Како је ослобођен Дамаск и шта следи

Дугачка колона аутобуса тзв. „зеленог експреса“ са терористима и њиховим породицама, напустила је град и запутила се у пустињу. Пре тог завршног чина, јуришни одреди Сиријске арапске армије су уз подршку оклопне борбене технике и ратног ваздухопловства, методично ликвидирали готово све тачке отпора које су биле концентрисане у јужним деловима Дамаска. Преостале терористичке групице, које су некако успеле да преживе судар са регуларним јединицама Башара ел Асада, ускоро су своје „застрашујуће“ црне заставе замениле понижавајућим белим крпама направљеним од распарене постељине и доњег веша, тражећи моментални прекид ватре, уз формирање коридора за напуштање обруча. На тај начин се завршила Битка за Дамаск. Њен резултат је тотални пораз екстремиста на овом простору, после седам година интензивног рата.

ГОДИНЕ СВЕОПШТЕГ ХАОСА

Камп палестинских избеглица Јармук се налази у јужном делу Дамаска, на неких 8 км ваздушне линије од центра града. Он је основан давне 1957. године на површини од 2,11 квадратних километара. Према резултатима пописа становништва из 2002. године, у њему је живело укупно 112,550 регистрованих избеглица. Међутим, одмах на почетку Грађанског рата у Сирији, ово насеље се нашло на удару исламиста, где су они практично без борбе успели да овладају добрим делом Јармука. Од краја 2012.године, дакле ево већ скоро пуних шест година, сиријска армија није крочила на ово тле.

Насеље су испрва држале локалне банде из исламистичког покрета Џабхат ал-Нусра, у сарадњи са одредима тзв. Слободне сиријске армије (ССА). У том периоду, терористи су веома брзо овладали целокупним насељеним местом, и припремили га за упорну одбрану. У једном моменту, ово упориште је послужило као одскочна даска за даљу експанзију исламистичке офанзиве ка јужним ободима сиријског главног града. Привлачењем минобацача и тежих артиљеријских оруђа, започиње прави пакао за становнике Дамаска, који су свакодневно трпели гранатирање управо из овог насеља. Користећи развученост сиријских безбедносних снага, терористичка групација из Јармука изводи низ нападних операција у којима успева да овлада суседним насељем Ал-Кадам, кроз које пролази изузетно важна путна комуникација А5 и железничка пруга, која повезује Дамаск са важном административном покрајином Дера на југу земље, и њеним истоименим центром (град Дера) која се налази на самој сиријско-јорданској граници. Ова стратегијски важна транспортна артерија се из визуре сиријске Врховне команде морала пошто-пото одбранити, јер би њено пресецање довело у питање одрживост фронта на југу земље, чији би колапс можда неповратно угрозио и сам Дамаск. Зато су у циљу њеног очувања ангажовани значајни људски и технички ресурси сиријске армије, који су морали однекуд бити доведени, што је за последицу имало даље губљење слободне територије на осталим, тада мање критичним оперативним правцима.

У априлу 2015. године у Јармуку се одједном појављује фантомска исламистичка група која је по својим свирепим методама у обрачунавању са противницима превазилази чак и своје учитеље. Неколико стотина терориста у црним комбинезонима и са ратним барјацима тзв. Исламске државе преко ноћи улази у насеље и креће у жесток обрачун са осталим исламистичким групама које су се ту затекле. У тешким међусобним борбама учествовали су и месни Палестинци, који су се налазили у саставу бригаде Лива ал-Асифа која је подржавала ССА, али и борци Народног фронта за ослобођење Палестине који су одржавали савезничке везе са регуларним јединицама Сиријске арапске армије (САА). Једноставно, услед веома тешког терена који се морао савладати (ради се о густо насељеним четвртима које су премрежене са безброј стамбених објеката), али и развучености својих снага на фронту огромне дужине, Сиријска арапска армија је на овом простору била принуђена да пређе у тзв. режим „status quo“, док се не рашчисти ситуација на северу и истоку земље.

СТРАТЕШКИ ПРЕОКРЕТ

У периоду март-април, сиријска армија са својим савезницима коначно слама опсаду града-хероја Деир ез-Зора, што је довело до колапса главних снага самопроглашеног псеудокалифата, чиме је он престао да буде битан војни фактор у овом конфликту. Овај успех од несумњивог стратешког значаја доводи до великог растерећења сиријских јединица, које су сада могле да се у већем броју употребе у великој операцији ослобађања Дамаска, у циљу коначног уништења терористичких група на овом простору.

Прва фаза ове операције се фокусира на простор Источне Гуте, која је површински, али и по броју борбено способних терористичких снага, представљала главно исламистичко упориште у Дамаску, за које се у једном моменту сматрало да може да буде главна ударна основица за освајање целог града. Почетком априла, главна јуришна група, састављена од елитне дивизије „Тигар“ и осталих оклопно-механизованих јединица подржаних тактичким бомбардерима и хеликоптерима, успева да ослободи Џобар који се налази на крајњем западу упоришта Гута. Пад овог насеља је шокантно деловала на борбени морал исламиста, чије јединице су се нагло почеле осипати, што је довео до тога да се њихова одбрана распадне као „кула од карата“. Сиријска армија је релативно лако овладала свим важнијим пунктовима у систему непријатељске одбране, ликвидирала преостале тачке отпора и ослободила цело насеље. Источни Дамаск је био сигуран, а сиријска комадна је већ имала разрађен оперативни план за другу фазу Битке за Дамаск, која се фокусирала на његове јужне делове.

