Клин се клином избија

Пре две године , пред неодржану параду срама написала сам један чланак о манекенима и статистима на геј паради. Подсећања ради, у кратким цртама сам покушала да прикажем ко се заиста појављује на тој паради, ко читавих седам дана ужива у новцу из буџета, ко се бори за та нека, до сада некаконкретизована права и кога штити пет хиљада српских полицајаца.

Наиме, једну моју познаницу, тада 2011. Године, тада још студенткињу која се повремено издржавала радећи хонорарне послове преко омладинских задруга, те су је тако позвали баш неколико дана пред геј параду да за само неколико сати шетње заради двадесет евра. Односно услед недостатака припадника геј популације, организатори Параде потражили су помоћ у младим људима спремним да на који час глуме гејеве и тако зараде који динар.

Међутим, након процене безбедности, та Парада ипак није одржана али су се зато апетити неколицине западних плаћеника далеко проширили, те је следеће године, прошле, програм проширен на седам дана, односно десет. Парада није више само Парада, већ се бука агресивних потражиоца неких права проширила на изложбе, журке, концерте, добили су чак и свој хостел, све за права на рачун наших права и наравно на рачун нашег буџета, који је све тањи али битно је да се испоштују права.

Пре неко вече седела сам код једног пријатеља и у друштву једног правог правцатог хомосексуалца. За кога, право да вам кажем нисам ни посумњала да је склон овој врсти девијације, све док нисмо дошли до приче о Паради и тим фантомским правима.

Ако сте међу онима који имају геја за пријатеља свакако да и сами знате већ добро познату њихову причу да никада не би изашли да парадирају са тим наводним борцима за њихова права, а ако немате онда сте сигурно имали прилику да чујете од пријатеља који има пријатеља геја…
Тако се и сама лично уверих од момка који је прилично згађен тим борцима за „његова права“ и који не да не би изашао да парадира на улици већ би се прикључио оним са друге стране, борцима против параде. Јер како и сам каже „Они не да мени не помажу, већ ми одмажу, због њих је мој живот као геја угрожен“.

Нисам била изненађена оваквом реакцијом. Да се не лажемо, хомосексуалаца је увек било, и шта ће ко да ради у своја четири зида мене савршено не занима, и баш управо у тој приватности се крије једно од основних права која крше ти такозвани борци за људска права, односно право на приватност, али далеко пре тога је право на живот.

Наиме својим агресивним ставовима, њих свега неколицина плаћених пропагера западних сатанистичких вредности угрозили су право на нормалан живот овој популацији. Да се разумемо, не браним особе које су хомосексуално орјентисане, али као хришћанин не сматрам да због неколико умних болесника које изазивају бес целе Србије тако што зарађују на скрнављењу породичних вредности, православља и покушавају да искриве патриотску опредељеност као нешто конзервативно и примитивно, требају сви они који имају другачију сексуалну орјентацију да страдају.

Јер ако непристрасно сагледамо ситуацију, међу хомосексуалцима има врло добрих људи, добрих патриота, чак и православаца, дакле добрих Срба, којима су борци за људска права одузели могућност на нормалан живот. Не само да изазивају мржњу свих осталих према овој популацији, они су направили један тешко премостив јаз између нас и њих, иако нама конкретно ти људи који су се из ко зна ког разлога постали гејеви или се просто тако родили апсолутно ништа нису криви. Чак шта више, ништа мање него ми хетеросексуалци су огорчени на ову минорну групицу лопова који им загорчавају живот.

Пре два три дана, у једној емисији посвећеној геј паради, водитељ је поставио питање : А ако би се истовремено када и ова геј парада одржавала још једна, са правим гејевима, да ли би полиција обезбеђивала и ту геј параду?

Не би!

Наравно да не би, јер не штити полиција, односно ова власт кроз полицију никаква права гејева, нити њих, већ штити те стране плаћенике који су ментално болесни, психопате, сатанисти, безвредни и искомплексирани јадници. И зато и јесу ту где јесу.

