Hitleru za rođendan …

Taman smo se dogovorili da se manemo prošlosti i okrenemo budućnosti kad odnekud banu fotografija za koju još nismo sigurni da li je stigla iz prošlosti koja još nije prošla ili iz budućnosti koja samo što nije došla.

Ako nas oči ne varaju na fotografiji je niko drugi do Adolf Hitler, a pred njim ništa manje od spomen-ploče Gavrilu Principu. Ploča je svojevremeno bila postavljena na mestu atentata, a skinuta 17. aprila 1941. godine posle ulaska Vermahta u Sarajevo i već 20. aprila odneta kao rođendanski poklon Hitleru koji je slavio sa elitnim gostima, grofom Ćanom, admiralom Hortijem i bugarskim carem Borisom, u vagonu specijalnog voza „Amerika“ na pruzi Beč – Grac.

Zatečeni, trljamo oči pokušavajući da se ne zalećemo i ostanemo mirni kako ne bismo naseli na provokaciju i trzali na aveti prošlosti, pomišljajući da je pre reč o fotomontaži ili kakvoj mentalnoj vežbi.

Ali i pored sve neverice brzo smo se pribrali i primili k znanju da fotografija nije falsifikat i da je na fotografiji lično Adolf Hitler, a pred njim, kao na tacni, spomen -ploča Gavrilu Principu koja je, kao ratni trofej, stigla iz Sarajeva. I pored najvećeg iznenađenja nismo ni za trenutak zaboravljali da Hitler nije ni Nemačka ni Nemački narod što se, za Gavrila Principa, Srbe i Srbiju i pored najbolje volje još uvek ne bi moglo reći. Hitler je zalutali pojedinac, izuzetak u jednoj velikoj naciji, dok je Gavrilo Princip pravilo koje važi za sve male, porobljene i gladne narode.

U jeku borbe protiv svakog nasilja, terorizma i terorista možemo samo da zažalimo što Hitler nije poživeo duže i dočekao srećnije dane. Kad smo malo zaimali mogli smo mu za rođendan poslati još nešto osim jedne jedine skromne mermerne ploče ispisane ćiriličnim slovima.

Ako je istina da je doskora živeo, šteta da to nismo znali. Ako ništa drugo mogli smo njegovu kolekciju dopuniti bar onom drugom spomen-pločom koja je u Sarajevu podignuta i skinuta posle one koja mu je poklonjena. Ali zašto bi Hitler kao rođendanske poklone dobijao samo spomen-ploče i samo iz Sarajeva. Ali kad smo već kod ploča zar ga ne bi veselilo da je odvaljena i doneta i ona sa spomenika na Gazimestanu, u znak zahvalnosti i sećanja na dan kad su Nemci prvi put posle Drugog svetskog rata, boreći se protiv agresora i terorista, zapucali da oslobode Kosovo i Metohiju.

Uostalom, ako nije živ, zar ga i mrtvog ne bi radovalo kad bi se takvi ratni trofeji polagali na njegov grob? Kao što na Monparnasu ostavljaju cigarete na grob Beketa i Sartra.

I ne moraju to uvek biti spomen-ploče. Ko bi mogao zameriti, a najmanje on, ako bi to bila neka nagorela knjiga ili ikona, most ili TV toranj. Konzerva pepela nekog neposlušnog naroda.

U svakom slučaju, posle otkrića ove fotografije ostaje jedna briga manje. Više niko ne mora ne samo da glavobolji šta da nekom koga voli i poštuje izabere za rođendanski poklon. Tako će se i posle Hitlera uvesti u običaj ovaj mali znak pažnje, a suvišno je da se ponovo fotografiše pošto je sve jednom zauvek fotografisao i to niko drugi do lični Hitlerov fotograf.

Uostalom, ko se bolje zagleda u ovu fotografiju videće da su se na njoj našli i svi posle Hitlera koje je Hitler tako vešto zaklonio da se nisu mogli videti do naših dana.

Živimo u modernim vremenima ljudskih prava, tolerancije i razumevanja, kad mladi ljudi ne znaju i neće da znaju i da se opterećuju tricama i kučinama istorije, a sam taj predmet, ukida se u najvećem broju srećnih zemalja.

U kakofoniji ko u Hitlera ko u ploču, boreći se svakodnevno protiv ksenofobije i isključivosti među zavađenim stranama mi zauzimamo neutralan stav. Ne pravimo pitanje ni od čega, nemamo ništa ni protiv koga, na sve pristajemo, sve razumemo sve prihvatamo sve praštamo i zaboravljamo, svesni da suština nije ni u datumima ni u stopama ni u pločama ni u pravdama ni u krivdama ni u krivim Drinama ni u žrtvama ni u zločincima ni u duplim stadardima ni u jalovim raspravama.

Pa ipak, bilo bi praktičnije i ekonomski opravdanije da kontinuiteta i kulture sećanja radi sve poveže jedna nit i objedini jedan datum. A nema datuma koji bi bio sveobuhvatniji, simboličniji i rečitiji od Hitlerovog rođendana.

Dajemo podršku svemu i svakome, pozdravljamo sve domaće i međunarodne projekte, kao poželjne i dobrodošle, pod uslovom da se sve manifestacije održavaju na Hitlerov rođendan i pod ovom fotografijom kao jedinom dekoracijom.

Prema tome svejedno je da li će se povodom 100-godišnjice Prvog svetskog rata podići spomenik Francu Ferdinandu ili postaviti spomen-ploča ili održati međunarodni simpozijum, jedino je važno da to bude na Hitlerov rođendan

Izvor: Pečat, Intermagazin