sinisa ljepojevicНајезда избеглица која је минулих месеци уздрмала Европску унију и земље кроз које ти несрећници пролазе све више постаје политички инструмент и на неки начин параван за ратне планове Америке. Већина европских хроничара верује да је – судећи по начину организације, јер очигледно је да је кретање избеглица организовано из једног центра – најезда избеглица облик хибридног рата Вашингтона против дела Европске уније, пре свега Немачке. Али зашто баш сада? Иза паравана се, како изгледа, крију оживљени ратни планови, тачније војна интервенција Америке и њених савезника у Сирији.

Да кренемо од организације. Прво, ти несрећни људи нису напустили своје земље ових дана, они су побегли пре најмање 12 месеци и више. До сада су били углавном у Турској а мањим делом и у Грчкој. У избегличким камповима су били збринути и животи им, на шта год да су личили, тренутно нису били угрожени. И онда, наједном, као по команди, кренули су ка Европи и углавном, како сами говоре, ка Немачкој. Из Турске су кренули, то је већ познато, у организацији тамошњих служби безбедности, а Грчка им је, без законом Европске уније регулисане регистрације, дозвољавала несметан пролаз на север. Избеглице су приметно организоване у групе и свака група има свог лидера, који координише њихов пут. Међу њима има и способних младих људи, чији је задатак да изазивају насиље у сукобе са пограничном полицијом. Које се то избеглице туку са полицијом, они ваљда треба да моле за помоћ.

И то је део пројекта јер само насиље доводи избеглице на насловне стране штампе. Избеглице истовремено нису без пара и путовање сваког од њих кошта у просеку око четири хиљаде евра. Новац, како сами тврде, добијају од хуманитарних организација. Којих? Немачка штампа тврди од америчких. У време боравка Београду, на пример, избеглице су добијале пошиљке новца преко агенције за пренос пара Вестерн јунион. Већина тих новчаних пошиљки је, према подацима банака у Београду, уплаћивано у Саудијској Арабији и Катару и мање у Уједињеним Арапским Емиратима.

ЧУДНО ПОНАШАЊЕ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

Ко шаље тај новац ако се зна да те земље нису прихватиле ни једног јединог избеглицу нити они који беже имају било кога у тим земљама. Поред тога што је већина њих снабдевена модерним мобилним телефонима, они су веома добро упознати са свим путним правцима и могућностима преласка граница. То више није никаква тајна, али и даље остаје питање зашто се све то покренуло баш сада. Траг одговора је генерална инструкција избеглицама да сви кажу да су из Сирије. За то су обезбеђене и стотине хиљада копија сиријских пасоша, чији је један део завршио и на црном тржишту у Турској и могу да се купе за у просеку око 700 евра. Али, према подацима Европске уније, само мањина избеглица је уствари из Сирије. Од укупног броја придошлих – према подацима ЕУ, реч је о око 220.000 избеглица – само је петина из Сирије. Већина је из Ирака, Авганистана и других земаља. Има чак и Албанаца.

Циљ је очигледно да се сада створи јавно мњење о великом страдалништву народа Сирије иако оно траје већ четири године, и изврши притисак на оне европске владе које не подржавају америчку ратну политику у Сирији. То је део припрема за нове ратне планове у Сирији. И то не само да се створи јавно мњење и постигне предност у хибридном рату против ЕУ и замаскирају ратне припреме него и да се обезбеди простор у земљама суседима Сирије за нове избеглице.

На то сугеришу и потези Велике Британије, која је по правилу најпоузданији индикатор америчких планова. Турска је сада ослобођена стотина хиљада избеглица а Велика Британија неће да прихвати ни једног избеглицу који је отишао из те земље. Али Британија је обећала да ће прихватити око 20.000 избеглица који су у Либану и Јордану и нешто мало оних који су још увек у Турској. Као да сваки амерички савезник има своје избеглице. А зашто не прихвата део оних који су већ стигли у Европу? Ослобађа простор у другим суседним земљама Сирије јер се у ратним плановима очекује долазак нових страдалника. Британски премијер Дејвид Камерон је недавно и посетио групе избеглица у Либану, а за децембар је најавио поновно гласање у парламенту о војној акцији у Сирији. Пре две године Парламент је убедљивом већином гласова одбацио такву могућност, али премијер Камерон сада тражи ново гласање иако је то крајње неуобичајено јер британски парламент по правилу не гласа два пута о истој теми. Тај потез британског премијера је један од поузданих наговештаја америчких планова.

izbeglice-sirija05

ПРАЗНИНЕ У АМЕРИЧКОМ ПРИСТУПУ

Грађански рат у Сирији траје већ више од четири године. Иако је земља у великој мери разорена и разбијена, Америка и Запад нису успели да сруше легалну власт Башара ал Асада, и он је у деловима који су под његовом контролом веома стабилан и јак. Потом је Америка почела да користи исламистичке формације назване Исламска држава, али, упркос значајним територијалним освајањима, исламисти нису успели да сруше Асадову власт. Званично, за јавност, Америка је непријатељ Исламске државе, и она њен, па су Американци уз неколико савезника предузели ваздушне нападе који, како се показало, нису нанели велику штету Исламској држави. Напротив, ти ваздушни напади су коришћени и за снабдевање оружјем Исламске државе и у многим ситуацијама за војничку помоћ њој.

