Kad ministar ugrize psa

„Dodik pokušava srušiti Vučića … Vučić to već odavno zna … Ja ću mu poslati dokaze … Ključni je Fond strateške kulture preko kojeg Rusija utiče na javnost u Srbiji … Autori tog sajta veličaju Dodika i RS kao jedine prijatelje Rusije … Njima se ne dopada Vučićev odnos sa Zapadom … Predsednik RS finansira ruski portal da ruši premijera Srbije … “

To su izjave koje Dragan Mektić, ministar bezbednosti BiH, uz obradu i doradu opozicionih novinara, poslednjih nedelja ponavlja na banjalučkom sajtu Faktor, a obogaćuju, umnožavaju i šire sarajevski mediji.

Mektićeva izjava je toliko lokalno bombastična, kao da na širem planu, recimo, Šojgu izjavi da Medvedev preko srpskih medija ruši Putina ili da CIA objavi da je Bil Klinton preko albanskih medija pomagao Trampu da pobedi Hilari. Ali, nije vest kada pas ujede čoveka, nego kada ministar bezbednosti BiH i Srbin iz Srpske, ujede predsednika Srpske. Da bi se dokazalo da su Mektićeva obaveštajna otkrića izmišljotine, dovoljno ih je uporediti sa činjenicama i međusobno ukrstiti.

Začudo, Vučić, iako sa Mektićevim dokazima ili bez njih, zna da mu „Dodik radi o političkoj glavi“, bezmalo svake nedelje poziva predsednika RS na neku političku manifestaciju u Srbiji. U centralnom dnevniku RTS i RTRS vidimo ih u prvom redu, sede tik jedan do drugoga. Naizmenično, u izjavama, Vučić brine o Srpskoj, a Dodik se oslanja na maticu i sl. I obojica paze da nikad nijednu ružnu ne kažu jedan o drugom, iako taktičke razlike prirodno povremeno postoje. Do sada se češće nagađalo da bi Vučić kao glavar u „matici“ mogao da izigra Dodika, a sada Mektić testira još manje verovatnu tezu da bi prvak u „dijaspori“ mogao da sruši Vučića. Ako ništa drugo vezuju ih zajednički politički interes i nacionalno jedinstvo srpskog naroda. Ono prvo Mektić ne razume, a ovo drugo ne oseća.

Kada su mi kolege koje pišu za portal FSK skrenuli pažnju na izjavu Dragana Mektića i pitali da li ću da reagujem, u prvi mah sam rekao da neću glupostima da dajem značaj. A jedan od njih mi na to: “U pravu si, ali on je ipak ministar, kakve takve, države!“. Tačno, Dragan Mektić je dokaz ne samo za to da danas u Bosni svako može postati ministar nego i za to da kada je neko ministar, makar i u BiH, i svaka njegova glupost privlači pažnju medija. Po čemu je ono što govori ministar bezbednosti BiH – glupost? Njegova centralna teza sažeto glasi: Dodik ruši Vučića finansiranjem prododikovskog i antivučićevskog ruskog portala u kome pišu prododikovski i antivučićevski autori iz Srpske i Srbije.

Pre svega, reći da zvanični ruski portal koji izlazi na tri jezika (ruski, engleski, srpski) finansira Dodik jednako je nedotupavno kao i reći da Izetbegović finansira TV „Al džaziru“, ili da Čeda Jovanović finansira CNN. Da je, međutim, FSK naklonjen Dodiku i Al Džazira – Izetbegoviću, ili (CN)N1 – Jovanoviću, dovoljno je samorazumljivo čak i osobama koje ne raspolažu obaveštajnoanalitičkim kapacitetima ministra bezbednosti BiH. Srpska dika od pameti još nije shvatio da je upravo obrnuto.

Dosledno tome, izgleda da se još jedino Mektić čudi zaštoli autori, koji su patriotski, nacionalno i politički bliski Dodiku, o njemu pišu afirmativno. I to, začudo, baš onako isto kao što misli i demokratska većina u RS koja ga drži na vlasti bezmalo 20 godina. Ipak je najzanimljivija Mektićeva teza da ruski portal na srpskom, a to znači i Putinova spoljna politika na Balkanu u savezu, ili po nalogu Dodika, ruši Aleksandra Vučića u Srbiji.

Ne zvuči baš uverljivo, jer je Srbija nedavno dobila od Rusije eskadrilu MiGova i Vučić će upravo tokom svoje predizborne kampanje za predsednika, od Putina, u Moskvi, i zvanično primiti na poklon moderne ruske borbene avione. Možda nama laicima izgleda nelogično da Putin desnom rukom, zajedno sa Dodikom i preko ruskog portala, medijski ruši Vučića, a levom rukom Vučiću pomaže da se od te moskovsko-banjalučke opasnosti odbrani modernim naoružanjem. Ali, lukavi obaveštajni profesionalac Mektić vidi neku logiku koja je naivnoj amaterskoj pameti nedokučiva.

