Hrvatska ima dva Helsinška odbora

U Srbiji se uzburkao deo javnosti oko najave moguće pojave Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kao svedoka Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. A u procesu koji će se voditi povodom tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid i protivtužbe Srbije protiv Hrvatske takođe za genocid. Uzburkao se u stvari deo donekle obaveštene javnosti o onome šta se na prostorima bivše Jugoslavije i posebno Hrvatske dešavalo devedesetih godina prošlog veka.

Dok se predsednica šturo oglasila oko toga kako ju je Hrvatska pozvala da svedoči kao svedok njene strane u procesu i kako se njen pristanak tretira kao izdaja, dotle se deo te iste ovdašnje javnosti, i deo pojedinih medija, naravno, čudi i pita se – da li je moguće? Kako protiv sopstvene zemlje u kojoj živi i radi? Da li će moći da svedoči, jer ona nije ni učesnik tih događaja na prostorima bivše Socijalističke Republike Hrvatske, a kasnije samoproglašene Republike Hrvatske?

Nastale secesijom. Nastale nakon izvršene agresije na zajedničku zemlju. Na zemlju članicu Ujedinjenih nacija. Na međunarodno priznatu zemlju.

Deo te iste javnosti gubi iz vida, odnosno zaboravlja činjenicu da je dotična predsednica Helsinškog odbora u Srbiji, verovatno doživotna, za koju se ne može utvrditi ko je nju i kada birao na tu funkciju, dosledno, od prvog dana agresije Slovenije i Hrvatske na Jugoslaviju i njihove secesije, govorila, ponavljala kako je Srbija agresor na Hrvatsku i kako je počela četiri rata.

I ona je, sve to vreme, do današnjih dana, kao predsednica jedne, trebalo bi da je tako, izuzetno ugledne i uticajne nevladine organizacije, finansirane iz inostranstva, redovno gostovala i gostuje u aktuelnim emisijama elektronskih i u prilozima štampanih medija. I uvek sa čvrstim i nepolebljivim stavom kako je Srbija zaista agresor.

I sad ono staro pitanje: šta su to nevladine organizacije?

Gde su one i kod koga registrovane? Mogu li one, kao registrovane u ovoj zemlji, i to po svim zakonima ove zemlje, da uopšte budu nevladine? Jer sve što je nevladino to bi trebalo da je i tajno. U kojim sve zemljama sveta postoji ovoliko nevladinih organizacija? U kojim zemljama one uopšte i postoje? Jer je činjenica da pojedine zemlje koje ne dopuštaju rad bilo kakvim nevladinim organizacijama u svojim zemljama, bogato finansiraju rad pojedinih nevladinih organizacija baš u Srbiji.

I tajno rukovode njihovim radom. Što se očito vidi iz njihovih javnih nastupa, javnog delovanja: zamršen i nerazumljiv jezik, s brojnim kojekakvim nejasnim, zaglupljujućim porukama, parolama, pilot-projektima i projektima, s brojnim radionicama (kako to gordo zvuči!), s edukacijama u kojima mlade u Srbiji o ljudskim pravima, na primer, uče “edukatori” zemalja u kojima su ljudska prava poslednja rupa na svirali, a nacionalnih manjina uopšte i nema.

Kakva multikulturalnost, kakvi jezici manjina, kakve table na šest jezika!

I još nešto. U Hrvatskoj postoji takođe Helsinški odbor za ljudska prava. Ali se on zove: Hrvatski Helsinški odbor. O čemu se u Srbiji ne sme ni pomisliti. Kakav Srpski Helsinški odbor! Jer u glavnom gradu Srbije ne postoji ni srpsko narodno pozorište, ne postoji ni srpski fudbalski savez, ne postoje ni srpske železnice, ne postoje ni srpske šume…

Ali zato su predsednici Hrvatskog Helsinškog odbora, Ivan Zvonimir Čičak i prof. dr Žarko Puhovski, često bili prisutni u emisijama Radio-televizije Srbije. Čičak je inače poznat i kao aktivni borac Hrvatskog proleća, iz druge polovine šezdesetih i spočetka sedamdesetih godina. I oni su gledaocima u Srbiji delili lekcije o svemu što se događalo devedesetih godina u Hrvatskoj.

Naravno da je po njima bilo zločina i oni su ih istraživali, osuđivali i prijavljivali (kome?), ali je o secesiji, o zločinima nad Srbima 1991. godine, o izbacivanju Srba kao konstitutivnog naroda iz ustava Hrvatske, o progonu oko 150.000 Srba iz urbanih sredina te godine – ni reči. Ali su zato “Bljesak” i “Oluja”, po njima, bile legitimne akcije.

Jedino što su se greške, odnosno incidenti, kako zna da kaže Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske, događali kad su ubijani Srbi zatečeni u svojim kućama, dvorištima, koji nisu uspeli ili nisu želeli da odu i u kolonama… Hrvati su, pa i njihovi predsednici i Hrvatske i Hrvatskog Helsinškog odbora, a i svi drugi predsednici uvek štitili, branili i najlepšim rečima opisivali interese Hrvatske…

A s druge strane, po Srbiji se pljuvalo i iz Beograda. I mnogo se puta svedočilo protiv Srbije i Srba. I nikome ništa.

Ovde se, u Srbiji, uzburkao deo javnosti povodom priče o mogućem svedočenju Sonje Biserko u Hagu. Jedan deo ovdašnje javnosti takođe bi to isto uradio. Dok jedan deo nema tri čiste o čemu se tu u stvari radi.

E, sad, neka neko zamisli Ivana Zvonimira Čička ili Žarka Puhovskog kako u Hagu svedoče kao svedoci Srbije u procesu protiv Hrvatske?! Taman posla.

Jer lako je Hrvatskoj – ona ima dva Helsinška odbora za ljudska prava: jedan u Zagrebu, drugi u Beogradu.

A opet, kakvi odbori – takva i ljudska prava! Da izvinite na izrazu!

Izvor: Intermagazin

Komentari

Jedan komentar na Hrvatska ima dva Helsinška odbora