Ко је и зашто упоредио Србију са Трећим Рајхом

Музеј Нирнбершког суђења финансирала је Немачка држава, а поред Нирбершког процеса представљен је и Међународни суд за ратне злочине у Руанди. Меморијални музеј Нирнбершког суђења недавно је представио нову поставку у којој су бивши председник СР Југославије и српско руководство приказани као једини кривци за злочине на територији бивше Југославије. Влада Србије није на ово реаговала, као и научне и друге институције, јер се непримерено и дрско поистовећује режим Адолфа Хитлера и оданост немачког народа III Рајху од 1933-1945. године са  улогом Слободана Милошевића и врха државе Србије у грађанским сукобима на тлу бивше Југославије од 1991-1999 године.

Милошевић и Србија су постали по аутору изложбе исто што и III Рајх и Хителeр. Ова опасна поређена имају дубоки смисао да би се оправдала агресија на Србију 1999. од стране Немачке и НАТО, да би се аболирало учешће Немачке, ЕУ и САД у распаду бивше Југославије, и да би се оправдао разлог за признавање Косова и отцепљење од Србије кроз признање већине држава ЕУ 2008 године. Дакле реч је о смишљеном некрофилној политичкој порнографији аутора изложбе уз одобрење немачке државе која стоји иза финансирања Музеја. Милошевића кривица у Хашком трибуналу није утврђена, нити донета пресуда његовом смрћу, а пуштање оптуженог бившег председниак Србије Милана Милутиновића из Хага доказује да Србија не може бити сврстана да буде у музеју у Нирнбергу.

Аутори изложбе „Међународни судови, од Нирнберга до Хага“ су поред његове слике поставили и велики постер са паролом „геноцид на Косову“, иако није ни био оптужен по овом питању. На изложби су направљене „паралеле“ између Нирнбершког процеса и Хашког трибунала, наведене појединости о Сребреници без кориштења ријечи „геноцид“, те приказане, како стоји, „бруталне акције српских војних снага“ у БиХ и на Косову. Прављење оваквих изложби има јасну поруку. Дефинисати Србију као главног кривца за рат на Балкану, и третирати је као државу “парију” која треба да буде санкционисана губитиком своје територије Косова и Метохије и дуготрајним економским и политичким уценама и притисцима.

Таква политика се намеће као вид мишљења у ЕУ о Србији и отежава се отварање пута Србије ка ЕУ и нормалном развоју државе. Истовремено се шаље порука и у Републику Српску да потписани Дејтонски споразум, где су Србија и Милошевић били гарант не представља више кључни документ, већ реал-политика САД и НАТО, и интереси Немачке на Балкану. Србија је на различите начине већ осуђена иако није било правних пресуда на Међуанродном кривичном суду. Политчка и медијска игра изолације и сврставања Србије као “лошег момка” у Европи је одраз новог “хладног рата” заснованог на немоћи међународног права и употребе глобалне силе због геополитичких интереса.

Потреба Немачких структура и аутора изложбе да изједначи Нирнбершки процес са Хашким трибуналом нема ни правног, моралног, а ни историјског основа. Реч је да Немачка не буде сама на табли светског зла учињеног у време III рајха и II светског рата. Србија треба да јој буде “надкомпезација” за крај 20 века да и она буде на “табли” светског-европског зла. Ћутање српске владе, министарства спољних послова, амбасаде Србије у Немачкој и политичких државних структура указује на вид политичког и националног аутизма, недостатка одговорности и храбрости пре свега пред садашњим генерацијама које не памте Милошевића и сукобе на простору бивше Југославије, да се одбрани част државе и народа и да историјски коментар. Изнад било каквих савеза и учлањена постављање оваквих изложби вређа национално и људско достојанство сваког пристојног грађанина Србије. Да ли то вређа владу Србије треба их питати?.

Извор: Видовдан