Ko je „klimoglavac“ a ko „naredbodavac“ u Srbiji

Ko je gazda u Srbiji?

Važno pitanje za funkcionisanje državne politike u Srbiji jeste “Ko je klimoglavac a ko naredbodavac u Srbiji”? Ovo pitanje ima dva moguća odgovora. Prvi je da je državna vlast-vlada Srbije u odnosu na EU i Nemačku i politiku SAD prema Srbiji “klimoglavac”, i više od toga. Drugi odgovor je da je deo izjave prvog potpredsednika vlade Srbije i lidera SNS oko prvog pregavorača sa EU Aleksandra Vučića koji kaže “To će biti neko ko će uvek govoriti istinu u lice, čak i kada se ne slažemo, ali ko će umeti da sasluša i razume potrebe naše zemlje, da ne bude običan klimoglavac kad ode u Brisel i da misli da mu je najvažnije u karijeri da sluša šta mu oni govore, jer za to bismo mogli da pošaljemo i diktafon, jeftinije bi prošli“.

Na koga je to mislio Aleksandar Vučić? Da li možda misli da je premijer Srbije Ivica Dačić neefikasan i da bi neko drugi ,recimo on sam bio bolji kao “politički emisar” Srbije u komunikaciji sa EU i Prištinom. Praksa je pokazala da je Vučić “tvrd” u komunikaciji sa delegacijom Prištine, i sklon mogućim ekcesima što je već i potvrđeno u sukobima Vučića sa Tačijem u Briselu. Vučić je politički dominantniji od Ivice Dačića kao premijera, ali ako se držimo Ustava i zakona Ivica Dačić je premijer i najodgovorniji je za funkcionisanje vlade i državne politike sve do novih izbora. Istovremeno i sam Ivica Dačić je “estradni” pregovarač sa čestim emotivnim “ispadima” i izjavama koje kasnije sam demantuje ili ih poništi.

Postavlja se pitanje da li Srbiji u dijalogu sa EU i Prištinom trebaju stručni ili politički stabilni i državno-naciionalno odgovorni pregovarači? Premijer Srbije je druga ličnost posle šefa države odgovorna za vođenje državne politike. Aleksandar Vučić kaže: „Ako me pitate hoće li glavni pregovarač biti izabran po stranačkom ili stručnom kriterijumu, mogu da kažem da će svakako to biti neko ko poznaje EU, ko je stručan i na koga Srbija može da računa“. Vučić računa da bi to mogao da bude neko ko je “ekspert” za EU, i ima diplomatsku crtu u svom nastupu. Vučić otvara pitanje “nižeg ranga”, da pregovarač Srbije bude “ekspert”, a ne najodgovorniji za takvu politiku. Eksperti su savetnici i lobisti, a oni koji su dobil i vlast i poverenje građana i parlamenta su pregovarači.

Na koliko stolica sedi vlada Srbije?

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić ulazi u neku vrstu “nervoze” i potrebe da se procesi u Srbiji i prema EU vode ubrzanije kako bi se do januara 2014. godine došlo do datuma o pregovoru za članstvo u EU. Vučić kaže: ”Mi smo jedan deo onoga što je Vlada obećala ispunili, dobili smo otpočinjanje pregovora sa EU. Moramo dalje da napredujemo u evropskim integracijama, ali i da postavimo nove ciljeve i zadatke kako da unapređujemo saradnju sa nekim drugim zemljama“. Novi ciljevi sa nekim drugim državama pre svega se odnose na Rusiju i Kinu i neke druge države izvan EU.

Ako je tako, onda vlada Srbije sedi na “dve stolice” i moguće je pitanje ko u vladi sedi na jednoj a ko na drugoj stolici, ili da li SPS i SNS po potrebi menjaju mesta na tim stolicama? Evidentno je da Aleksandar Vučić nije zadovoljan vladom u kojoj je faktor odluke, ali nije i taj koji daje zadnju reč. Vučić je recimo i za saradnju sa NATO i sa Ruskom federacijom na planu odbrane kao minstar odbrane Srbije. Ako uzmemo izjavu generalnog sekretara NATO-a koji kaže da je mesto Srbiji i EU i NATO, jasno je kuda ide Srbija u narednih pet do deset godina. Istovremeno stižu dodatni pritisci i upozorenja iz Moskve oko težine buduće situacije u Srbiji i prema Srbiji u kontekstu izjave generalnog sekretara  NATO-a Ramunsena i takve politike Srbije i njene vlade

Muke po vladi Ivice Dačića

Vlada Srbije i vladajuća koalicija će se u narednim nedeljama suočiti sa nekoliko krupnih procesa i dilema i problema. Prvi je kako i na koji način rekonstruisati vladu da bude efikasna i da odrazi stranačku strukturu vlade. Tu se otvaraju unutarpartijske dileme i mogući sukobi, ali i međupartijske taktičke borbe. Drugi problem je implementacija Briselsog sporazuma posle odluke Kosovskih Srba sa severa Kosova da nepriznaju vladinu politiku i da krenu u samostalnu političku igru koja je suprotnost Briselskom sporazumu. Vlada Srbije se dakle suočava sa teškim odlukama kako “disciplinovati” Srbe na severu Kosova da “slušaju” vladu Srbije. Postavlja se pitanje ko će biti iz vlade Srbije taj koji će izvršiti pritisak na Srbe sa Kosova i Metohije i na koji način?

Ako se primene metode Miloševića prema Republici Srpskoj i razne blokade, ukidanja državnog novca Srbima na severu Kosova, to će se obiti o glavu vladi Srbije, ali i Srbima na severu Kosova. Druga opcija je politika ”korak po korak” kako bi Srbe sa severa Kosova “uverila” da neće doći do radikalnog odvajanja države Srbije od severa Kosova i prepuštanja naroda i institucija Srba na severu samovolji Prištine. Treće bolno pitanje je ekonomsko-socijalno stanje u Srbiji koje je na ivici ”bankrotstva”, i bez temeljnih domaćih i stranih investicija. Ova tri ključna pitanja biće odlučujuća da li će u Srbiji biti izbora i pre odluke EU, ili će se tehnička stabilnost vlade prolongirati do proleća 2014. godine.

Izvor: Vidovdan