Они , дакле не штите права гејева, који имају сва права као и било ко други у овој земљи права, већ кроз ту фамозну причу о правима врше удар и на Србију и на православље, а управо тај плашт хомосексуализма им је послужио као шлаг на торти, јер није само Србија, већ је већина земаља врло конзервативна по питању сексуалних слобода, посебно православне земље.

Под утиском тог недавног разговора са поменутим дечком, хомосексуалног опредељења, за кога морам признати ништа лоше не могу рећи. Чак шта више сам разговор ми је врло пријао посебно јер су нам ставови по питању геј параде исти, док је он можда и мало екстремнији од мене, доста сам размишљала о апсурдној ситуацији у којој смо се нашли и ми и они, и то све зарад права. Неких права. Права због којих смо сви обесправљени, док је само једна мала групица апокалиптичара и наркомана напунила своје џепове из буџета који гладним пензионерима смањује пензије.. Да ли је уопште могуће да једна медиокритетна заједница, најнижег људског соја управља и покушава да утиче на промену свести целог народа?

И пала ми је на ум једна идеја. Очигледно је да се против власти не може ићи никаквим екстремним методама, бар не док се не скупи критична маса која би коначно дигла Србију на ноге и успоставила државни поредак, склањајући анархисте и правотражиоце у земљи у којој се никада није више причало о правима а права било никад мање.

Но, све док се то не деси, није лоше играти по њиховим правилима, односно победити их у њиховој игри „демократским“ потезима. Извесно је да власт не би обезбеђивала ниједну параду поноса сем ову коју је и сама организовала, али ипак имајући у виду да су припадници геј популације нека врста заштићених у Србији, без обзира што је заиста заштићено свега пар припадника, букача којима је више посао да глуме гејеве него што можда и заиста то јесу, управо на ту карту играти и то искористити.

Шта нам је чинити?

У свој овој парадоксалној ситуацији се треба и парадоксално понашати. Можда ће на први поглед деловати и неизводљиво али уколико је некоме стало до Србије и права њених грађана, али оних истинских права онда неће бити тешко потрудити се и покренути се са мртве тачке, и то ни мање ни више него демократским путем. У неколико кратких црта покушаћу да образложим план рада:

Први задатак је основати једну НВО. Многима ће вероватно проћи кроз главу „зар још једна“, а ако додам уз то и НВО која ће се борити за права, тешко ћете сварити а ипак ако наставите и добро размислите схватићете да је то можда тренутно један од ретких путева којима се може ићи у борби за слободу од антихриста .

Други задатак је још тежи, али не и неизводљив уколико се правилно образложи популацији коју треба да окупи око себе. Популација је погађате хомосексуалне орјентације, јер без њиховог присуства и захтева, конкретних захтева сво ово чињење неће имати никаквог смисла.

Трећи задатак који треба ова популација да изнесе овој власти, а који се не сме игнорисати јер би то онда значило кршење оних права која управо они пропагирају, јесте заштита од насилних и агресивних бораца за људска права, првенствено права гејева који их разноразним парадама и нападом на државу Србију излажу опасности и угрожавају њихову слободу.

Не сумњам да би се све већи број ове популације врло радо прикључио таквој НВО јер је све више припадника који схватају, ако до сада нису схватили, који је заиста циљ тих квазибораца за права, а то свакако нису никаква права, која очигледно је да до њихове појаве никоме нису била ускраћивана.

Истовремено, ни ми нећемо више бити варварски примитивци, а и као што рекох њиховим оружјем победићемо наводне борце за права, борбом за само једно право – за слободан живот!

Управо наиђох и на чланак на једном порталу , у ком се наводи да ЛГБТ пролазе кроз пакао и да је неопходно реформисати и школски систем, дакле то је већ удар и на најмлађе.  Што је још један показатељ да њихов безобразлук нема краја и да се агресија на нашу психу наставља свим средствима. Зато и јесте последњи тренутак пре коначне битке предузети прве кораке.

Кроз пакао пролазимо сви ми, и хомосексуалци и хетеросексуалци, али тај пакао није створен од стране нас, већ смо сви завијени у њега од стране тих који о њему причају. Ђаво само пакао носи са собом, ништа друго се од њих и не може очекивати.

За крај могу само да преложим назив : Клин се клином избија!

Извор: Васељенска ТВ