Ко је следећа мета терористичког напада

Анализирајући недавна геополитичка дешавања и терористичке нападе можемо извести поприлично јасну премису: на Балкану следи озбиљна дестабилизација. Питање је само ко је седећа мета и какав напад можемо очекивати?

На првом кораку анализе морамо се запитати: какве су то геополитичке и геостратешке промене наступиле, а нужно захтевају преобличавање свести о будућим дешавањима? То што аналитичарски кругови нису благовремено схватили нове тенденције безбедносних мисија не значи да се нешто не догађа, него напросто да је то добро прикривено или маскирано. Углавном, данас de facto можемо говорити о томе да Русија и слoвенски народи више нису примарна мета напада Сједињених Држава и НАТО јастребова, него је то муслимански живаљ Блиског Истока и Севера Африке.

Писао сам о томе (види везане текстове) због чега је Запад схватио како Русију дугорочно не може поразити, као и због чега је одабрао „противника по мери“ – мухамеданство (1). Овоме бих једино додао да опстанак империјалног капитализма и Западне Цивилизације буквално овиси о ратовима, крвопролићима и хегемонији. Због тога је осмишљена нова „Велика Игра“ (по британској безбедносној терминологији), односно радикални геополитички заокрет који као „непријатеља“ апострифира исламске заједнице Медитерана.

У даљем делу текста проанализираћемо најважније средство произвођења дестабилизација и пројектовања сукоба. То је недвосмислено тероризам! Када тероризам позиционирамо као најважније средство безбедносних пројекција видимо да Западна Цивилизација готово четрнаест година ствара претпоставке за „коначни обрачун“ са исламом. Дакле, можемо говорити да још од 11. септембра, а потом и од низа терористичких напада у Лондону, Мадриду и другим престоницама, Запад ствара основе за обрачун са „варварима“ мухамеданске провенијенције. Сетимо се да су Сједињене Државе, као „светски полицајац“, давне 2001. године донеле потребну нормативу према којој могу дејствовати на било којој тачки земаљске кугле. То што су касније ушле у привремену коалицију са Ал Каидом, Муслиманским Братством и другим екстремистичким организацијама само је питање тренутних потреба и ништа друго. Уосталом, велике силе се одувек тако понашају.

Дакле, готово деценију и по Запад обликује глобалну свест о постојању „непријатеља“ који прети опстанку човечанства, хомогенизује и инструментализује човечанство против тог и таквог извора опасности и припрема „коначни обрачун“. Писао сам о томе како Владимир Путин споразумима са Турском, Ираном и Египтом настоји најважније факторе великог међумуслиманског крвопролића одвратити од пројекција Запада (2), но, данас од тих Путинових наума није остало много. Сведоци смо да је Турска започела војно деловање на подручју Сирије и Ирака, односно да се као прва велика регионална сила укључила у међумуслимански покољ. Средином прошле године похвалио сам турско уздржавање од акција према Исламској држави тврдећи како је функција те терористичке организације производња великог сукоба у коме ће Турска и Иран бити главни актери, разуме се – противнички. Данас Турска недвосмислено срља ка крвопролићу много већем од терористичког напада у Суручу, због ког је и започела актуелну безбедносну мисију на тлу Сирије и Ирака. Углавном, идеја Владимира Путина о стварању великог међумуслиманског савеза са Русијом као партнером, у коме би земље поседнице и транзитори природног гаса очувале своје интереса, данас је ad acta и на њу не треба трошити енергију. Треба само нагласити да ће један од разлога руског придруживања новој алијанси против ислама бити схватање како је заблудницима немогуће помоћи.

На трећем кораку анализе морамо размотрити питање: због чега је дестабилизација Балкана тако важна за пројекције Запада? Писао сам о томе, али није на одмет поновити. Дестабилизација Балкана је у функцији препадања Европске Уније, као и хомогенизовања те заједнице против све израженијег извора опасности, а у коначници и придруживање Европе будућем нападу на Блиски Исток и Север Африке. Колико год је то могуће Сједињене Државе и НАТО јастребови ће исцрпљивати противника кроз међусобни покољ, а кад-тад мораће уследити „миротворна мисија“ окончања рата у каквој ће „миротворци“ запосести богатства освојеног простора. Сједињене Државе напросто нису моћне самостално реализовати овакву замисао и због тога настоје у сукоб увући Европску Унију, па чак и Русију.

