni objekti u Francuskoj prazni ili se prodaju kako bi se transformisali, a neki su i uništeni ostavljajući prostor za islam i džamije koje su uvek pune dolaskom novih migranata. Katolička religija polako ali definitivno nestaje ustupajući mesto Islamu.

Kao neko ko ima i ruske korene, kako gledate na istorijski značaj i doprinos razvoju doseljenika iz Istočne Evrope? Da li ima ksenofoba u Parizu?

Serge GRAEVENITZ: Prvi veliki talas imigranata iz Istočne Evrope u Francusku se nesumnjivo dogodio 1917. godine tokom boljševičke revolucije, tokom koje su moji pradeda i deda stigli u Belgiju i Francusku. Ovi dolasci ruskih imigranata su, naravno, bili prava blagodat za Francusku, jer ova ruska imigracija, za razliku od arapsko-afričke imigracije koju Francuska trenutno doživljava, znala je kako da se savršeno integriše jer je uglavnom bila sastavljena od visokoobrazovanih i kulturnih ruskih aristokrata i elita, dovodeći u Francusku znanje, kulturu i način života koji su Francuzi otkrili, a sve to u skladu sa francuskim tradicijama i navikama, što, nažalost, nije slučaj sa sadašnjom imigracijom koju odlikuju  nepoštovanje tradicije i načina života u Francuskoj.

Štaviše, ova nova arapsko-afrička imigracija takođe pokušava svim sredstvima da nametne islam u Francuskoj, dok je ova doktrina nekog drugog vremena potpuno nekompatibilna sa vrednostima Francuske, uvrstivši veru u takozvani koncept zajedničkog života koji podržava većina francuske političke klase koja, opet, živi u Francuskoj svetlosnim godinama daleko od stvarnosti, a ne shvata ili ne želi da shvati opasnost koja im preti. Ova nova imigracija kategorički odbija da se integriše, preferirajući da živi u bezakonim getima gde se ni policija ni žandarmerija ne usuđuju da deluju što je očigledno dovelo do ksenofobije u Parizu i širom Francuske. Ksenofobija, koja ide u oba smera, jer i danas možemo primetiti pojavu antibelog rasizma od strane ovog dela populacije prema francuskoj populaciji koja ih ugošćava.

Hajde da se dotaknemo i problema razvoja moderne kulture i umetnosti u Evropi, u pozadini negativnog uticaja rusofobične političke zavere na njih. U okviru licemerja EU ruše se temelji evropske kulturne civilizacije. Ovi procesi su opasni jer dovode do rušenja samog značaja umetnosti kao promocije duhovnosti i univerzalnih vrednosti, funkcije udruživanja i komunikacije među ljudima. Kako gledate na to kao francuski građanin koji ima ruske korene?

Serge GRAEVENITZ: Ovaj problem dolazi od onih evropskih lidera koji su razvili neku vrstu kolektivne antiruske histerije, iako ovaj rat između Rusije i Ukrajine nema nikakve veze s tim. Niti ima veze s Evropom, s obzirom da Ukrajina i nije deo Evrope. Bezidejni i korumpirani evropski lideri jednostavno su prihvatili zahteve NATO-a i SAD da uđu u konflikt s Rusijom, sa ciljem da je pokore, da osvoje sva njena bogatstva i da jednu veliku zemlju rasture u mnoštvo malih država, koje bi mogle lako da kontrolišu. Za vreme Jeljcina skoro su uspeli, ali je na sreću dolazak predsednika Putina osujetio sve njihove makijavelističke planove. Očigledno je da je ova antiruska histerija za Evropu prava drama na kulturnom nivou, jer Evropa kažnjava sebe lišavanjem talenta ruskih umetnika, koji apsolutno nisu odgovorni za sadašnje stanje, usporavajući razvoj sopstvene kulture i moderne umetnosti.

Služeći interesima SAD ovi lideri se angažuju u procesima sopstvenog samouništenja i to ne samo na kulturnom, nego i na ekonomskom i duhovnom planu. Ali, na kraju, to se i ne mora završiti loše po evropske narode, jer moguće uništenje EU, kao posledica ovih procesa, može evropskim narodima doneti povratak svog identiteta, svoje kulture i ostalih vrednosti, poput ekonomije i pre svega svog suvereniteta, pa da nikada više ne moraju trpeti iracionalne i potpuno sulude odluke neizabranih pseudo-lidera.

Čini se da je i ovde vidljivo da Vašington nameće celom svetu svoje standarde i pseudovrednosti, bez obzira na vrlo ograničena dostignuća u domenu kulture. Slažete li se sa time?

Serge GRAEVENITZ: Od svog stvaranja, Sjedinjene Države su sebi dale univerzalno pravo da budu žandarmi sveta i na geopolitičkom, ekonomskom ili kulturnom nivou, a praktično reč je o veštačkoj zemlji čija istorija i kultura gotovo da i ne postoje. Posredstvom mas-medija i intenzivnim rastom internet tehnologija i društvenih mreža SAD pokušava da nametne svoju viziju sveta i svoju pseudokulturu, ali njene vrednosti se ni na koji način ne mogu takmičiti sa hiljadugodišnjom kulturom Rusije ili Evrope. Srećom, danas većina zemalja počinje da shvata ovo i Amerika malo po malo gubi svoj uticaj na svet u svim sferama. Multipolarnost neumitno postaje budućnost sveta, a ovo što se dešava u Ukrajini deo je tog procesa.

