Југословенска решења за украјинску кризу

Ако се по јутру дан познаје, Украјина је далеко од изласка из кризе. Истина, што се оружаних сукоба тиче, вероватно је најкритичнији део иза нас. Досадашње оружане акције кијевских власти и неонацистичких група, помогнуте професионалцима-плаћеницима, биле су усмерене ка провоцирњу Русије. Међутим, Русија се уздржала од војне интервенције, није прешла украјинску границу, а после убедљивог војног и политичког пораза кијевских власти у Донбасу и Луганској области, нема никакву потребу да то чини. Ипак, да смо далеко од уласка у преговарачку фазу, у којој ће се криза решавати искључиво политичким путем и дипломатским средствима, показала је неуспешна посета немачког министра спољних послова Франка Валтера-Штајнмајера Кијеву. Шеф немачке дипломатије се кући враћа необављена посла, пошто није успео да убеди своје саговорнике у неопходност дијалога са федералистима. Дакле, рат ширих размера је избегнут, али ће оружаних сукоба ниског интензитета и локалног карактера и даље бити.

Кијевске власти су и овога пута направиле грешку и временом себе доводе у све тежи положај. Са једне стране, они ће морати да седну за преговарачки сто са федералистима. Чак је и ОЕБС именовао Волфганга Ишингера за специјалног посредника за преговоре између Кијева и украјинских региона. Преговори следе, а подгревањем конфликата кијевске власти само повећавају број сопствених непријатеља у разним деловима Украјине. Са друге стране, одлагати одлуку о прихватању преговора за период после заказаних председничких избора 25. маја тек може бити увод у потпуни фијаско. Наравно, све у великој мери зависи и од тога ко ће победити на заказаним председничким изборима. Али, овде треба додати-ако се они уопште регуларно заврше! Везано за изборе, не постоје одговори на бројна питања, попут тога како ће се цео процес организовати на југоистоку земље, па су могуће разне злоупотребе, крађе и намештање резултата. Изборна кампања се спроводи у нерегуларним условима, један кандидат-Олег Царјов је у међувремену одустао, а други-Олег Љашко-је протеклог викенда киднапован. Видљиве су бројне манипулације и једино је извесно да ће избори 25. маја допринети легитимизацији неофашиста на политичкој сцени Украјине, док је све остало упитно. А што се легитимизације неофашиста тиче, то је још један проблем у рачуници о почетку преговора. Што је њихова позиција јача, то је шанса за преговоре мања.

Истовремено, док политичари у Кијеву тврдоглаво одбијају да седну за преговарачки сто, земља улази у све оштрију економску кризу, а социјални амбијент се драматично нарушава. Уколико се постојећи трендови наставе, Украјина ће дочекати јесен без енергената и тржишта за своје производе, до зиме ће у њој већ стати сва производња, а до пролећа следеће године очекују је велика инфлација, потпуни колапс јавних финансија и несташице хране и основних потпрепштина. Према проценама Леонида Решетњикова, следеће године ће за функционисање Украјине требати око 150 милијарди долара. Да ли ико на свету гаји илузије како је могуће одржати украјински систем без руског гаса и евроазијског тржишта? Углавном, што преговори касније буду почели, то ће позиција онога што данас означавамо као „кијевска власт“ бити све тежа. Ипак, да би преговори успели и да би се постигло дугорочно одрживо решење за Украјину, њима треба понудити какав-такав излаз из јаме у коју сами упадају. И политички и историјски, довољна им је казна што ће морати да прихвате одвајање Крима.

Истовремено, морају се уважити и интереси и захтеви становништва из разних региона, које тражи да се кроз (кон)федерализацију земље изграде инструменти за заштиту њихових права. Украјина је, без икакве сумње, вештачка држава, са неколико различитих културно-идентитетских подручја и она у облику у којем је постојала последње две деценије не може наставити да живи. У тој земљи је све спорно, па и то шта значи бити „Украјинац“. У Славјанску, граду око којег се воде најжешће борбе и где је отпор федералиста најтврђи, на последњем попису се 71 посто грађана изјаснило као Украјинац. У Доњецку их је било половина, на Криму четвртина. И онда, када се упореде резултати одржаних референдума са изнетим подацима, испада како су Украјинци масовно гласали за отцепљење од Украјине. За становништво на југоистоку украјински (или малоруски) идентитет је само део значајно ширег (велико) руског културног миљеа. За њих је сасвим могуће да истовремено буду и Украјинци (ужи идентитет) и Руси (шири идентитет). Сасвим је супротна ситуација на западу земље. У Лавову се украјинство везује за екстремне анти-руске ставове, па се ту декларисање за Украјинца схвата на другачији начин.

