Ko je spremao nasilno otcepljenje Raške oblasti

Sve okolnosti su ukazivale da postoji sprega muslimanskog nacionalizma i sistema vlasti koje udruženo rade na pripremi rata u Raškoj oblasti. Prethodno su izvršili temeljnu prirmu muslimanskog nacionalizma preko sistema vlasti u koji su se uvukli stari i novi muslimanski nacionalisti, izgradili sistem komunističke, komitetske vlasti, upravno ustavne i privredne vlasti, potisnuli sve valjane Srbe pojedince sa svih bitnih funkcija, a kasnije i sve Srbe bez selekcije njihovog društvenog značaja, time pripremajući povoljan ishod muslimanskih nacionalista za dolazak raspada Jugoslavije, pripremajući se za rat koji je dolazio i kasnije zaista došao.

Dovoljan dokaz je ovih nekoliko primera koji očigledno pokazuju da se muslimanski nacionalisti spremaju za potpuno osvajanje svih pozicija ratom u Srbiji.

POLITIKA sreda 20. oktobar 1993.

OKRUŽNO JAVNO TUŽILAŠTVO U NOVOM PAZARU OPTUŽILO 25 LICA

HTELI DRŽAVU SANDŽAK

Najbliže saradnike Sulejmana Ugljanina, predsednika SDA, optužnica tereti za krivično delo ugro-žavanja teritorijalne celine SRJ. –

Protviv Ugljanina prekinuta istraga jer se nalazi u begstvu.

Novi Pazar, 19. oktobar 1993.

Okružno javno tužilaštvo u Novom Pazaru je danas Okružnom sudu dostavilo optužnicu protiv 25 lica iz Novog Pazara, Sjenice i Tutina, okrivljujući ih da su izvršili krivično delo ugrožavanja teritorijalne celine SRJ.

Optužnica je podignuta protiv: Hajriza Kolašinca, Fadila Ugljanina, Hajra Aljkovića, Džemaila Etemovića, Šefćeta Gračanina, Mustafe Alića, Hoda Jakupovića, Ibrahima Fkovića, Alije Halilovića, Jonuza Škrijelja, Adema Hasnića, Šefkije Rašljanina, Safeta Zilkića, Rifata Dupljaka, Nedžiba Hodžića, Hajriza Fejzovića, Zekrije Hajrovića, Asima Šaćirovića, Mersata Plojovića, Nasufa Halilovića, Murata Mušića, Zahdije Hodžića, Jakuba Hodžića, Mirsada Hodžića i Šemsudina Kučevića. Sem četvorice, svi ostali se nalaze u pritvoru u Novom Pazaru.

Pravili ratne planove

Kako u optužnici stoji, oni su, sprovodeći politiku SDA sandžaka i Muslimanskog nacionalnog veća, koje ova stranka formirala, nastojali da od maja 1991. do maja ove godine stvore samostalnu državu Sandžak. U tom cilju oni su pravili ratne planove, formirali vojne i policijske formacije, ilegalno nabavljali veće koli-čine oružja, municije i eksploziva. Formirali Glavni štab Sandžaka (vojni), štabove po gradovima i mesnim zajednicama, obučavali diverzantske i terorističke grupe, slali mladiće na vojnu obuku u Tursku …

Glavni čovek je, zaključuje se iz teksta optužnice, bio Hajriz Kolašinac, nastavnik iz Novog Pazara. On je bio komandat Glavnog štaba za Sandžak, on je uradio načelne ratne planove za Sandžak i za gradove pojedinačno, pod njegovim rukovodstvom se sakupilo 250 mladića muslimana koji odlaze na obuku Tursku, on odlazi u Sarajevo na razgovore sa Seferom Halilovićem radi dogovora o zajedničkim akcijama, on je koordinator svih akcija da se u sandžačke gradove dopremi u Ugljaninovoj vojsci raspodeli što više oružja i municije.