ЕТИОЛОГИЈА БАЛКАНСКЕ ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ

У низу текстова истицао сам како терористички напади на тлу Босне и Херцеговине манифестују јединствену матрицу деловања. Објашњавао сам како то функционише са аспекта терористичких мотива и чињења, али и кроз ФИД операције, стратегију „истицања лажних застава“ или „црне операције“ великих сила. У овом тексту покушаћу хронолошки разјаснити матрицу терористичког чињења.

Започећу са 2008. годином и нападом на обекат „ФИС Витез“ у Витезу. Вехабити су тим нападом одаслали поруку (увек присутно обележје тероризма) како доминирају подручјем Средње Босне. У питању је простор са највећом и најрадикалнијом вехабијском заједницом у БиХ. Овај напад имао је двосмерно дејство. На једној страни одаслана је порука локалним муслиманима како је хомогенизација око шеријатских правила живљења једини пут прихватљив екстремистима. Суживот и пословна сарадња су вехабитима ствари крајње неприхватљиве. Са друге стране треба уочити чињеницу да је предузеће „ФИС Витез“ симбол хрватског опстанка и хрватске моћи на тлу Средње Босне, тако да је и хрватској популацији одаслана јасна порука непријатељства и застрашивања.

И следећи напад, онај на бугојанску полицијску станицу из 2010. године, прати класичну матрицу терористичког деловања. Након напада на властиту популацију увијек следе напади на институције, примарно полицију. Тиме се шаље порука како нико није сигуран. Напад тек игром случаја није материјализован у свом замишљеном обличју – суровог покоља над неколико десетина полицајаца постројених испред објекта, међутим, порука је јасна!

Након тога терористи „подижу лестивицу“ и наредни терористички напад има међународни карактер. Мавлид Јашаревић је напао америчку амбасаду у Сарајеву. Тим нападом упућена је порука међународној заједници да Босном доминирају неки „нови владари“.

Дакле, у Федерацији БиХ терористичка матрица је у потпуности реализована. Прво је нападнута локална популација ради хомогенизације исте, затим су нападнуте институције државе (нарушавање интегритета и суверенитета државе), и на крају међународна заједница. Након тога, по буквално идентичном обрасу муслимански екстремисти организују нападе на територији Републике Српске. Треба напоменути да су претходно ојачали своје присуство и инфраструктуру на нашој територији, па тек онда започели са серијом напада.

Први терористички напад уследио је прошле године у Козарцу код Приједора. Убијана су циљно изабрана два Бошњака, иначе декларисани противници вехабија и шеријата. Тај напад институције Републике Српске ни до данас нису адекватно процесуирале (квалификују га као тешко убиство), међутим, струка не може искључити екстремни исламизам као есенцијално обележје овог напада. Уосталом, терористима није важно какве поруке шаљу државне институције, него какву поруку су они одаслали. У Козарцу је јасно манифестовано како пролазе они који се противе шеријату и хомогенизацији муслимана око шеријатских правила понашања.

Затим следи напад Нердина Ибрића на зворничку полицијску станицу. Опет имамо „другу фазу“ у виду напада на државне институције, односно на полицију конкретно. Овим нападом послата је јасна порука о капацитираности Републике Српске за „велике приче“ о самосталности. Само дан раније СНСД је усвојила декларацију о самосталности Српске до 2017. године, а Бошњаци су овим нападом поручили како то неће ићи баш „глатко“. При том треба нагласити како је избором Зворника као локалитета напада одаслана порука и БиХ и Србији, односно како је застрашивана популација у две државе.

У „трећој фази“ већ виђеног обрасца уследио је напад међународног карактера. У Сребреници се догодио перфидно осмишљен терористички напад на премијера Алаксандра Вучића (3), али који се рефлектовао и на делегације више земаља (Словеније, Мађарске, Аустрије…). Према одређеним информацијама напад се рефлектовао и на изасланика америчког председника Била Клинтона (значи, поново Сједињене Државе!). То што инститиције Републике Српске „срљају“ у квалификовању овог терористичког напада као покушаја убиства, а без сагледавања ширег контекста догађаја, и даље не значи да струка треба подржати неодрживе квалификације.

