Ideologija smrti i liberalizacija Rusije

Ruski liberalizam u velikoj meri liči na ruski boljševizam. U oba slučaja radi se o doktrinama političkih sekti koje se baziraju na stranoj doktrini, organskom neprijatelju istorijskog toka ruskog života.

Tu postoje i razlike. Boljševici su se bar osećali kao predstavnici većine. U isto vreme, ruski liberali i ne pokušavaju da sebe predstave na taj način. Naprotiv, oni na većinu gledaju kao na glavnu pretnju. Liberali ne upućuju apel narodu (ma koliko proizvoljna bila idealizovana slika naroda), nego apstraktnim „liberalnim vrednostima“, koje se ponekad nazivaju „evropskim“. Upravo te vrednosti treba da odnesu pobedu „u ovoj zemlji“ uprkos „otporu materijala“.

Danas se naše liberalno društvo nalazi u stanju otvorene euforije zbog ekonomskih problema u zemlji – sankcija, pada cene nafte, devalvacije rublje i, kao posledici svega toga, pada BDP i bankarske krize.

Ove neprijatnosti inspirišu stvaranje velikih očekivanja. Na forumima i po kuloarima provejavaju velika liberalna nadanja: vlast, koja „prokrimljuje“ ustav, sankcijama priterana uza zid, na kraju će početi ostvarivati liberalni ekonomski program.

Kada se govori o „liberalnoj politici“, njene pristalice imaju u vidu tri tesno povezane stvari. Prva je predaja kompletne vlasti, zajedno sa polugama sile i manipulacije u ruke sekte. Gradonačelnik i policajac ne moraju da nestanu, oni samo treba da slušaju liberalnog Hlestakova (lik iz Gogoljevog Revizora). Druga je poraz (deoba, privatizacija, rasprodaja) krupnih državnih preduzeća koja su bila glavni oslonac političkog režima proteklih godina. Treća je otkazivanje svih socijalnih obaveza ruske države prema državnim službenicima, penzionerima i drugima, odustajanje od politike davanja i minimalne nadoknade, koju naši domaći tačeristi nazivaju „socijalnim populizmom“.

Nije teško primetiti da bi realizacija sve tri stvari u kratkom vremenu dovela do totalnog kolapsa političkog sistema. Odbacivanje socijalnih obaveza, prelazak na režim otvorene birokratsko-oligarhijske eksploatacije stanovništva u kontekstu inflacije, stagnacija i ideološka konfuzija –predstavljaju pripremljen teren za svake nerede i pobune. Raspad državnih preduzeća, čija je ekonomska efikasnost krajnje neizvesna, dovodi do oštrog smanjenja privrednih resursa, koje ima centralna vlast. Na kraju, predaja bar nekog dela političke kontrole u ruke sekte – koja ima veoma čudne poglede na ekonomski i socijalni program u našoj zemlji – garancija je nefunkcionalnosti političke mašine u slučaju krize.

U ovom momentu imamo tešku situaciju, koja je posledica sistemskih grešaka u ekonomskoj politici, vođenoj decenijama: zanemarivanje ulaganja u infrastrukturu i industrijsku proizvodnju i totalnu zavisnost od međunarodnih kreditno-finansijskih institucija. Takvu politiku sprovodili su i oni koji je sada najviše kritikuju.

Predlozi koji sad stižu od „liberalnih lobista“ svode se na udaljavanje države od ekonomije. Sve u svemu, u pravcu društvenog ekonomskog, a zatim i političkog bankrota države. Lažan je pre svega osnovni paket – ekonomski orijentisan pristup rešavanju ideoloških, političkih i socijalnih problema.

Država deluje u privredi kao predstavnik društva. Funkcija države, ako ona pravilno funkcioniše, sastoji se u tome da privredne resurse zemlje stavi u službu interesa nacije – njenu demografsku stabilnost, opstanak, kvalitet života, stabilnost, koju daje socijalna solidarnost. Upravo to, a ne ekonomski rast koji je sam sebi cilj. Ekonomski rast, čiji se rezultat deli samo u okviru ograničene grupe vlasnika, naročito ako su vlasnici stranci ili of-šor kompanije – to nije dobro za naciju, to je zlo.

Kakve posledice ima neotačerizam, u koji sveto veruju naši liberali, na solidarnost društva mislim da nije potrebno ni pominjati.

Na našu zemlju će narednih godina biti vršen težak spoljni pritisak. Rusija će se, htela-ne htela, naći u položaju opkoljene tvrđave. Ako mi, naravno, ne budemo hteli da se nađemo u položaju tvrđave, to bi trebalo uzeti u obzir. Najgovorljiviji predstavnici sekte sasvim otvoreno kažu: „Za razliku od sankcija koje su uvedene Iranu, sankcije protiv Rusije biće uspešne zato što ne postoji jedinstvena ideologija i zato što su ljudi ludo zaljubljeni u novac“. Ako je, što se tiče novca, izrečena glupost, nažalost, ona je, kad je reč o ideologiji, istinita. U najtežu spoljnopolitičku krizu i konflikt Rusija ulazi ideološki razoružana, tako da osnova za socijalnu koheziju nema.

Događaji u proleće i leto – prisajedinjenje Krima i borbe u Novorusiji – stvorili su politički konsenzus i patriotski entuzijazam bez presedanja u istoriji. Tako nešto se nikad ranije nije dogodilo u Rusiji. Međutim, naša vlast se prosto uplašila tog konsenzusa, moralnih obaveza koje on nosi i izgubila je nekoliko meseci radeći na njegovom slabljenju, ako ne i uništenju.

Sa tačke gledišta ruskog društva, sporazum sa Zapadom nije se poštovao. Samim tim to društvo doživljava razočarenje. Onog momenta kad je ekonomski pritisak Zapada prerastao u ispit izdržljivosti, pokazalo se da kod nas ne postoji povezujuća zajednička ideologija, koja bi našem narodu dala istrajnost, kkva je bila istrajnost Irana, koji je mogao izdržati sankcije i, uopšte uzevši, pobediti.

Upravo u ideologiji, a ne u eksperimentima sa ekonomskom politikom, leži tajna opstanka pod sankcijama. No prelazak prema liberalnoj ekonomskoj paradigmi bez normalne političke liberalizacije (još jednom napominjem, „vlast liberala“ i politička liberalizacija stvari su sasvim suprotne) zahteva stvaranje monstruoznih ideoloških simulacija, koje će apelovati na patriotsko jedinstvo nacije u momentu kad je ekonomski seku na živo. Istovremeno, nade za pobedom nema zato što je pobeda kao cilj unapred odbačena.

Da bi se suprotstavilo nadolazećoj buri, našem društvu su potrebni resursi solidarnosti. To je opšta borba, zajedničko prolivanje krvi, znoja i suza, to je nada u zajedničku pobedu. „Liberalizaciju“, kao tehnologiju upravljanja sekte, većina ne podnosi, i ona ne može dati resurse solidarnosti. Naprotiv, ona ih uništava.

Preveo – Petar Minić

Izvor: Izvestiя, Novi Standard