ТОТАЛНИ КОЛАПС ТЕРОРИСТА

Дана 19. априла 2018. године, сиријска влада је опкољеним терористима тзв. Исламске државе који су се налазили у Јармуку упутила ултиматум да би се избегла непотребна разарања и максимално очували животи. Међутим, како се и очекивало, екстремисти су одбили било какву предају или напуштање ове територије, што је дало одрешене руке сиријским официрима да на свој начин реше овај проблем.

Сиријска армија је отпочела своје наступање у рејонима Ал-Хаџар, Ал-Асвад, Шејх Зази и Јармук. Њене јуришне јединице су опрезно наступале, обилато користећи своју ватрену премоћ. У вишедневним оштрим борбама, које су практично непрекидно трајале, терористи су имали готово 150 бораца избачених из строја. Сиријцима је успело да на неколико тачака образују чврсте клинове, што је довело до местимичног пробоја непријатељске одбране и продора у насеље. Међутим, захваљујући огромном броју објеката на том малом и претрпаном простору који су запосели терористи, отпор је био веома жилав и продужио се и у наредне три недеље. Упркос томе, Сиријска арапска армија је са својим савезницима наставила да концентрично потискује терористе, сабијајући их у сам центар насеља, који је био под константном ватром.

Трпећи ватру са копна и из ваздуха, терористи су коначно прихватили све услове ултиматума од 19.априла текуће године и затражили формирање коридора за напуштање Јармука. Дошао је и петак 20.маја, када је у девастирано насеље ушла колона путничких аутобуса, која је групу преживелих терориста и њихових породица превезла делом ка делти реке Еуфрат на крајњем истоку Сирије а делом у провинцију Идлиб, куда су нешто раније испраћени поражени терористи из Алепа, Деир ез-Зора и других сиријских градова. (тзв. „Зелени експрес“). Тешка и крвава седмогодишња Битка за Дамаск се завршила апсолутним тријумфом Сиријске арапске армије и њених савезника. Званична сиријска застава је подигнута на једну од највиших вишеспратница у Јармуку, што у перцепцији сиријског народа има исту тежину као чувена фотографија Јевгенија Халдеја, који је усликао совјетског војника како подиже црвену заставу са „српом и чекићем“ на кров Рајхстага.

ШТА ПОСЛЕ ДАМАСКА

Потпуним ослобођењем Дамаска и неутралисањем свих исламистичких енклава у овом граду у којем се налазило на десетине хиљада терориста, Сиријска арапска армија сада може да бира где ће и како усмерити своје даље ратне напоре за ослобођење отаџбине.

Један од главних кандидата за офанзиву потпуно препорођене сиријске армије јесте простор јужно од Дамаска који се граничи са Јорданом. Центар ове офанзиве би био шири рејон града Дараја, са главним вектором њеног развоја ка насељеним местима Да’ил, Музајриб и Тафас, који се налазе западно од овог града. Како су саопштили сиријски медији, на раније поменутој траси М5 примећени су снажни оклопно-механизовани и артиљеријски борбени састави, који се из правца Дамаска крећу ка југу земље. На овом простору је ангажовано и ваздухопловство сиријске војске, које учествује у психолошко-пропагадној припреми ове офанзиве, где се терористи путем неколико хиљада побацаних летака позивају да се предају, напусте територију Сирије, или да се суоче са својим уништењем. Уколико се терористи оглуше на ове позиве, ускоро се на овом подручју може очекивати сиријска офанзива великих размера. Коначни циљ ове офанзиве је избијање предњих делова САА на погранични пункт Насиб, који се налази на сиријско-јорданској граници.

Истовремено треба очекивати и постепено појачавање притиска и на сиријску провинцију Идлиб, у коју су се концентрисале готово све поражене терористичке снаге из унутрашњости државе, и која по свему судећи неће бити тако лаган залогај за демилитаризовање. Прве процене говоре да терористи на овом простору имају око 30,000 бораца, који су разврстани у више међусобно супротстављених фракција. Овде је посебно активна руска авијација, која је прошле недеље бомбардовала позиције екстремиста који се налазе у рејону насељених места Шејх Али-Ариха-Мастума. Појачана активност руске авијације на овом простору, тумачи се као одговор на грубе провокације терориста, који управо из овог дела провинције Идлиб покушавају да угрозе руску ваздухопловну базу „Хмејмим“ помоћу наоружаних беспилотних летелица. У неколико оваквих случајева веома је ефикасно реаговала руска ПВО која непосредно обезбеђује авио-базу „Хмејмим“, где се посебно истакао хибридни топовско-ракетни систем 96К6 „Панцир“, као и елементи за противелектронску борбу.

У целини гледано, ситуација у Идлибу се може окарактерисати као веома нестабилна. Руски медији су још средином марта месеца саопштили да је на простору који контролишу исламистичке групе дошло до жестоког сукоба за контролу сфере утицаја између групе „Хајат Тахрир аш-Шам“ (ова радикална исламистичка група у себе је интегрисала и „Џабхат ал-Нусру) и групе „Џабхат Тахрир ас-Сурија“. Овај унутар-џихадистички конфликт и данас траје, а ниједан од учесника тог сукоба не жели да попусти, нештедимице користећи све расположиве људске и материјално-техничке ресурсе. Русија је преко специјалног представника руског председника за Сирију, Александра Лаврентјева, изразила наду да би у овом случају Турска могла да помогне у циљу успостављања предвидиве контроле над овим групама.

„Што се тиче прве зоне деескалације, која се односи на Идлиб, ми се радујемо сарадњи са нашим турским колегама, које су на себе преузели обавезу да тамо обезбеде стабилност и мир.“ – категоричан је специјални представник руског председника. „Сада је најважније спречити нови талас конфронтације између снага опозиције, укључујући и напомириљиве милитанте, који се и даље боре са регуларним сиријским јединицама“.

Извор: РИА Новости/Нови Стандард