Sjedinjene Države, poslednjih meseci u Evropi demonstrirale su otvoreno poništavanje osnovnih principa suverenosti evropskih zemalja, gaženje temeljnih principa evropske kulture i međunarodnog prava, računajući pravo na slobodno izražavanje, pa čak i mišljenje. Evropa je uvedena u totalitarizam u kome postoji progon svega ruskog, računajući uništavanje knjiga, rušenje spomenika ruske kulture, progon umetnika, sportista, pa čak i običnih ljudi, kao u vreme rađanja nacizma. Čemu to vodi?

Serge GRAEVENITZ: Mislim da ta agresivnost dolazi kao reakcija na sve vidljivije gubljenje kredibiliteta Amerike kao jedine super sile koja upravlja svetom. Instrumenti kojima je to postizala (poput dolara kao rezervne svetske valute, kontrolisanje nadnacionalnih institucija poput MMF-a ili Svetske banke, ekonomske sankcije neposlušnima i sl.) neumitno gube na značaju. Dedolarizacija vanevropskih zemalja je nezaustavljiv proces, grupa BRIKS postaje jača od G7, a Kina u realnim ekonomskim parametrima gazi SAD. Otuda sve veća agresija u američkim reakcijama, no to je potpuno neprimereno ponašanje. Ono može dovesti samo do jednog: sukoba među narodima i državama, sukoba koje Amerika provocira direktno i indirektno, kao što je slučaj u Ukrajini. Uzalud Amerika pokušava da uveri svet kako nema odgovornost za taj sukob ili kako je na „pravoj strani istorije. Većina sveta jasno vidi šta se zaista dešava.

O degradaciji Evrope jasno svedoči direktno učešće pojedinih javnih ličnosti u kulturnim progonima u EU, računajući i vandalske radnje poput rušenja spomenika ruskim umetnicima među kojima je i vaš predak Aleksandar Sergejevič Puškin. Pri tome, osude ovakvih radnji retke su i izolovane. činjenice osude progona su izolovane. Kako biste ovo objasnili?

Serge GRAEVENITZ: Jednostavno, antiruskom histerijom, koju forsira američka duboka  država koja se zaklela da pokuša da uništi Rusiju i njenu kulturu. Mediji i pojedinci koji im služe (računajući i političke elite) samo su instrument te besramne propagande kojom šire svoju  slepu mržnju i na evropske zemlje, a rezultat toga su ovi vandalski akti, koje čine ljudi čiji je intelektualni koeficijent blizu nule. Ipak, čini mi se da glavni cilj ovog vandalizma, da se on prikaže kao neki spontani otpor „ruskoj agresiji“ nije postignut, čak ni izdaleka. Mislim da su izgubili iz vida da Rusija nije SSSR i da je daleko kompaktnija i spremnija da zaštiti svoje interese u svim sferama.

Na kraju, šta biste poručili ljudima na Balkanu (posebno u Srbiji i Bugarskoj)? Znamo da su veliki ljudi poput Viktora Igoa ili vašeg pretka Puškina bili inspirisani otporom Turcima od strane naših naroda (Puškin je pisao o Srpskom Georgiju, „Kćeri Karađorđevoj“, a u ideološkoj odbrani Bugara pisao je Viktor Igo, kada je njihov otpor doveo do masakra u Bataku). Delotvorna pomoć Bugarima dolazila je samo od ruskog društva, ali i veliki umovi Zapada su tada smatrali da je Balkan deo Evrope. Da li se odnos Zapadne Evrope prema Balkanu promenio, posebno kada se prisetimo bombardovanja 1999. godine?

Serge GRAEVENITZ: Pa, za mene, kao i za većinu Rusa, ljudi na Balkanu nekako su već naša braća, činjenicom da su, kao i mi, pravoslavni, ali i zato što je njihova kultura prilično bliska našoj. Ovo je, svakako, jedan od razloga zašto je moj slavni predak pisao o Srbima i tom ruskom društvu koje je oduvek bilo blagonaklono prema stanovništvu Balkana i koje je jedino Srbima pomagalo u ratu protiv Turaka.

Što se tiče novijeg vremena, jasno je kako je Rusija danas, meta američkih i zapadnoevropskih laži, baš kao što je to Srbija bila krajem devedesetih. To je isti modus operandi. Prosto, Amerika Ruse i Srbe doživljava kao prepreku svojim planovima za osvajanje sveta, dok Evropa, stari licimer, nažalost nije promenila mišljenja prema Balkanu i nastavlja da nas smatra manje vrednim i zločinački nastrojenim kako bi zadovoljila Ameriku, i sakrila istinu da su pravi zločinci upravo oni, jer su pod okriljem NATO-a, tokom bombardovanja 1999. godine učinili niz zločina, pre svega zločin protiv mira.

Puno vam hvala na saradnji i izdvojenom vremenu.

Serge GRAEVENITZ:Hvala vama.

Realizacija i prevod intervjua sa francuskog – Goran Igić

Foto autora: Vladimir Sretenović

____________________________________

(1) – videti: https://fr.rodovid.org/wk/Personne:104631

Izvor: CEOPOM Istina