Ко је спремао насилно отцепљење Рашке области

Све околности су указивале да постоји спрега муслиманског национализма и система власти које удружено раде на припреми рата у Рашкој области. Претходно су извршили темељну прирму муслиманског национализма преко система власти у који су се увукли стари и нови муслимански националисти, изградили систем комунистичке, комитетске власти, управно уставне и привредне власти, потиснули све ваљане Србе појединце са свих битних функција, а касније и све Србе без селекције њиховог друштвеног значаја, тиме припремајући повољан исход муслиманских националиста за долазак распада Југославије, припремајући се за рат који је долазио и касније заиста дошао.

Довољан доказ је ових неколико примера који очигледно показују да се муслимански националисти спремају за потпуно освајање свих позиција ратом у Србији.

ПОЛИТИКА среда 20. октобар 1993.

ОКРУЖНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У НОВОМ ПАЗАРУ ОПТУЖИЛО 25 ЛИЦА

ХТЕЛИ ДРЖАВУ САНЏАК

Најближе сараднике Сулејмана Угљанина, председника СДА, оптужница терети за кривично дело угро-жавања територијалне целине СРЈ. –

Протвив Угљанина прекинута истрага јер се налази у бегству.

Нови Пазар, 19. октобар 1993.

Окружно јавно тужилаштво у Новом Пазару је данас Окружном суду доставило оптужницу против 25 лица из Новог Пазара, Сјенице и Тутина, окривљујући их да су извршили кривично дело угрожавања територијалне целине СРЈ.

Оптужница је подигнута против: Хајриза Колашинца, Фадила Угљанина, Хајра Аљковића, Џемаила Етемовића, Шефћета Грачанина, Мустафе Алића, Хода Јакуповића, Ибрахима Фковића, Алије Халиловића, Јонуза Шкријеља, Адема Хаснића, Шефкије Рашљанина, Сафета Зилкића, Рифата Дупљака, Неџиба Хоџића, Хајриза Фејзовића, Зекрије Хајровића, Асима Шаћировића, Мерсата Плојовића, Насуфа Халиловића, Мурата Мушића, Захдије Хоџића, Јакуба Хоџића, Мирсада Хоџића и Шемсудина Кучевића. Сем четворице, сви остали се налазе у притвору у Новом Пазару.

Правили ратне планове

Како у оптужници стоји, они су, спроводећи политику СДА санџака и Муслиманског националног већа, које ова странка формирала, настојали да од маја 1991. до маја ове године створе самосталну државу Санџак. У том циљу они су правили ратне планове, формирали војне и полицијске формације, илегално набављали веће коли-чине оружја, муниције и експлозива. Формирали Главни штаб Санџака (војни), штабове по градовима и месним заједницама, обучавали диверзантске и терористичке групе, слали младиће на војну обуку у Турску …

Главни човек је, закључује се из текста оптужнице, био Хајриз Колашинац, наставник из Новог Пазара. Он је био командат Главног штаба за Санџак, он је урадио начелне ратне планове за Санџак и за градове појединачно, под његовим руководством се сакупило 250 младића муслимана који одлазе на обуку Турску, он одлази у Сарајево на разговоре са Сефером Халиловићем ради договора о заједничким акцијама, он је координатор свих акција да се у санџачке градове допреми у Угљаниновој војсци расподели што више оружја и муниције.

Наравно, као сваки командант штаба, Колашинац је имао себи потчињене. За Нови Пазар то био је Фадил Угљанин, геометар, који је радио у овдашњој геодетској управи. Вертикала у командовању и спровођењу акција важила је као у свакој војсци, укључујући и обуку младих муслимана, Хајро Аљковић, књиговођа из овдашњег предузећа ,,Украс” је у главном штабу Санџака задужен за диверзантска дејства, обучавао је своју војску за руковање експлозивом, формирао је ,,црне тројке” за тиху ликвидацију по-јединаца.

Џемаил Етемовић Љако је радио у овдашњој Фабрици резног алата а ,,војна специјалност” му је била шеф ресора сигурности. Такве ресоре, само нижег ранга, по Етемовићевим упутствима, ваљало је формирати у свим градовима Санџака Етемовић је направио и списак свих објеката које ће, ,,када за акције дође време”, напасти. Касарна у Рашки је једна од главних мета, пруге од Рашке према Краљеву и Косовској Митровици требало је дићи у ваздух, мостове порушити свуда око Новог Пазара, путеве магистралне зарушити. Прилаз овом граду био би у том случају немогућ.

Прецизна задужења и планови

За такве планове потребан је експлозив, али и ту је нађено решење. Зекрија Хајровић пословођа у тутинском каменолому ,,Градац” обавестио је своје сараднике кад нема стражара, где експлозив стоји, кад је набоље да се пође у крађу. Група од 13 лица је тако дошла до 13 пакета експлозива. Како у диверзије не иду не обучени људи, Шефћет Грачанин, професор, набавио је кино-пројектор па будућим диверзантима то лепо показивао. За случај рата, за који се Угљанинова „војска“ спрема, били би неопходни и лекови и санитетски материјал. За то се побринуо Адем Хасић. Порекло робе – Албанија.