КО ЈЕ СЛЕДЕЋА МЕТА ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА?

Oвако смо постепено дошли до кључног питања – шта даље? Видимо да у Федерацији немамо догађај на основу кога би базирали будуће пројекције. Но, имамо га у Македонији. Кумановским терористичким нападом екстремисти су показали следећи замишљени циљ – овладавање одређеном територијом. То што су македонске снаге безбедности разбиле терористичку групу и спречиле у остваривању наума и даље не значи да треба занемаривати циљеве терориста. По мом убеђењу у Куманову се покушала успоставити контрола над одређеном територијом са које би биле ширене деље операције.

Нешто слично можемо очекивати и на подручју БиХ. У прилог таквом промишљању иду и најаве бораца Исламске државе и локалних вехабијских организација. Све чешће у јавности се обелодањују којекакве карте или мапе планова будућих дејстава радикалног ислама. Истовремено, свакодневно можемо чути или прочитати поруке исламиста како се муслимани БиХ требају придружити борби Исламске државе и на Блиском Истоку и на тлу Балкана. При том се спрам балканских етничких заједница шаље порука „интернационализма“ Бошњака, Шиптара, Санџаклија и других. Потребно је само пратити поруке какве се упућују, па недвосмислено закључити како се овде не говори о појединачном чину, него о дугорочној борби или оружаном сукобу.

Оно о чему треба озбиљно размишљати, а због чега је овај текст и написан, јесте бојазан по питању шта ће уследити у скорој будућности. Морамо узети у обзир и чињеницу да је описана матрица у Федерацији реализована кроз неколико година, а у Републици Српској за мање од године. У тражењу одговора на питање каква је најгора могућа материјализација екстремизма на тлу БиХ(?) подсетићу на косовски погром из 2004. године. По мом професионалном убеђењу најризичнији простор оваквих пројекција јесте запад Републике Српске, односно приједорска регија.

На овом простору имамо изузетно развијену и добро организовану вехабијску заједницу, одлично увезану и са европским центрима попут Беча, али и са Исламсом државом. И у односу на босанско-херцеговачку вехабијску заједницу имамо одличну повезаност екстремиста. Затим, вехабије већ годинама de facto контролишу планину Козару. Годинама се на овој планини одржавају вежбе вехабија са ширег подручја Балкана, какве подразумевају чак и бојева гађања. У последњих седам-осам година само једне године, тачније 2011., није одржана оваква вежба, и те године је уприличена у кањону Угра на Влашићу. Свеукупно, морамо се озбиљно запитати да ли је систем безбедности Републике Српске способан спречити западнокрајишки погром сличан оном на Космету 2004. године?

Погром великих размера (над неких 200 000 грађана) је недвосмислено тај иницијални догађај који би могао запрепастити Европску Унију и навести ту заједницу на војно ангажовање против Исламске Државе. Обзиром да је у питању српски живаљ, један такав догађај могао би дефинитивно покренути и Русију у правцу битног мењања спољне политике. За Сједињене Државе, као генаратора спорних процеса, илузорно је и објашњавати како им један такав инцидент одговара.

Многи ће оваквим предвиђањима наћи приговоре на основу догађања из 90-их година прошлог века, но, такве морам поново подсетити како овде говоримо о битно другачијим геополитичким околностима. На крају, истичем како би један велики погром над српском популацијом натерао и Србију на преиспитивање спољне политике. Србија би се нашла пред питањем: да ли остати „неутралном“ и у односу на крвопролиће над српском браћом, или се прикључити новој алијанси у борби против глобалног тероризма и исламског екстремизма? Или поједностављено, да ли се прикључити НАТО савезу?

_______________________________
ВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

1. http://borislavradovanovic.blogspot.com/2015/07/zalud-ruka-pomrenja-i-muzika-eskalacija.html
2. http://borislavradovanovic.blogspot.com/2014/12/blog-post_10.html
3. http://borislavradovanovic.blogspot.com/2015/07/srebrenicki-napad-na-premijera-vucica.html

Извор: ЦЕОПОМ-Истина