Havarija montenegrinskog jezika

Jadni Montenegrini. Kad su 2006. “odradili” onu tesnu većinu na referendumu i proglasili nezavisnost, mnogo su slavili. Svirali su u sirene, mahali zastavama, pucali rafale u vazduh. Kažu, dobili su državu. Od Amerike, valjda. I sretni bejahu. Kao da su je na lutriji izvukli. Par godina kasnije pokazalo se da ne znaju granice toga što su dobili. I da država nije baš samo njihova. Recimo, mis Albanije onomad se nije birala u Tirani, nego u Ulcinju, a Edi Rama im je rekao da se u Podgorici oseća kao kod kuće. 

Tek da pokaže Milu kako on zna čiji ga glasovi drže na vlasti. I da to ima svoju cenu.

Ali, nisu više važne granice. Kad imaš NATO, šta će ti granice. Koga briga za Čakor ili Prevlaku – NATO je granica. Od Podgorice do Rusije. Ni, Ulcinj im ne treba, neka ga Šiptarima…

Ali, jezik im treba. Država može da nema granice ali ne može da nema jezik. Ne mora da ima ni valutu, šta hvali tuđoj,  alu jezik mora da bude svoj. Pričao je to, još od kako je Tito umro, neki Jevrem Brković, koji se potpisivao kao književnik crnogorski. Niko nije znao šta je napisao, ali svi su znali da mu treba da se jezik kojim piše zove crnogorski. I dade mu ga Milo. Usvajanjem Ustava iz oktobra 2007. crnogorski jezik postade službeni.

Tačno pre osam godina, 10.07.2009. godine, Montenegrini predstaviše prvi pravopis svog novog jezika, čiji autori behu Milenko Perović, profesor iz Novog Sada, Ljudmila Vasiljeva, profesor univerziteta u ukrajinskom Lavovu, i Josip Silić, penzionisani profesor iz Zagreba.(1)  Ni jedan Crnogorac! Milo reče da nemaju stručnjake za tu oblast. Valjda što u njegovoj glavi pravljenje jezika nije profitabilno kao nafta ili cigarete. Ili je mislio na Montenegrine. Ali, među Crnogorcima stručnjaka je bilo, samo niko od njih nije hteo da se prihvati tog sramotnog posla. 

Uglavnom, ovi stranci što se prihvatiše dodaše im dva slova, desetak anarhizama, nekoliko desetina hrvatskih reči i prodadoše im to kao novi jezik.

Sledeće godine, 2010, izađe im i prva gramatika. Napraviše im je Hrvati, pomenuti Josip Silić i neki Ivo Pranjković.(2) I oni im lepo naplatiše, ali zadovoljni Milo dodade i pride. Ima se, može se. Nije jezik mala stvar. I nastade, opet, slavlje i reklama silna. Nema više srpskog u Montenegriji…

Ali, ne htede narod ni tu gramatiku, ni ta nakaradna slova, ni taj jezik što ga omeđiše Hrvati. Na poslednjem popisu stanovništva iz 2011 godine 37% stanovništva Crne Gore (dakle nešto manje od 230 hiljada ljudi) izjasnilo se da govori crnogorskim, dok se 42% izjasnilo da govori srpskim jezikom.(3)

No, nije to zabrinulo Mila. Ko još pita narod. On, šta god mu daš, uvek prvo neće, pa posle hoće. Mahneš malo batinom, malo lozovačom i proguta narod. Ali, međunarodna zajednica, to je druga stvar. Posebno Ameri. Kompletna dokumentacija, reference, preporuke i politička podrška iz regiona, novom jeziku, proslediše se u Ameriku, a zatim krenu i lobiranje. Šeici, Bebine veze, montenegrinski ambasador… I ko sve ne. Ali, avaj.

Američki tehnički komitet ISO 639-2, sa sjedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, nije prihvatio kodifikaciju crnogorskog jezika, navodeći da je u pitanju jedna od varijanti srpskog jezika. U mejlu koji je potpisala Rebeka S. Gunter, saopšteno je da je Komitet raspravljao više puta o crnogorskom jeziku i stav je bio da se „radi o varijanti srpskog jezika koji se govori u Crnoj Gori“.(4) I još je poručila: „Posebni kodovi se dodeljuju na osnovu lingvističkih razlika, a ne na osnovu političkih ili geografskih“…(5)

I šta će sad, Montenegrini. Sad kad im je i jezik doživeo havariju, kad im je poručeno da su samo podvrsta srpskog? Možda da ubace novih pet slova? Neće, i ova dva su već izbacili. Da Hrvatima i Ukrajinki traže natrag pare? Da se izvine svojim stručacima i Njegošu? … Teško, ne mogu to Montenegrini, previše su im guste magle u glavama… 

Ali, znam šta će reći narod, pravi Crnogorci:

“Milo, sramota te bilo!”

______________________________

1. sr.wikipedia.org/sr/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA
2. Isto
3. Isto
4. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/americki-komitet-crnogorski-jezik-ne-postoji-to-je-varijanta-srpskog/
5. Isto

Izvor: Fond Strateške Kulture