Naravno, kao svaki komandant štaba, Kolašinac je imao sebi potčinjene. Za Novi Pazar to bio je Fadil Ugljanin, geometar, koji je radio u ovdašnjoj geodetskoj upravi. Vertikala u komandovanju i sprovođenju akcija važila je kao u svakoj vojsci, uključujući i obuku mladih muslimana, Hajro Aljković, knjigovođa iz ovdašnjeg preduzeća ,,Ukras” je u glavnom štabu Sandžaka zadužen za diverzantska dejstva, obučavao je svoju vojsku za rukovanje eksplozivom, formirao je ,,crne trojke” za tihu likvidaciju po-jedinaca.

Džemail Etemović Ljako je radio u ovdašnjoj Fabrici reznog alata a ,,vojna specijalnost” mu je bila šef resora sigurnosti. Takve resore, samo nižeg ranga, po Etemovićevim uputstvima, valjalo je formirati u svim gradovima Sandžaka Etemović je napravio i spisak svih objekata koje će, ,,kada za akcije dođe vreme”, napasti. Kasarna u Raški je jedna od glavnih meta, pruge od Raške prema Kraljevu i Kosovskoj Mitrovici trebalo je dići u vazduh, mostove porušiti svuda oko Novog Pazara, puteve magistralne zarušiti. Prilaz ovom gradu bio bi u tom slučaju nemoguć.

Precizna zaduženja i planovi

Za takve planove potreban je eksploziv, ali i tu je nađeno rešenje. Zekrija Hajrović poslovođa u tutinskom kamenolomu ,,Gradac” obavestio je svoje saradnike kad nema stražara, gde eksploziv stoji, kad je nabolje da se pođe u krađu. Grupa od 13 lica je tako došla do 13 paketa eksploziva. Kako u diverzije ne idu ne obučeni ljudi, Šefćet Gračanin, profesor, nabavio je kino-projektor pa budućim diverzantima to lepo pokazivao. Za slučaj rata, za koji se Ugljaninova „vojska“ sprema, bili bi neophodni i lekovi i sanitetski materijal. Za to se pobrinuo Adem Hasić. Poreklo robe – Albanija.

Bili su u Novom Pazaru popisani svi važniji objekti i planovi kako ih osvojiti. Hodo Jakupović je, na primer sačinio spisak svih zdravstveni radnika u njegovoj mesnoj zajednici, popis skloništa, vozila i tako redom, a sve u svojstvu komandata štaba za svoju mesnu zajednicu.

Ako je suditi po optužnici i onome što su u istrazi pritvoreni rekli, novopazarska peta mesna zajednica, kojom je rukovodio Jakupović, bila je najaktivnija. Imala je svoj bataljon kojim je komandovao Ibrahim Faković, a njega zamenjivao Alija Halilović, koji je uz to obaljao dužnost ministra privrede u takozvanoj vladi Sandžaka. Topografske karte, planovi grada i svi ,,fini” radovi su njegova zasluga za koju je pohvale dobijao i od Ugljanina. I tako redom svaki član štaba imao je svoje zaduženje.

Slična hijerarhija i raspored dužnosti postojali su, ili makar u začetku i u Sjenici, Tutinu i ostalim gradovima Sandžaka. Zamisao Sulejmana Ugljanina o stvaranju države Sandžak nije bila samo politička parola, jer je kod optuženih nađen i ,,Ustav Republike Sandžak i niz pratećih ,,državnih” akata.

Sada je lider SDA negde u inostranstvu. Pobegli su i Soko Ahmetović, Harun Muminović i Rasim Serhatlić. Za ovom četvoricom raspisana je poternica, a istrga, zato što je u bekstvu, prekinuta. Kad bi se pojavili na bilo kom graničnom prelazu sačekale bi ih – lisice.

S. Bakračević

,,DNEVNIK” 26. avgust 1993.

