Igre KANVAS-a i smrt Borisa Njemcova

Istraga senzacionalnog ubistva ruskog političara Borisa Njemcova još nije otkrila neposredne izvršioce, ali postepeno se rasvetljava logistika zločina i identifikuju se akteri.

Njemcov je ubijen kasno u noć 27. februara dok je prelazio most na reci Moskva, praktično pod zidinama Kremlja, na svega dva dana od planiranog opozicionog mitinga, za koji se sumnjalo da neće biti dobro posećen. Ubistvo poznate, ali politički već potrošene opozicione ličnosti moglo je biti osmišljeno i kao pokušaj omasovljavanja protesta prinošenjem „sakralne žrtve“. O mogućnosti pribegavanja takvoj taktici predsednik Putin je govorio još pre dve godine.

Izgleda da je jedan od ključnih faktora za ispravnu analizu ovog još uvek zagonetnog događaja izjava Borisa Njemcova 10. februara da se plaši da ruski predsednik želi da ga ubije. Značajno je da u tom trenutku nisu postojali nikakvi specifični razlozi za strah takve vrste. Izrael Šamir nagađa da je – kao što je karakteristično za „crne operacije“ – Njemcov tu izjavu lansirao ciljano da bi se javno mnjenje psihološki pripremilo za neki tragičan događaj koji je bio planiran. Šamir pretpostavlja da su organizatori ubistva Njemcova pridobili za saradnju tako što su ga uverili da će u pokušaju samo biti lakše ranjen i da je cilj diverzije sticanje statusa političkog mučenika, ali da ozbiljnijih posledica neće biti.

Ali nagađanja na stranu, već prvi rezultati istrage upućuju na neke vrlo zanimljive zaključke o širem krugu učesnika u operaciji u kojoj je ubistvo Njemcova trebalo da posluži kao okidač za političku destabilizaciju Rusije.

SASTANAK JAROŠA I KAZUNA

Utvrđeno je da je neposredno posle Njemcovljeve provokativne izjave, koja bi se gledajući unazad mogla protumačiti kao najava onoga što se stvarno dogodilo, u Kijevu došlo do sastanka između vođe Desnog sektora Dimitrija Jaroša i emisara KANVAS-a, beogradske organizacije specijalizovane za „nenasilne“ promene režima, Aleksandra Kazuna. Tom sastanku je takođe prisustvovao i Aslan Alhanov, Jarošev bliski saradnik i eksponent istih stranih struktura.

Sledeći znakoviti detalj je upućivanje na teritoriju Ruske Federacije, neposredno pre događaja 27. februara, nekoliko pripadnika lokalne mreže KANVAS-a. Njihovo prisustvo obično ukazuje na to da se vrše pripreme za izvođenje procesa poznatog pod nazivom „obojena revolucija“. Ruski politikolog Sergej Kurginjan takav tok događaja komentariše na sledeći način:

„Jaroš sarađuje sa KANVAS-om, a to je srpsko-američka struktura koja izvodi ‘obojene revolucije’, struktura koja je izvela Majdan, itd. U ovom trenutku Rusija je u žiži pažnje KANVAS-a. Boris Njemcov je, nažalost, 10. februara dao jednu čudnu izjavu da se plaši da bi ga vlast mogla ubiti. Odmah posle toga, Jaroš i predstavnici KANVAS-a razmatraju tu temu. Zatim, predstavnici KANVAS-a dolaze u Rusiju a među njima se nalazi jedna osoba, Srbin, sa nadimkom ‘Aca’ [odnosi se na Aleksandra Acu Kazuna, saradnika organizacije KANVAS sa boravištem u SAD], koji je posle eksplozije u Harkovu bio uhapšen, pa zatim pušten na intervenciju Turčinova [predsednika skupštine Ukrajine]. Zanimljivo, zar ne?“ Kurginjan postavlja pitanje: „Zaista želimo da saznamo ko stoji iza ubistava“.

Umešanost KANVAS-a na bilo kom nivou u ovoj relativno ranoj fazi operacije činjenica je od značaja ako se uzme u obzir iskustvo te organizacije na ovom operacionom području koje ide unatrag ne samo do nedavnog nasilnog prevrata u Kijevu već još ranije do „narandžaste revolucije“, izvedene u Ukrajini 2004. godine. To znači da je to područje sa razgranatom infrastrukturom KANVAS-a, da njegovi operativci dobro poznaju teren i da su obučeni i spremni za izvođenje profesionalnih operacija.

Nešto slično konstatuje i Vilijam Engdal u januaru 2014:

„KANVAS je beogradska organizacija koju finansiraju SAD i koja stoji iza pažljivo režiranih protesta u Kijevu. Nedavni protesti u Ukrajini mirišu na pokušaj destabilizacije Janukovičeve vlade, kojim se rukovodi iz inostranstva.“

KOCKICA NA SVOM MESTU

Ako atentat na Njemcova kontekstualizujemo u vezi sa aktivnim pripremama za „rusko proleće“ ove godine, u cilju svrgavanja predsednika Putina, onda kockica koja se zove KANVAS nalazi odgovarajuće mesto u mozaiku. Glas Amerike je uoči manifestacije opozicionih snaga u Moskvi u nedelju 1. marta emitovao jasnu naznaku o tome kakva bi uloga mogla pripasti KANVAS-u u hipotetičkoj „smeni režima“ u Rusiji:

