Izbori i(li) sloboda

Televizija i sloboda. Koliko je Srbija danas slobodna zemlja lako može da utvrdi svaki njen stanovnik izvodeći sledeći eksperiment. U prvoj fazi opita potencijalni istraživač treba da izbaci televizor iz porodičnog doma. U ovom slučaju objektivnost istraživačkog rezultata stoji u direktnoj srazmeri sa dužinom podvižničkog vremena odricanja od televizora. Oslobodivši svoje moždane vijuge iz zatočeništva virtuelne televizijske stvarnosti kreirane od strane zapadnog okupatora i njegovih kolaboracionista, istraživač u sledećoj fazi treba da sopstvenim očima pomno posmatra i osluškuje celu Srbiju, po dubini i po širini. Valjani zaključci o empirijski dobijenim rezultatima nastaju ukrštanjem dva procesa: ličnog rasuđivanja i neprestane provere njegove vremenske i duhovne ograničenosti na sitnom rešetu svenacionalnog predačkog iskustva. I najzad, u trećoj fazi istaživač, obnovljenog duha i vidika, u cilju okončanja eksperimenta privremeno vraća virtuelnog okupatora u svoj dom. Istraživač uključuje televizijski kanal koji teškom mukom finansira iz svog džepa, neposredno ili posredno preko budžeta, i iz čijeg imena – Javni servis građana Srbije – proizilazi da njegova uređivačka politika treba da stoji u korelaciji sa većinskim vrednosnim i političkim stavovima Srbijinih poreskih obveznika, korigovanim i usmerenim srpskim duhovno-identitetskim vektorom formiranim tokom vekova istorijskog trajanja.

Javni servis za informativnu okupaciju Srbije. Vesti u udarnoj informativnoj emisiji RTS, „Dnevnik” u 19:30 časova, za nedelju 19. januara, bile su poređane sledećim redom: otpočinjanje pregovora sa EU, nove investicije iz EU u Srbiju, predstavljene kroz izjavu ambasadora države koja je etalon poslovnosti za prosečnog Srbina, neizvesna sudbina srpskih radnika zatočenih u Rusiji u olimpijskom Sočiju, brutalne i antidemokratske represivne mere antievropskih ukrajinskih vlasti prema sopstvenim građanima koji demonstriraju u Kijevu i izjava Baraka Obame da će SAD i Nemačka prevazići probleme nastale zbog prisluškivanja nemačkih zvaničnika, ali i rešenost SAD da nastavi sa svojim kontraobaveštajnim radom u svim državama sveta.1)

Ovakav izbor i raspored vesti, konbinovan sa krajnje selektivnom redukcijom činjeničkog materijala kojom se izvrće istina, treba kod materijalno opljačkanog i duhovno obogaljenog srpskog gledaoca da stvori stereotip s jedne strane, o neupitnoj ekonomskoj perspektivnosti evrounijatskog puta, a s druge strane, o nesigurnosti i nesolidnosti svih vidova ekonomske saradnje Srbije sa Rusijom. Uz to cela ova ekonomska propagandna priča koncipirana je ne iz makroekonomskog ugla, nerazumljivog i nevažnog za prosečnog srpskog televizijskog gledaoca, već iz ugla nezaposlenog radnika koji željno očekuje posao. Da bi se zaključak o bezalternativnosti evrounijatskog puta učinio u svesti prosečnog gledaoca nedoljivijim, cela ekonomska priča je smeštena u okvir sačinjen od jedne kombinacije ljudskopravaških ideoloških floskula i demonstracije gole sile. Televizijska poluinformacija o protestima u Ukrajini protiv novih propisa kojima se navodno ograničavaju politička prava građana, predstavljena isključivo iz ugla demonstranata kao manjine u ukrajinskom biračkom telu, upućena je pre svega brojnim nacionalno (dez)orjentisanim srpskim liberalnim intelektualcima, koji robujući tezama zapadnih naučnika-propagandista (Tojnbi, Vitfogel i sl.) rusku državu, svejedno carsku ili sovjetsku, i dalje kvalifikiju kao tip orijentalne despotije. Kod ove ciljne grupe potrebno je na osetljivom terenu ličnih i političkih prava još jednom učvrstiti utisak o superiornosti zapadne parlamentarne demokratije i nad ruskim državno-pravnim poretkom putinovske ere. Računajući sa prirodnom slabošću većine da se pokloni pred silom, kreator informativne šeme RTS vrednosnu superiornost kombinuje sa otvorenom demonstracijom moći sile koja se ne odriče da bude svetski policajac broj jedan.