Били су у Новом Пазару пописани сви важнији објекти и планови како их освојити. Ходо Јакуповић је, на пример сачинио списак свих здравствени радника у његовој месној заједници, попис склоништа, возила и тако редом, а све у својству командата штаба за своју месну заједницу.

Ако је судити по оптужници и ономе што су у истрази притворени рекли, новопазарска пета месна заједница, којом је руководио Јакуповић, била је најактивнија. Имала је свој батаљон којим је командовао Ибрахим Факовић, а њега замењивао Алија Халиловић, који је уз то обаљао дужност министра привреде у такозваној влади Санџака. Топографске карте, планови града и сви ,,фини” радови су његова заслуга за коју је похвале добијао и од Угљанина. И тако редом сваки члан штаба имао је своје задужење.

Слична хијерархија и распоред дужности постојали су, или макар у зачетку и у Сјеници, Тутину и осталим градовима Санџака. Замисао Сулејмана Угљанина о стварању државе Санџак није била само политичка парола, јер је код оптужених нађен и ,,Устав Републике Санџак и низ пратећих ,,државних” аката.

Сада је лидер СДА негде у иностранству. Побегли су и Соко Ахметовић, Харун Муминовић и Расим Серхатлић. За овом четворицом расписана је потерница, а истрга, зато што је у бекству, прекинута. Кад би се појавили на било ком граничном прелазу сачекале би их – лисице.

С. Бакрачевић

,,ДНЕВНИК” 26. август 1993.

УЦЕНЕ РАСИМА ЉАЈИЋА

Секретар СДА Санџака Расим Љајић, десна рука Алије Изетбеговића, уз наравно председника СДА Сулејмана Угљанина у Србији, право је чудо од ,,људи”. Не може и не сме господин Љајић да се помири са поразима муџахедина Алије Изетбеговића на бојном пољу. Ни са споразум у Женеви о бившој БиХ. Срби су, по њему, узели колико су хтели, ,,Хрвати колико су мог-ли, а муслимани колико им је дато”. По Љајићу, у Женеви је усвојена само модифицирана варијанта српско хрватског договора о подели БиХ. Муслимани су се, мисли он, нашли између велике Србије, велике, али окрњене Хрватске и у три раздвојена дела, па таква БиХ подсећа на умирућег болесника коме се даје погрешна терапија”. Љајић даље каже: ,,Ми питање Санџа-ка покушавамо да решимо у оквиру СР Југославије, чиме демантујемо тврдњу да водимо неку сецесионистичку политику и, супротно неким ранијим ставовима, по којима је СДА била опозиција опозицији у Србији, сада изражава да ,,разговара и са влашћу, али и са опозиционим српским стран-кама од локалног до највишег нивоа”. И још додаје као приде: у меморандуму је предвиђено да Санџак има свој устав, свога гувернера, своју скупштину, владу, милицију, судство, школство, а војска би морала да оде. ,,Дакле, по Љајићу, пун је погодак да Санџак постане држава у држави СР Југославије. Тај меморандум о специјалном статусу Санџака, полазна је основа за разговор СДА са влашћу Србије.

У сарадњи са агентима (страним и домаћим) западне војне алијансе, који су, као морски вукови, навукли јагњеће коже. СДА Санџака као десна рука Алије Изетбеговића и милитантног ислама на брдовитом Балкану, ради о глави Србије и Срба. По истом сценарију, какав је био за распад СФРЈ, Љајић и Угљанин са европским миротворцима, кроје одело Србији и Србима. И што више муче Србију, то је уверени су, лакше муџахединима у бившој БиХ, да се боре против босанских Срба и Хрвата. СДА Санџака, познато је, одавно је, чим је основана, постала експозитура НАТО пакта, која по жестини вербалних конфликата, стоји уз раме Ибрахиму Ругови.

По ономе шта и како каже Расим Љајић, да и није грађанин СФРЈ. Он се, рекло би се, јавља из Техерана, Анкаре, Ријада или Каира. Приближавање погледа српске опозиције на позицију Србије и Срба, Љајић погађа као гром из ведра неба. По њему је Коштуница све ближи Шешељу, а Чедомир Мирковић бившу БиХ дели на два дела (српски и хрватски). Љајић к`о Љајић, ни за длаку неће да попусти од погледа бабе Алије. Пошто не одустаје од ,,зелене трансверзале”, он прижељкује да се на женевским преговорима отвори досије Санџака. На који начин – зна се!

Из Беча где ради на интернационализације санџачког питања, од својих страних налогодаваца за даље петоколонашке активности готове папире донеће проблематични и параноични Сулејман Угљанин. Угљанин се, у мисији придобијања моћног Запада за сецесију, показао као неуморни путник: из Беча ће поново у Женеву. Он ради за ствар Алије Изетбеговића прави посао: успут организује акцију прикупљања девиза за набавку оружја за Алијине бојовнике у бившој БиХ, али и за будуће исламске ешалоне у Сан-џаку и на Косову.