Како би се Украјина сачувала, постојећа криза превазишла и направио некакав оквир за решавање размирица и проблема институционалним путем, потребан је низ сложених решења. Потребна је суштинска децентрализација. Сва решења која би понудила козметичке промене, не би могла да зауставе растакање Украјине и локалне сукобе. На крају крајева, треба имати у виду да су се две источне области-Доњецка и Луганска-прогласиле сувереним и да је сада потребно направити широк компромис према њима, како би се задржале у саставу Украјине. Због свега наведеног, решења за поједине ствари треба тражити и на простору бивше Југославије, где су примењивани многи модели у постконфликтном периоду. Како би Украјина, а посматрано из угла „југословенских решења“ могла да преживи, а да у будућности буде колико-толико стабилна држава.

1. Неопходно је гарантовати да Украјина остаје суверена држава, субјекат међународног права и чланица свих међународних организација у којима је и до сада била.

2. У надлежности централних органа власти остају: спољни послови, контрола државне границе, монетарна политика, фискална политика (делимично), спољна трговина, људска и мањинска права, централне службе безбедности и одбране.

3. Као централни органи власти се конституишу: Председништво, Савет министара, Скупштина, Сенат, Уставни суд и другостепени судови.

4. Чланови Председништва се бирају на непосредним изборима, а пожељно је да њихов број буде паран (6 или 8). Из једне федералне јединице може бити изабран највише један члан Председништва. Републике имају право на свог непосредно изабраног представника, без обзира на остале резултате избора. Између изабраних чланова Председништва бира се председник органа, на период од две године.

5. Савет министара је највиши орган извршне власти у земљи, а бира га Скупштина. Делокруг рада је дефинисан уставним надлежностима. Из једне области може бити изабран највише један члан Савета министара.

6. Скупштина је доњи дом парламента, а сачињавају је непосредно изабрани посланици. Број посланика који се бирају из појединих округа се одређује према броју уписаних бирача. Скупштина је највиши законодавни орган у држави. Скупштина доноси одлуке тропетинском већином (концепт преузет из Дистрикта Брчко), како би се спречили мајоризација и честа прегласавања.

7. Сенат је горњи дом парламента и сачињавају га по два представника из сваке области, које делегирају скупштине федералних јединица. Сенат је задужен за надгледање унутрашњих односа између централних и федералних власти и уређење односа између федералних јединица. Одлуке се доносе такође тропетинском већином.

8. Постојећа подела на 24 области се потврђује, а Кијев, који је до сада имао посебан уставни положај као главни град, постаје административно седиште у „неутралном унутрашњеполитичком положају“, и сопствене интересе може штитити преко институција и представника Кијевске области. Области постају федералне јединице.

9. Надлежности федералних јединица су вођење: привреде, фискалне политике (делимично), унутрашњих послова, првостепених судова, пољопривреде, развоја, рударства, енергетике, школства, здравства, социјалних питања, урбанизма, саобраћаја, унутрашње трговине, услуга, туризма, спорта, културе, заштите животне средине, информисања и осталих послова које им доделе централни органи власти.

10. Федералне јединице образују сопствене органе власти: председника, скупштину и владу. Председник се бира непосредно и представља федералну јединицу, скупштина је највиши законодавни, а влада извршни орган власти. Свака федерална јединица регулише питање организације локалних самоуправа на начин како то сама одреди.

11. Најмање четири области (федералне јединице) могу формирати републику (конфедералну јединицу). Одлука о уједињавању области у републику мора бити потврђена на референдуму, подршком од најмање половине плус једног уписаног бирача у свакој појединачној области. Републике имају поред свих надлежности које су већ имале федералне јединице, још и право да отварају сопствена трговинска и културна представништва у иностранству, формирају сопствене службе безбедности (преузимање дела надлежности од централних служби безбедности), формирају другостепене судове (преносе се надлежности са централног нивоа), као и да имају свог представника у Председништву земље.

12. Да би се спречила дискриминација, на целој територији земље се проглашавају оба језика-украјински и руски за службене, а федералне и конфедералне власти могу донети одлуку који је језик први, а који други у службеној употреби.

Без суштинске децентрализације, рок трјања Украјине је ограничен, а са постојећом структуром у Кијеву, највероватније би и у том ограниченом трајању било пуно нестабилности и несреће. Ово је само једна од идеја у ком правцу се може размишљати како би се криза превазишла, а Украјина спасила.

Извор: Фонд Стратешке Културе