Sledstveno, informativni program Javnog servisa Srbije stoji s one strane istine i političke volje i interesa njegovih korisnika, finansijera i vlasnika – građana Srbije. Naime, informacija o navodno pritvorenim radnicima iz Srbije u Rusiji emitovana je samo na osnovu izjave nekakve sumnjive posredničke agencije iz Čačka. Urednik Dnevnika nije našao za shodno da u ovom slučaju obezbedi jedinu valjanu informaciju iz našeg diplomatsko-konzularnog predstaništva u Moskvi, niti da uzme u obzir iskustva više hiljada radnika brojnih srpskih građevinskih preduzeća koja rade u Sočiju. Radi se o krajnje jednostavnoj priči o nesavesnom agentu koji je kršeći ugovorne obaveze i propise Republike Srbije prevario nekolicinu srpskih radnika, dovodeći ih u situaciju da se u bezbedonosno visoko zaštićenom Sočiju nađu bez dokumenata koje zahteva rusko imigraciono zakonodavstvo. Uostalom ova informacija zbog svoje perifernosti i ne zaslužuje da se nađe u nacionalnom Dnevniku. Međutim, u etar je za račun zapadnih nalogodavaca Javnog servisa puštena propagandna slika o Rusiji kao istočnjačkoj pravno neuređenoj despotiji u kojoj se stranci, ne izuzimajući braću Srbe, po nahođenju vlasti ili moćnih pojedinaca mogu naći u ropskom položaju. Ovoj gebelsovski sačinjenoj vesti prethodila je informacija o nemačkim ulaganjima u Srbiju u kojoj su nedostajali iznosi i rokovi, kao najbitniji elementi svake investicije. Naravno, nije bilo ni propratnog komentara nekog ekonomskog stručnjaka kako će u uslovima bescarinskog uvoza i odsustva finansijske pomoći iz domaćeg budžeta otvaranje hipermarketa nemačkog trgovinskog lanca „Lidl” podstaći podizanje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, a posebno Srbijinu reindustrijalizaciju; izostalo je i objašnjenje ministra trgovine Ljajića kako će ulazak još jednog velikog inostranog trgovinskog lanca da se odrazi na sitne domaće trgovce, koji zapošljavaju značajan deo radne snage. Uostalom Javni servis nema zadatak da objektivno i pravovremeno informiše svoje korisnike i finansijere – građane Srbije, već da kod gledalaca formira pozitivan stereotip o EU, a negativan o Rusiji.2)

Javni servis za kulturnu vesternizaciju=jugoslavizaciju Srbije. Rad informativne redakcije RTS, koji zbog službenog položaja pravih urednika i metoda njihovog rada ima sve odlike subverzivne kontraobaveštajne delatnosti, smešten je u jedan širi propagandno-kulturološki obrazac nasilne vesternizacije Srbije. Tako se, primera radi, nedeljom na RTS u još jednom udarnom terminu, ubrzo posle glavnog „Dnevnika”, prikazuje zabavna emisija Šou svih vremena. U njoj različiti korisnici Brozovih sinekura i njihovi naslednici sa celog prostora bivše SFRJ, zabavljaju Srbe nastavljajući sa izvođenjem davno započetog otužnog proleterskog vodviljskog programa u kome se slavi „najveći sina naših naroda i narodnosti”, bratstvo i jedinstvo, zlatne sedamdesete, holivudske zvezde, hipi pokret, seksualna i potrošačka revolucija, jednom rečju svi plodovi šezdestoosmaških levičarskih vođa, nezavisnih od svih autoriteta osim od CIA. Kako je smisao zabave u zaboravu (u korenu reči zabava nalazi se staroslovenska reč zabitь), i ova nova zabava u režiji RTS treba da obezdržavljene, nedoklane, ozračene i opljačkane Srbe odvrati od sećanja na NATO genocid izvršen u periodu od 1991-1999. godine. Umesto razboritosti koja priliči jednom istorijski zrelom narodu, kod Srba se vodviljskim antiistorijskim projekcijama o nekakvim zlatnim jugoslovenskim godinama neguje plitka sentimentalnost koja infantilizuje narod. Time Srbi postaju nespremni da se suoče sa bilo kojim izazovom u ovim tektonskim svetsko-istorijskim vremenima, ostajući da kao deca zure u idealističku budućnosti iščekujući da iz nje iskoči evropski krstaš preobučen u briselskog Deda Mraza sa moderno upakovanim, ali starim darovima.

Dileme u trouglu legitimitet – izbori – okupacija. Neko će primetiti da ovakva eurofanatična uređivačka politika RTS odgovara bezalternativnoj evrounijatskoj politici koju vodi parlamentarna većina, pa samim tim odgovara i volji većine birača, odnosno gledalaca RTS. Međutim, stranke koje su formirale Vladu nisu u predizbornoj kampanji kandidovale politiku – interesi EU i NATO ispred interesa Republike Srbije – koju danas revnosno sprovode. Kako za ovu politiku novokomponovani europejci nisu dobili podršku birača, sadašnja vladajuća većina je očigledno izgubila legitimitet. Pozivanje na rezultate lokalnih izbora može eventualno da služi kao statistički parametar za određivanje rejtinga stranaka, ali ne može da bude dokaz o legitimnosti sadašnje vlasti, jer se na lokalnim izborima kandiduju isključivo lokalne političke teme. Uostalom rezultati ispitivanja javnog mnjenja iz oktobra 2013. godine govore da se 67,5% ispitanika zalaže za savez sa Rusijom, što je 14% više od onih koji se zalažu za savez sa EU, dok se protiv saveza sa Rusijom izjasnilo tek njih 18,20%. Za veće ekonomsko prisustvo Rusije izjasnilo se 45,7%, dok se za veće prisustvo Nemačke zalaže 22%, a za ekonomsko prisustvo SAD 17% ispitanika. Čak 63% ispitanih smatra da će izgradnja Južnog toka ubrzati privredni razvoj Srbije.3)