Америка је уложила велики новац – тврди се најмање 500 милиона долара – у обуку Сиријаца наводно за борбу против Исламске државе, али и то се завршило неуспехом. Пентагон је званично признао да се од свих обучених Сиријаца – обука је била у Турској –само њих „четири или пет“ бори против Исламске државе. Касније је, да би се ублажила брука, преко агенције Ројтерс пласирана вест да се 75 обучених Сиријаца бори против Исламске државе.

Очигледно је да су временом настале велике празнине у америчком приступу и оперативном раду, па се Исламска држава донекле измакла контроли. Празнине и губитак контроле су довели до могућности још једног пораза америчке политике на Блиском истоку, па је у америчком естаблишменту почело да сазрева уверење да је војна интервенција у Сирији једина алтернатива. Уз то, војној интервенцији – новом рату дакле – погодује и све тежа финансијска и економска ситуација која буди страховања од новог финансијског колапса. Али Америка, по правилу, ретко иде сама у ратне авантуре, па је избио проблем савезника, јер већина традиционалних савезника пре свега у Европи не подржава ратне планове са Сиријом. У томе пре свих не желе да учествују Немачка и Француска. И онда на сцену ступа најезда изеглица као хибридни рат и претходница.

Док Вашингтон кује планове, ни други не мирују. Русија и Иран, уз мање видљиву подршку Кине, Ирака и неких других арапских земаља које су званично амерички савезници, крећу у конкретне акције. У Москви већ месецима трају састанци представника званичних власти Сирије и делова опозиције о решавању кризе, а у тај процес су се укључили и изасланици неких арапских земаља које, иако амерички савезници, покушавају да сопствени спас потраже у процесима чији је Русија посредник.

РУСИЈА ПРЕУЗИМА ИНИЦИЈАТИВУ

Процена празнина у снази и организацији Исламске државе и сазнања о америчким ратним плановима мотивисали су Русију да у форми међудржавног споразума са Дамаском – значи на легалној основи – крене у у јачање свог војног присуства у Сирији. Русија преузима иницијативу. Није реч само о испоруци додатног наоружања Сирији, које је легално на основу споразума, него и јачању физичког присуства. Занимљиво је да сличну акцију покренуо и Иран мада је сада у фази отопљавања односа са Америком и Британијом. Како изгледа, Сирија би уз конкретну подршку Русије и Ирана, али и Ирака, ускоро могла да порази Исламску државу, а није искључено да би се пораз потом проширио и на северни Ирак.

У таквим околностима Америка би могла доспети у ситуацију да она брани Исламску државу и тако буде потпуно разоткривена. Истовремено, има наговештаја да би руски председник Владимир Путин током скорог заседања Генералне скупштине Уједињених нација могао да покрене иницијативу да се створи истинска међународна коалиција против Исламске државе, што би, проценује се у Вашингтону, био још један амерички пораз. Јер та евентуална руска иницијатива би могла добити подршку Генералне скупштине. У таквом амбијенту Вашингтон покреће инцијативу да преговара са Москвом о „заједничким акцијама у борби против Исламске државе“ и тражењу решења за кризу у Сирији. Ако је судити по незваничним информацијама из Вашингтона, то је само покушај куповине времена и минирања процеса који су већ у поодмаклој фази и Америка не одустаје од ратних планова. На то сугеришу и недавни долазак државног секретара Џона Керија у Лондон, који је кључни савезник у тим плановима, и његова изјава о америчким условима за преговоре са Русијом. На основу Керијеве изјаве, стиче се утисак да Америка сада жели да преговорима постигне оно што није успела помажући рат у Сирији, и то сада уз помоћ Русије. Нереална амбиција.

sirija-provladine-demonstracije-basar-al-asad-afp_f

Поново је реч о „великој игри“, о вишеслојној игри, о истинској историји, па је у овом тренутку заиста тешко рећи како ће се ситуација развијати. За сада се једино чини извесним неизбежни пораз Исламске државе у Сирији и њеног калифата, на овај или онај начин. Колико ће бораца Исламске државе стићи у Европу као избеглице, није познато. Све друго је неизвесно и могуће – и рат и политички процес. Сви се изгледа спремају и за једно и за друго.

Има ли све то везе са Србијом? И има и нема. Србија, по дефиницији, нема директне везе са тим „великим играма“, али је као земља транзита десетине хиљада избеглица које се представљају да су из Сирије уплетена у њу. Не због тога што је транзитна земља, јер то је њен географски положај. Али, на основу реторике и изјава њених лидера утисак је да је и она део тог пројекта. Уосталом, није обавезно да избеглице из Турске у Европу иду преко Србије. Избор је, међутим, због неког разлога пао на Србију и она стицајем околности постаје део коалиције не само против Сирије него и Европе. Тако се десило. Србија, наравно, нема велики утицај на све те процесе, али би могла имати последице.


Извор: Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Избеглице као параван за нове ратне планове у Сирији

* Обавезна поља