Кацинова платформа за Војводину

Било би природно да се питање статуса северне српске покрајине, Војводине, решава у државно-правним оквирима Републике Србије. Поготово што се у интерегнуму после избора 2012.г., док актуелна владајућа гарнитура још није ступила на власт, изјашњавањем Уставног Суда утврдила неуставност 22 одредбе Закона о утврђивању надлежности АПВ. Овим је доведена у питање уставност самог Статута чија се правна ваљаност, бар како се причало, требала решавати од стране Уставног Суда крајем године.

Но, тако не мисли од стране Брисела прокламовани „курир“ за Србију Јелко Кацин. Пре неколико дана у својству овлашћеног известиоца европског парламента он је рекао: „Имајући у виду предстојеће преговоре о чланству Србије у ЕУ ово је прави тренутак за отварање питања уставног и законског уређења аутономије Војводине. Тренутни оквир аутономије је неизвестан и нејасан, што спречава Војводину, а самим тим и Србију да развија капацитете“. Другим речима Кацин поручује да се питање Војводине неће моћи решавати у садашњим уставним оквирима Републике Србије, већ ће за његово решење бити потребне уставне промене којима би Војводина добила додатни степен аутономије.

Наглашавајући да је Србија дужна да реши питање Војводине у процесу преговора са Европском Унијом Кацин је истакао да је баш ово прави тренутак да се отвори војвођанско питање. Такође је исказао „бригу“ за јачање Војвођанског „регионалног“ идентитета, који по речима Кацина уз повишен степен аутономије, ни мање ни више него учвршћује целовитост државе Србије. Ово је Кациново ко зна које по реду отворено ругање Србији. Но, оно што је још битније све ово говори да протеклих месеци перјанице војвођанског аутономашко-сепаратистичког покрета и нису зидали на песку, те да су сва њихова игнорисања решења покрајинског питања у уставним оквирима матичне државе и залагања за промену устава била и те како логистички поткрепљена из бриселских кругова, чији је „курир“ Јелко Кацин.
Сем што је по ко зна који пут својом дрскошћу увредио државу Србију и њене грађане Кацин је и потврдио већ уходане токове којима се од стране ЕУ решава питање српске државе последњих двадесетак година (а и много дуже). Цепањем Србије одвајањем Косова и Метохије, све интензивнијим радом на удаљавању са Републиком Српском, придодато је и отварање питања Војводине, за које је оцењено да је право време управо тренутак када многи у ЕУ (али и Србији) мисле да се завршава косовска драма.

Као што видимо по схватању ЕУ и САД-а решење српског питања мора да се креће у оквирима већ давно зацртаних пројекција Балкана. Дакле у складу са готово двовековном бечком парадигмом (а сада и геополитичким пројектом Западног Балкана) слабе Србије, чиме се обезбеђује ефикасна контрола региона и сузбијање српског фактора. Да би Србија била довољно слаба потребно је, поред већ одрађених сецесионистичких пројеката, пресудно раслабити везе Београда и Новог Сада тако што ће се уставним променама озваничити „државоликост“ и федерализованост Војводине, баш као што траже и за шта се залажу перјанице војвођанског „аутономаштва“ Ненад Чанак, Живан Берисављевић, али и Бојан Пајтић те други вишедеценијски промотери војвођанске наводне аутономије а суштински заговарачи стварања државе у држави.

Ако жели ово да спречи држава Србија не сме допустити да се питање Војводине решава ван оквира актуелног Устава, односно не сме дозволити да зарад реализовања европско-кациновског пројекта слабе Србије, који се постиже и удаљавањем Војводине, мења Устав и стварају услови да се северна покрајина измешта из ингеренција државе. Држава, а и све друге политичке партије, организације, покрети и појединци требали би да се одлучно успротиве глобалним прекомпозицијама овог простора, јер од њих нема користи нико сем корумпиране покрајинске елите. Уколико то не учине пут Војводине ка федерализацији (касније и врло вероватно сепарацији) биће осигуран, док ће додатно разваљивање Србије остати константа која ће учвршћивати немоћ и резигнацију Срба, али и осталих грађана државе и покрајине.

Извор: Видовдан