Од како је Сулејман Угљанин одмаглио у Беч, на Косову и у Санџаку све је више оружја и муниције. Угљанин и јастребови у структури западног војног савеза, мисли да се Србија и Срби једино морају ошамутити и умирити оружаним препадима, нападима и акцијама, које ће, ако успешно буду изведене уз помоћ оружане силе Запада, из Турске вратити више од два милиона муслимана који су се, након Првог светског рата, иселили у Турску.

Љајић зна шта се догодило у бившој БиХ. Зна све, али говори тако као да не зна ништа. Зна он да се уз Рамиза Дрековића, команданта Алијиног корпуса у Бихаћу, на свим ратиштима на страни муслимана боре се Санџаклије, који верују да им је прадедовско порекло турско. Зна се, наравно да су у Сарајеву и његовој околини ненадмашни у ,,креирању”, касапљењу и мучењу српског становништва и бораца Републике српске. Зна се, очито је, да је велико учешће СДА Санџака и секретара странке Расима Љајића у упућивању добровољаца – муслимана из Сан-џака на сва ратишта у бившој БиХ. Иако све то зна, Расима Љајића не бо-ли глава. Он мирно спава и сања о оснивању владе Санџака и именовању његовог гувернера.

Иначе, Расим Љајић верујући да ужива пуну подршку растурача СФРЈ и Србије, склон и уценама. Он жели да диктира услове за разговоре о статусу Санџака, који, опет повезује са позицијом муслимана у БиХ. У арогантном понашању СДА Санџака, приметно је вишеслојно учешће КЕБС-а, која је, шаљући често, и алармантне и лажне информације, подстицала сецесију. Расим Љајић и Сулејман Угљанин, зато, упорно млатарају са захтевима исламског и германског блока да се, ако се жели постићи мир на Балкану, Србија здроби, сведе на београдски пашалук. Ако се не покрене макар у пет до дванаест – Санџак ће постати највећа барутана на просторима Европе која ради на својој интеграцији од Средоземног до Балтичког мора.

Илија Мандић

ДНЕВНИК 24. августа 1993.

Конференција за штампу у Странци демократске акције

ХТЕЛИ БИ АУТОНОМИЈУ

Секретар странке Расим Љајић на-да се отварању у Женеви досијеа о политичко аутономији Санџака”

rasim-mudzahedin

НОВИ ПАЗАР, 24. августа

– Секретар Странке демократске акције Санџака (СДА) Расим Љајић је на данашњој конференцији за штампу у централи те странке у Новом Пазару изјавио да се он нада у наставак преговора о бившој БиХ у Женеви и отварању санџачког досијеа о политичкој и културној аутономији ,,Санџака”.

– Босански Срби су у Босни узели све важније комуникације, природне ресурсе, природно богатство, територију и све колико им је требало. Хрвати су узели колико су могли, а Муслимани колико су им дали – истакао је Љајић. Додао је да би се након завршетка рата у БиХ ,,хрватско – српски сценарио” из Хрватске и Босне могао лако пренети и на простор Србије.

Позив за округли сто

Коментаришући безбедносно политичку ситуацију у Санџаку и тежњу Алије Изетбеговића, лидера Странке демократске акције, да Санџак припоји муслиманској џамахирији на простору БиХ, Љајић је нагласио да муслимани Санџака и њихово руководство оче-кују да им се испуни сан о ,,аутономији Санџака”. Јер, ако жели стабилан мир у Србији, сматра Љајић онда владе Југославије, Републике Србије и Црне Горе имају сести за округли сто да са представницима Странке демократске акције Санџака, муслиманским националним већем, мирним путем пронађу решење санџачке једначине”.

– Санџачки муслимани у Србији, Црној Гори и Македонији траже исто колико и Срби у Хрватској, – рекао је Љајић. – Без тога неће бити мира ни стабилности у санџачкој Србији, нити ће се укинути санкције – напоменуо је он.

Студенти у Турској

На питање новинара да коментарише враћање једног броја студената муслиманске националности из Санџака који су били на школовању у Турској, Љајић је рекао да то није тачно што пишу југословенске новине, већ је истина, да враћени студенти из Турске нису положили тестове о познавању муслиманског (турског? – прим. ур.) језика. Због тога су се вратили у свој завичај. Обезбеђено је школовање и за наредну генерацију студената у школској 1993/94 години. Постоји споразум с Владом Турске која ће у пет градова школовати муслиманске студенте из Санџака, где им је обезбеђено бесплатно школовање а за џепарац им је обезбеђено 130 немачких марака месечно.

На питање у вези боравка Сулејмана Угљанина изван Новог Пазара Љајић је објаснио да се он налази у Аустрији и да је у сталном контакту у Женеви. Јер, како рече Љајић, треба да се отвори и санџачко питање.

З.Јука

Извор: Српски културни клуб