No kraju šala, postavlja se pitanje kakav je bio cilj Mektićevih cirkusantskih izjava – njegov i nekog iza njega? Prva pretpostavka je da on pokušava da zavadi Srbiju i Srpsku, što odavno priželjkuje „međunarodna zajednica. To se već dve decenije pokazuje kao nemoguća misija jer se radi o jednom narodu na dve obale Drine, pa na to nisu naseli ni Koštunica, ni Đinđić, ni Tadić, pa ni Vučić. Druga: Mektić svoju izmišljotinu nudi Vučiću kao alibi da se okrene od Dodika, što je opet stara fantazija muslimanskog Sarajeva. To bi bilo neracionalno, pogotovo uoči predsedničkih izbora u Srbiji kada Vučić računa na glasove više generacija „bosanskih“ izbeglica i Dodikova podrška mu može valjati. Treća hipoteza: Mektić nudi Vučiću da umesto saradnje sa legitimnom vlašću RS u Banjaluci, uspostavi saradnju sa opozicijom, koja ga je nesrećnim slučajem postavila za ministra. Posle fijaska na lokalnim izborima i krize u stranci, SDS (ne i PDP) nije nikom, pa ni Vučiću poželjan partner bar do izbora 2022, jer se svojom politikom dugoročno udaljio od birača u RS. I četvrta pretpostavka: Mektić preporučuje Vučiću da preko Dodikovih leđa normalizuje odnose sa Bakirom Izetbegovićem od koga zavisi učešće SDS-a u koaliciji SDA-HDZ, pa i on osobno na ministarskoj funkciji. Ništa ni od toga, pogotovo posle Bakirove neuspele obnove tužbe protiv Srbije za agresiju i genocid.

Zbog svega toga ipak ne vjerujem da bilo ko stoji iza Mektićevih budalaština. Uveren sam da sve radi po svojoj pameti. A niko mu nije objasnio da u aktuelnom regionalnom kontekstu nije poželjno izvoditi bilo kakve provokacije i da „međunarodna zajednica“ strepi za mir i stabilnost u regionu. „Kosovu“ je odlučno preporučeno da odustane od pokrajinske vojske. Zaustavljen je prijem Crne Gore u EU. A Bakirova tužba protiv Srbije odbačena je zbog kršenja konsenzusa u Predsedništvu BiH. Mogerinijeva je bez osmeha dotrčala u Skoplje.

Lajčak je onomad čak izjavio da dvema državama na Balkanu preti raspad. Jedna je očito, Makedonija. A koja je druga, ministar Dragan, takođe očito, nije uspio da prepozna. Možda zec leži u grmu nekog kratkog kursa u ambasadi SAD o metodama i tehnikama proizvodnje „lažnih vesti“ kojim „duboka država“ ruši Donalda Trampa, a polaznik Mektić je, onakav kakav je, bukvalno shvatio da je to najobičnije laganje. Tako je, recimo, u četvrtak izjavio za sarajevske medije da su Nikola Špirić i Aleksandar Vranješ bili u Srpskom Sarajevu na sastanku sa Sarajlićem i Bakirovim savetnikom, a nije teško proveriti da niti je bilo sastanka niti su ti ljudi bili tamo. Najzad, možda je Mektićeva pošiljka MUP-u Srbije sa dokaznim materijalom da Dodik zajedno sa Putinom ruši Vučića u stvari ona Bakirova „ruka dobre volje prema Beogradu“, koju je najavio prilikom obnove tužbe protiv Srbije za genocid.

Mogu da zamislim kako se ljudi u MUP-u Srbije ibrete što ih iz Sarajeva obaveštavaju o tome šta pišu ruski sajtovi u Beogradu o premijeru Srbije. Vučić se pak sigurno pita kako da normalizuje odnose sa nenormalnom BiH, čiji ministar bezbednosti po komšiluku trača predsednika čitave polovine svoje zemlje, i to one iz koje je delegiran u zajednički Savet ministara. Podsetio me na Duška Zgonjanina, komunističkog ministra unutrašnjih poslova SR BiH, koji je za Zimsku olimpijadu dobio posljednju reč svetske prislušne tehnike i nije odoleo da prisluškuje najviše rukovodioce BiH i otkrio da oni „privatno svašta pričaju“. Tako je braneći poredak u BiH, srušio i socijalizam i BiH još pre pada Berlinskog zida i raspada SFRJ.

A sarajevski šereti su već prepoznali Mektićev koeficijent inteligencije i obrnuto srazmerne političke ambicije, te ga u sav glas podstiču: „Hajd’ sokole!“ A ovaj, vidi se, sasvim ozbiljno uzima procene BiH medija da je jedini koji na sledećim izborima može da ugrozi Dodika. Blago nama, kuku Dodiku! Ali, odakle Mektić na čelu tako odgovornog resora u Savetu ministara BiH, a nije političar, niti, kako smo videli, ozbiljan profesionalac?

Pre rata su se deca starih „udbaša“, kojima zbog lenjosti ili gluposti nije išla škola, mahom zapošljavala u „udbi“. Zašto? Zato što za tu službu nije bilo konkursa i važnija je bila podobnost nego sposobnost. Kasnije su, čast izuzecima, kao „vanredni studenti uz rad“, na-dvoje-na troje decenijama popunjavali svoj obrazovni deficit na nivou današnjih loših privatnih fakulteta. Po svojim profesionlnim dometima i intelektualnim potencijalima Mektić mi se čini upravo kadar iz te priče. Utvrđeno je jedino da je nešto učio u Zagrebu, ali ne i šta, i da li na srednjoškolskom, višem ili baš na univerzitetskom nivou, kako je greškom naveo u svom službenom CV-u.

Nego, gotovo da zaboravim. Šta Mektić, toliko brižan za Vučića, uradi povodom kamenovanja premijera Srbije u Srebrenici? Za bezbednost u Potočarima bile su zadužene upravo službe na nivou BiH. Malo što nije zaštitio svog voljenog premijera bratske Srbije, nego što do danas istraga nije dala rezultat. Kamere su snimile čitav događaj i sve učesnike linča, a Vučić je ponudio i njihova imena. Dakle, ili počinioci linča uživaju pokroviteljstvo Mektićevih službi ili on, baveći se ruskim portalima u Beogradu, nije stigao da prislušne šta se zbiva u Sarajevu.

Izvor: Fond Strateške Kulture