Između Krima i Kremlja

Najavljeni referendum o sudbini Krima, koji je bio zakazan za 30. mart, juče je pomeren za 16. mart. Vrhovna rada (skupština) Autonomne Republike Krim očito nije htela da čeka, pa je juče donela načelnu odluku o stupanju te autonomne republike Ukrajine kao subjekta federacije u sastav Rusije.

Istovremeno su objavljena dva pitanja koja će biti pred građanima Krima na referendumu 16. marta: „Da li ste za ulazak Krima kao subjekta federacije u sastav Ruske Federacije?” i „Da li ste za obnavljanje ustava Krima iz 1992. godine i status Krima u sastavu Ukrajine?”

Skupština Krima odlučila je da se hitno obrati rukovodstvu Rusije radi početka procedure ulaska Krima u sastav Rusije. Nekoliko hiljada ljudi okupljenih na trgu ispred skupštine Krima oduševljeno je pozdravilo skupštinske odluke.

Dekor je bio uobičajen, uz ruske državne zastave vijorile su se vojnopomorske zastave Rusije i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Za neke zapadne novinare ovde to je odmah bila i teza da Rusija polako obnavlja granice bivšeg SSSR-a. Ne prihvataju moje objašnjenje da ovde živi dosta bivših pripadnika sovjetske ratne mornarice i da je vojna nostalgija čudo.

Odluka skupštine Krima naizgled je „vruć” krompir za Kremlj. Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izjavio kako bi teško mogao da ignoriše poziv stanovnika Krima za zaštitu i pomoć, ili čak i za priključenje Rusiji. Zakonska procedura koja je u Državnoj dumi pokrenuta oko mogućnosti da se neke teritorije bivšeg SSSR-a mogu priključiti Ruskoj Federaciji deo je te priče, baš kao i skraćena procedura i ubrzano izdavanje ruskih pasoša nekim kategorijama stanovnika Ukrajine.

Pa ipak, zašto je skupština Krima požurila sa jučerašnjom odlukom? Je li to strah ovdašnjih lidera da se Moskva možda ne dogovori sa Zapadom da se pitanje Krima ipak rešava u granicama Ukrajine, pa bi oni onda „izvisili”? Ili je to taktika Kremlja da u dogovoru sa Krimom privremeno podigne lestvicu, da pokaže Zapadu šta može da očekuje kao sledeći ruski korak ukoliko sada uvede Rusiji oštre sankcije. No, ako ih ne ubede, u igri je možda i ono drugo referendumsko pitanje od 16. marta: „Da li ste za obnavljanje ustava Krima iz 1992. godine i status Krima u sastavu Ukrajine?”

Uglavnom, ovde se ništa ne događa ni slučajno, ni spontano. Kao što je i istorija prepuna „spontanih” događaja. Rukovodstvo Krima nastoji da sve one koji ometaju prisajedinjenja Rusiji smiri na vreme. Tako je ovde boravio i predsednik ruske Republike Tatarstan Rustam Minihanov, koji je sa krimskim liderom Sergejom Aksjonovom potpisao sporazum o saradnji. To će uticati na Tatare na Krimu da ne budu previše glasni u ljubavi prema Kijevu.

Vojna situacija na Krimu je neka vrsta šah-mat pozicije koju su ruske snage nametnule ukrajinskoj vojsci i ratnoj mornarici. Ruskih vojnika nema na ulicama Simferopolja, Kremlj zvanično tvrdi „da vojnici koji su se pojavili pri blokadi objekata i baza ukrajinske vojske i nisu pripadnici ruskih oružanih snaga, već su to naoružani ljudi”.

Naravno da su „naoružani”, fenomenalno su opremljeni, izgledaju supermoderno u odnosu na one stare slike i prizore sovjetskih vojnika. Ovi ovde drže oružje tako profi i zauzimaju položaje tako stručno da to mogu samo profesionalci. Koji uzgred voze i oklopne automobile „tigar”. Ne znam šta će Moskvi taj eufemizam o „naoružanim ljudima”. Pa ovde svi znaju o čemu je reč. Istina, ima i lokalnih snaga samoodbrane Krima, ali to svakako nisu ovi što imaju supermoderne uniforme, moderne šlemove na kojima su zaštitne naočare, moderne prsluke. Onaj ko ne zna o kome je reč još bi pomislio da su to američki marinci.

Vlasti u Kijevu tvrde da su to pripadnici 10. ruske brigade SPECNAZ snaga iz Novorosijska i 25. ruske vazdušno-desantne brigade iz Dnjepropetrovska. Iz Kijeva takođe javljaju da su ruski ratni brodovi blokirali ukrajinske ratne brodove u Sevastopolju i Odesi, da je u tome vrlo aktivna ruska raketna krstarica „Moskva”, pa ukrajinska fregata „Hetman Sagadačnij” nije mogla da uđe u vojnu bazu kraj Odese već je ostala na sidrištu ispred.

Granična i carinska služba Ukrajine opet se vratila na ispostavu kod grada Kerča, a juče se dogodio manji incident između ukrajinskih vojnika i „naoružanih ljudi” kod baze Masandra. „Naoružani ljudi” ništa ne prepuštaju slučaju, već su blokirali i zauzeli 31 od 34 ukrajinske baze na Krimu. Dakle, ako dođe do priključenja Krima Ruskoj Federaciji, to će svakako biti i najveća geopolitička promena u Evropi od vremena raspada Sovjetskog Saveza. Najverovatnije i nova faza hladnog rata.

S druge strane, život u Simferopolju teče uobičajeno, sve radi, banke, preduzeća, škole i restorani. Na civilnom aerodromu glavnog grada Krima video sam samo dvojicu ukrajinskih vojnika bez oružja, ali sa jednim psom, vučjakom. Na aerodromu su prisutna obeležja države Ukrajine, u opticaju je valuta Ukrajine, grivna.

Preksinoć je vozač Nikita, koji me je vozio od aerodroma glavnog grada Krima do hotela, bio nekako neodređen u pogledu budućnosti ovog poluostrva. „Glavno je da bude mir, znate, skoro svi Rusi ovde su za ujedinjenje sa Rusijom, Tatari su za Ukrajinu, a ovdašnji Ukrajinci su podeljeni, neki su za Moskvu, a neki za Kijev.”

Dobro, vi ste Rus, ili Ukrajinac, nastojim da ga lociram.

„Ma ja govorim ruski, ovde većina govori ruski”, nije se dao. „A vi ste iz Srbije, stigla Srbija i kod nas.”

Onda smo obojica zaćutali, ja gledajući polumračne ulice i oronule fasade, on zagledan kuda vozi. Ništa mi nije rekao, a zapravo sve mi je rekao.

Izvor: Politika