U ovakvoj situaciji saglasno teoriji mandata, koja je kao brana od izrođavanja parlamentarizma stvorena u Engleskoj kao kolevci parlamentarizma, trebalo bi raspisati izbore kako bi narod kao nosilac suverenosti odlučio o politici koju danas vodi Vlada Srbije. Međutim, politički rasplet u duhu teorije mandata odgovarao bi jednoj spolja stvarno nezavisnoj državi, u kojoj postoje neki od osnovnih preduslova parlamentarizma:slobodni mediji diverzifikovanog, pre svega domaćeg,vlasništva, ažuriran i objavljen jedinstven birački spisak, istinski nezavisno sudstvo nadležno za izborne sporove, transparentno finansiranje političkih stranaka, prethodna dugotrajna i otvorena društvena debata o ključnim nacionalnim dilemama, i najzad kao uslov svih uslova, nacionalno odgovorna i profesionalno stručna društvena elita. Bez ovih osnovnih preduslova nema slobode izbora, a samo se putem slobodnih izbora u parlamentarnoj demokratiji može izvršiti pravi prenos vlast sa naroda na njegove predstavnike i očuvati autentična politička volja nosioca suverenosti. U Srbiji većina navedenih unutrašnjih preduslova slobode izbora stvarno nije postojala od uvođenja parlamentarizma 1990. godine, a od petoktobarskog spolja dirigovanog revolucionarnog prevrata i instaliranja protektoratskih režima ne postoje u manjoj ili većoj meri uslovi za odvijanje bilo kakvog slobodnog političkog života. Uz to, uloga i autoritet narodnog predstavništva neprekidno se umanjuju u korist izvršne vlasti, a što je još opasnije u korist brojnih regulatornih tela, nezavisnih od političke volje birača, ali itekako ideološki i finasijski (putem projekata) zavisnih od evropskih ustanova. Narodno predstavništvo se pretvara u mašineriju za izglasavanje zakona, dok je u parlamentarnim sistemima njegova osnovna funkcija politička kontrola izvršne vlasti. Izbori sprovedeni u ovakvim uslovima služili bi samo tome da se jedna spolja instalirana vlastodržačka garnitura još okiti i lažno pribavljenim unutrašnjim legitimitetom. Zato najnoviji predlog DSS da se u skorijoj budućnosti na referendumu odluči o pristupanju Srbije EU ima sve odlike ishitrenog strateškog političkog promašaja, kao što je to bilo i raspisivanje prevremenih izbora 2008. godine koje je ubrzalo našu kosovskometohijsku izdaju.4)Biti danas Jovan Marinović, koji je kao premijer ustuknuo pred parlamentarnom većinom iako pod Ustavom od 1869. još uvek parlamentarizam formalno-pravno nije bio uveden, ma kako bilo državnički otmeno i zavodljivo, u okupiranoj postpetooktobarskoj Srbiji izuzetno je nacionalno opasno.

Bez spoljne slobode nema ni unutrašnje političke slobode, zato je danas osnovni zadatak srpskih patriotskih organizacija i pojedinaca da na sve načine slabe efektivnost zapadne kontrole nad Srbijom. Svaka politička radnja koja konsoliduje zapadno prisustvo u Srbiji, a ovu približava evrounijatskom meltingpot logoru za brisanje identiteta – nacionalno je štetna. Umesto političkih i pravnih teorija, ovo pragmatično merilo treba da bude jedini vodič u izboru političke radnje. Opet nas samo dosledna delatna odbrana Kosova može spasiti od sigurne smrti u logoru vesternizacije.Sledstveno, zaustavljanje nasilne vesternizacije neminovno će stvoriti uslove za slobodne izbore. A to ne mora da bude tako daleko, kako se na prvi pogled čini.

1)www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/RTS+1/1499259/Dnevnik.html

2)http://www.nspm.rs/hronika/ambasada-srbije-u-moskvi-trazi-resenje-za-nase-ilegalce- pritvorene-u-sociju.html; http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D

3) http://srbin.info/2013/11/22/anketa-srbi-zele-savez-sa-rusijom-putin-najbolje-ocenjeni-strani-politicar/

4) http://www.nspm.rs/hronika/obracanje-vojislava-kostunice-na-skupstini-dss-a.html

Izvor: Fond Strateške Kulture