„Posle ubistva ruskog opozicionog vođe Borisa Njemcova (…) najoštriji kritičar predsednika Vladimira Putina udaljen je sa pozornice. Ali preostaje da se vidi da li će i mrtav, kao za života, ostati pretnja po Putinovu vlast. Gradske vlasti su već odobrile masovni marš sa 50 000 učesnika u centralnoj Moskvi u nedelju. Očekuje se da će taj marš biti mnogo većeg obima od ranije zakazanog protestnog mitinga, umesto kojeg se održava, i da će poslužiti kao moćna platforma kritičarima Kremlja, koji podozrevaju da je država imala udela u Nemcovljevoj smrti.“

Onima koji razumeju terminologiju i modus operandi obojenih revolucija ovim je sve rečeno. Operativci KANVAS, na čelu sa Srđom Popovićem, sigurno nisu umešani u ubistvo Borisa Njemcova zato što su to kompleksne i segmentirane operacije gde se koriste razne ekipe svaka od kojih odrađuje samo svoj deo posla. Kadrovi obučeni za jedan segment ne troše se na obradu drugog, gde nisu ni iskusni ni kompetentni. Oni koji, u skladu sa generalnim planom, sa rastojanja diriguju celom operacijom figure pomeraju i aktiviraju na način koji je najsvrsishodniji. Na šahovskoj tabli gde se odvijaju pripreme za „obojenu revoluciju“ u Moskvi već je vidna jedna činjenica od kapitalnog značaja. Operativci KANVAS-a su pomerani u neposrednoj koordinaciji sa drugim pionima, čiji zadatak je bio da izvršenjem atentata na Njemcova stvore neophodne preduslove za aktivno ubacivanje KANVAS-a u igru.

Na velikom platnu, gde je kao celina prikazana operacija „promene režima“ u Moskvi, ispoljavaju se interaktivno uloge svih elemenata zadejstvovanih u ovoj fazi destabilizacije Rusije. Posustajućoj uličnoj pešadiji prevrata potrebna je jaka injekcija adrenalina koja bi joj ulila moralnu samouverenost i pojačala brojnost. Bez kritične mase koja bi delovala ubedljivo, za KANVAS u Moskvi nema posla. Žrtvuje se politički besperspektivni saradnik kome je ionako prošao rok trajanja, ali – za maksimalni efekat – na simbolički najosetljivijem mestu, sa zidinama Kremlja smeštenim u pozadini. Računa se da će ubistvo pod lažnom zastavom poslužiti kao „varnica“ iz prevratničke teorije Džina Šarpa, i da će se pretvoriti u generator sveopšteg besa i indignacije. Zadatak KANVAS-a je da nastalo komešanje svojim repertoarom trikova oblikuje, pojača i, kada dođe vreme za juriš (big push), usmeri ga na stubove vlasti. U pripremama za svrgavanje Putina, Kijev igra istu ulogu logističkog centra koju je Budimpešta igrala u planiranju i izvođenju svrgavanja Miloševića. Da li će se moskovska repriza završiti na isti način kao beogradska predstava, tek će se videti.

DISKREDITOVANO „NENASILJE“

Srđa Popović je u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Tehnologija revolucije rekao da se radi o procesu „koji nije spontan,“ i on je tu apsolutno u pravu. Ali, više od toga, u pitanju je proces koji – suprotno od načina kako se lažno predstavlja – nije ni nenasilan ni moralan, i to je nešto što Srđa Popović odlično zna, ali licemerno ne priznaje. Užasno nasilje i ljudske žrtve za vreme prevrata u Ukrajini početkom 2014. i posle toga nastalo je kao posledica delatnosti KANVAS-a i praktične primene njegove tehnologije. Srđa Popović i njegova družina međunarodnih condottiera snose tešku moralnu a moguće je i krivičnu odgovornost za ubistva i razaranja velikih razmera koja su nastala kao neposredna ili indirektna posledica njihovih postupaka.

Da li bi Srđa Popović i operativci KANVAS-a imali neki prigovor ako bi se na njih primenio kriterijum Haškog tribunala, u skladu sa kojim su izrečene brojne osuđujuće presude? Pored odgovornosti za neposredno izvršena dela, Haški tribunal imputira odgovornost i za „predvidljive posledice“ i nečinjenje da se one spreče. Ovome bi se mogao dodati još jedan modalitet krivične odgovornosti iz jurisprudencije Haškog tribunala. To je treći oblik „udruženog zločinačkog poduhvata“, gde je utvrđivanje krivice moguće i kada pojedinac nije neposredan izvršilac, ali jeste učesnik u UZP, a krivično delo je prirodna i predvidljiva posledica realizacije opšteg plana.

KANVAS više ne može da se izdaje za organizaciju koja propoveda nenasilnu akciju, krijući se iza reputacije Gandija i Martina Lutera Kinga. Učešće u izazivanju nasilnog prevrata u Ukrajini i raspirivanju građanskog rata, za koji nemački obaveštajni izvori procenjuju da je već odneo oko 50.000 ljudskih života, to ubedljivo opovrgavaju. Pristanak na dalje učešće u operaciji Rusiji u okviru koje je, zbog ciničnih razloga političke koristi, hladnokrvno likvidiran Boris Njemcov lišava ovu destruktivnu organizaciju i njenog rukovodioca Srđu Popovića moralnog prava da se lažno predstavljaju kao sledbenici Gandija i dr Kinga.

Izvor: Pečat, Novi Standard