„Гром“ није ударио у Велики Трновац

На мети српске полиције у акцији „Гром“ која је почела у петак били су наркодилери, а њен резултат је 909 претресених локација на територији целе Србије, и хапшење 127 лица. Обављене су и 134 заплене, пронађена је одређена количина наркотика (више хероина него марихуане), откривена је и једна лабораторија, као и веће количине оружја. У Лазаревцу, који се последњих месеци нашао у средишту пажње јавности због великог броја активних дилера, извршен је претрес на 17 локација и понађена је дрога. Највећи „улов“ остварен је у Новом Саду, где је пронађено 5 кг хероина.[1]

Директор полиције Милорад Вељовић је објаснио да је назив „Гром“ дат због „изненадног удара.“„Данашња акција је показала да полиција може да одради сваки задатак и обезбеди мир и сигурност“, истакао јеВељовић. Шеф тајних полиција Србије Александар Вучић је с поносом истакао да је реч о највећој акцији у Србији у последњих 25 година истакавши да су у петак сви очекивали хапшења за привредни криминал, а не за трговину дрогом.[2]

Али у овим медијским извештајима нешто недостаје. Најпре, „Гром“ није ни окрзнуо највеће наркодилере у Србији, међу којима су према полицијским извештајима и неки од најзначајнијих партнера Александра Вучића и Ивице Дачића у процесу евроатлантских интеграција. Као што је познато криминалне групе са окупираног КиМ, које контролишу више од 80 одсто трговине хероином у Европи, оствариле су последњих година профит који се мери милијардама долара. Највећа количина хероина у Европу стиже из Авганистана и овај пут потпуно контролишу трупе НАТО пакта. Производња хероина у Авганистану се обавља под контролом војске и безбедносних служби САД. На Косову и Метохији под окупацијом Северноатлантског савеза налази се главни пункт за пријем и складиштење авганистанске дроге, одакле шиптарски наркодилери обучени и наоружани од стране Вашингтона кријумчаре хероин углавном ка земљама западне Европе.

Српска полиција је до информација о магацинима дроге на КиМ дошла размењујући информације с колегама неколико земаља, али и пратећи домаће дилере. Неколико албанских породица контролише шверц наркотика из окупиране Јужне српске покрајине. Према подацима српске полиције познати терориста Екрем Лука, контролише српско-албанску мафију. Он је близак члановима породице Рамуша Харадинаја, Хашима Тачија, Агима Чекуа и Арбена Џаферија. Такође, Насер Кељменди води албански картел, један од најјачих на Балкану, који контролише кокаин и хероин из Турске, који преко КиМ стиже у западну Европу.[3] Добро познату чињеницу о умешаности Хашима Тачија и његове мафије у шверц наркотика потврдио је и Дик Марти у свом извештају о трговини људским органима киднапованих Срба. Британски лист „Гардијан“је објавио да се Хашим Тачи налази на челу мафије трговаца дрогом и људским органима на КиМ.[4] Међутим Тачи је под заштитом Вашингтона и Брисела, а такође је и близак сарадник актуелних српских власти на путу у ЕУ, кога Вучић назива „господином“ и са којим преговара. Као шефу тајних полиција у Србији, првом потпредседнику владе је одлично познато у које криминалне радње и монструозне злочине је умешан његов и Дачићев партнер у преговорима.

Неко би рекао да је Хашим Тачи ван домашаја српске полиције, и марионетске власти у Београду, али шта је са Великим Трновцем једним од најјачих упоришта шиптарске наркомафије? Српској полицији је одавно познато да је ово место недалеко од Бујановца, где живи 4324 пунолетна становника већ годинама највећи дистрибутивни центар дроге на Балкану. Ове информације се поклапају са подацима које у својим извештајима већ дуго наводи и Интерпол. Према истим изворима у Великом Трновцу је у сваком тренутку најмање три тоне хероина спремно за испоруку. Процене указују да се из Трновца годишње дистрибуира између 50 и 60 тона хероина, а два главна кријумчарска коридора су преко Албаније и Црне Горе ка Италији и преко Србије ка западноевропским земљама. О Трновцу информације имају и у италијанском Центру за борбу против мафије. Они су у свом извештају изнели податак да се скоро 70 одсто дроге намењене западноевропском тржишту шверцује преко Прешева и Великог Трновца. Према том извештају, кријумчарење је главна делатност Шиптара из тог дела Србије, а целокупан шверц дроге контролишу породице Османи, Халифи и Буњаку.[5] Ови терористи и наркодилери су помогли ширење НАТО пакта на Балкану, па им је данас дозвољено да се слободно крећу по целој територији Србије. Тако је српској полицији из самог врха власти било забрањено да зауставља једног од највећих нарко – дилера вођу клана Османи – Ћазима Османија. Полицајци су морали да се претварају како не виде његов ферари дречаво црвене боје. Можда због тога што је управо тај ферари онај који Тању Мишчевић, шефицу тима за преговоре са Бриселом треба да одвезе у ЕУ?[6] Поред тога што је српској полицији било наложено да не примећује Османија и његов ферари, медији су открили да се овај шиптарски наркодилер тајно састаје са високим фунционерима државе Србије. Недавно су директор српске полиције Милорад Вељовић и Ћазим Османи виђени у београдском хотелу „Зира“ у којем су боравили заједно дуже од 6 сати.[7]

Након ових података тешко је поверовати у бајку Александра Вучића према којој је акција „Гром“ највећа акција полиције у последњих 25 година. Примера ради, много више од Вучића у борби против нарко-мафије урадило је Удружење „Свети Сава“ објавивши слике дилера из Лазаревца, који су попут Ћазима за српске службе безбедности годинама били „невидљиви“.[8] Такође МУП у оквиру своје операције „Гром“ није ни зашао у Велики Трновац, највећи центар шиптарске нарко-мафије на Балкану. Као да су шиптарски мафијаши изнад српских закона. О каквој епохалној акцији онда прича Вучић? Пре ће бити да се овде ради о још једној медијској превари грађана Србије и скупљању јефтиних политичких поена. Међутим у земљи у којој се тренутно најутицајнији политичар – први потпредседник владе сусреће и договара са шефом мафије трговаца људским органима – Хашимом Тачијем, а директор полиције са вођом нарко-клана Османи, очигледно не постоји права борба против криминала. Напротив, таквом земљом влада криминал.

Извор: Фонд Стратешке културе