Након убедљиве победе Џоа Бајдена у Јужној Каролини у суботу, и брзог повлачења Тома Стејера, „градоначелника Пита“ Бутиџиџа и сенаторке Ејми Клобучар, на реду је одлучујући дан трке за демократску номинацију, „супер уторак“.
Данас се у у четрнаест савезних држава – укључујући Калифорнију и Тексас и државе са великим бројем делегата Колорадо, Северну Каролину и Вирџинију – одржавају унутарстраначки избори, на којима ће бити изабрано 40 одсто делегата за демократску конвенцију.
Велико је питање како ће Демократска странка, странка различитости, америчка „прогресивна“ странка, свеобухватна странка људи свих боја, Афроамериканца, азијских Американаца и Хиспаноамериканаца, странка жена и ЛГБТ популације, изгледати на крају овог дана.
ПОДРШКА БАЈДЕНУ – ИЛИ ОДМАЗДА
Од 24 кандидата који су тражили номинацију 2019. године, сви црни кандидати као што су сенатори Кори Букер и Камала Херис и бивши гувернер Масачусетса Девал Патрик су елиминисани. Једини азијски Американац, Ендрју Јанг, је одустао. Хиспаноамерички кандидат, Џулијан Кастро је одавно одступио. Освојивши само два одсто црначких гласова у Јужној Каролини, тридесетосмогодишњи геј кандидат Пит Бутиџиџ је одустао.
Након Јужне Каролине, последње две жене у трци, Елизабет Ворен и Ејми Клобучар, стављене су под притисак демократског естаблишмента који се налази у паници. Да учине шта?
Ове сенаторке су морале да жртвују своје наде и снове како би допринеле завери естаблишмента да се спречи номинација бескомпромисног прогресивца који је водио најбољу и најхрабрију кампању у овој изборној години – Бернија Сандерса.
Клобучар се спаковала и отишла у понедељак. Воренова се једва држи. Па ко је онда остао у игри за демократску номинацију у овој првој мартовској недељи? Три потенцијална кандидата. Сва тројица су старији белци – Џо Бајден, Берни Сандерс и Мајк Блумберг. Сва тројица би, уколико буду номиновани и изабрани, прославили свој 80. рођендан у Белој кући. Ултиматум естаблишмента гласи: Сви се баците на програм разбијања Бернија и подршке Џоу или ћете се суочити са одмаздом.
Чиме је то естаблишмент престрављен? Ситуацијом у којој би Сандерс освојио номинацију, а потом био разбијен од стране Доналда Трампа у новембру. И не само да ће Бела кућа бити изгубљена, већ ће и све наде за освајање Сената и блокирање Трампових кандидата за Врховни суд у другом мандату такође бити изгубљене.
И не само да ће Сенат бити изгубљен, већ би и Представнички дом, на чијем челу се налази Ненси Пелоси, такође могао пасти у руке републиканаца. Ни ту није крај, будући да би и стотине кандидата за ниже позиције такође могле бити изгубљене, што би Републиканској странци омогућило да има бољу почетну позицију у борби за конгресна места у различитим дистриктима током наредне деценије.
Код демократа постоји страх од понављања бучних 20-их година и ере Хардинг-Кулиџ (1920-те године се у конзервативним круговима у САД сматрају политички најуспешнијом деценијом; прим. прев.)
А ако трамповци воде главну реч у Републиканској странци, а популистичка левица „лудог Бернија“ доминира Демократском странком, шта се дешава са агендом естаблишмента?
„СУПЕРУТОРАК“ – СУДБОНОСНИ ДАН
„Суперуторак“ обећава да ће бити један од судбоносних у историји Демократске странке, и пружиће одговоре на многа питања:
Да ли ће Сандерс придобити довољно делегата да стекне ненадокнадиво вођство у трци за номинацију? Или ће имати добру премда не и сјајну ноћ, освајајући већину држава, али не и довољно велики број делегата како би досегао 50 одсто пре конвенције у Милвокију?
Што се тиче градоначелника Мајка Блумберга, кога су позивали да се повуче и подржи Бајдена пре него што је добио прве приносе на својих 500 милиона долара уложених у кампању, данас ћемо сазнати шта је купио са тих пола милијарде. Ако његов учинак буде разочаравајући, да ли ће подлећи естаблишменту и пристати да саучествује у саботажи Сандерсове кандидатуре?
Што се тиче Бајдена, питања су јасна и кључна: Да ли ће се моментум од суботње победе задржати и поновити у Алабами и другим јужним и пограничним државама у којима је удео Афроамериканаца у демократском електорату сличан оном у Јужној Каролини?
Да ли ће „суперуторак“ довести до кристализације коју прижељкују Бајден и естаблишмент и учинити да трка за кандидатуру прерасте у трку између Бајдена и Сандерса, при чему би обојица отишли на конвенцију са великим бројем делегата, али ниједан са већином?
Естаблишмент сада жели да се први круг гласања заврши без Сандерсове номинације, да обавезани делегати (делегати на националној страначкој конвенцији који су обавезани да гласају у складу са жељом бирача у својим окрузима, прим. прев.) буду ослобођени те обавезе, те да суперделегати (неизабрани делегати који могу слободно подржати било којег кандидата за председничку номинацију на националној страначкој конвенцији, прим. прев.) гласају у другом кругу, а све то како странке не би пала у руке љутитом седамдесетогодишњем социјалисти.
За демократски естаблишмент улози не могу бити већи. Због тога они након Бајденове убедљиве победе у Јужној Каролини не скривају своје намере и захтеве: Сандерсу мора бити ускраћена номинација, а једини ко у томе може имати успеха је Џо Бајден. Бајден је можда освојио Јужну Каролину без директне подршке афроамеричког конгресмена-ветерана Џима Клајбурна. Али управо његов благослов је Бајдену омогућио убедљиву победу.
А ако би Бајден данас победио у Алабами и другим државама, главни фактор његове победе биће убедљива победа у Јужној Каролини и подршка коју је добио од Афроамериканаца. Уколико Бајден освоји номинацију, што је још увек на дугом штапу, у политичком смислу биће дужан до гуше.
Очекујте од Бајдена да стави неку Афроамериканку на своју листу.
Превод – Радомир Јовановић
Оставите коментар на Избори у САД – сви против Сандерса
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.