UCENE RASIMA LJAJIĆA

Sekretar SDA Sandžaka Rasim Ljajić, desna ruka Alije Izetbegovića, uz naravno predsednika SDA Sulejmana Ugljanina u Srbiji, pravo je čudo od ,,ljudi”. Ne može i ne sme gospodin Ljajić da se pomiri sa porazima mudžahedina Alije Izetbegovića na bojnom polju. Ni sa sporazum u Ženevi o bivšoj BiH. Srbi su, po njemu, uzeli koliko su hteli, ,,Hrvati koliko su mog-li, a muslimani koliko im je dato”. Po Ljajiću, u Ženevi je usvojena samo modificirana varijanta srpsko hrvatskog dogovora o podeli BiH. Muslimani su se, misli on, našli između velike Srbije, velike, ali okrnjene Hrvatske i u tri razdvojena dela, pa takva BiH podseća na umirućeg bolesnika kome se daje pogrešna terapija”. Ljajić dalje kaže: ,,Mi pitanje Sandža-ka pokušavamo da rešimo u okviru SR Jugoslavije, čime demantujemo tvrdnju da vodimo neku secesionističku politiku i, suprotno nekim ranijim stavovima, po kojima je SDA bila opozicija opoziciji u Srbiji, sada izražava da ,,razgovara i sa vlašću, ali i sa opozicionim srpskim stran-kama od lokalnog do najvišeg nivoa”. I još dodaje kao pride: u memorandumu je predviđeno da Sandžak ima svoj ustav, svoga guvernera, svoju skupštinu, vladu, miliciju, sudstvo, školstvo, a vojska bi morala da ode. ,,Dakle, po Ljajiću, pun je pogodak da Sandžak postane država u državi SR Jugoslavije. Taj memorandum o specijalnom statusu Sandžaka, polazna je osnova za razgovor SDA sa vlašću Srbije.

U saradnji sa agentima (stranim i domaćim) zapadne vojne alijanse, koji su, kao morski vukovi, navukli jagnjeće kože. SDA Sandžaka kao desna ruka Alije Izetbegovića i militantnog islama na brdovitom Balkanu, radi o glavi Srbije i Srba. Po istom scenariju, kakav je bio za raspad SFRJ, Ljajić i Ugljanin sa evropskim mirotvorcima, kroje odelo Srbiji i Srbima. I što više muče Srbiju, to je uvereni su, lakše mudžahedinima u bivšoj BiH, da se bore protiv bosanskih Srba i Hrvata. SDA Sandžaka, poznato je, odavno je, čim je osnovana, postala ekspozitura NATO pakta, koja po žestini verbalnih konflikata, stoji uz rame Ibrahimu Rugovi.

Po onome šta i kako kaže Rasim Ljajić, da i nije građanin SFRJ. On se, reklo bi se, javlja iz Teherana, Ankare, Rijada ili Kaira. Približavanje pogleda srpske opozicije na poziciju Srbije i Srba, Ljajić pogađa kao grom iz vedra neba. Po njemu je Koštunica sve bliži Šešelju, a Čedomir Mirković bivšu BiH deli na dva dela (srpski i hrvatski). Ljajić k`o Ljajić, ni za dlaku neće da popusti od pogleda babe Alije. Pošto ne odustaje od ,,zelene transverzale”, on priželjkuje da se na ženevskim pregovorima otvori dosije Sandžaka. Na koji način – zna se!

Iz Beča gde radi na internacionalizacije sandžačkog pitanja, od svojih stranih nalogodavaca za dalje petokolonaške aktivnosti gotove papire doneće problematični i paranoični Sulejman Ugljanin. Ugljanin se, u misiji pridobijanja moćnog Zapada za secesiju, pokazao kao neumorni putnik: iz Beča će ponovo u Ženevu. On radi za stvar Alije Izetbegovića pravi posao: usput organizuje akciju prikupljanja deviza za nabavku oružja za Alijine bojovnike u bivšoj BiH, ali i za buduće islamske ešalone u San-džaku i na Kosovu.

Od kako je Sulejman Ugljanin odmaglio u Beč, na Kosovu i u Sandžaku sve je više oružja i municije. Ugljanin i jastrebovi u strukturi zapadnog vojnog saveza, misli da se Srbija i Srbi jedino moraju ošamutiti i umiriti oružanim prepadima, napadima i akcijama, koje će, ako uspešno budu izvedene uz pomoć oružane sile Zapada, iz Turske vratiti više od dva miliona muslimana koji su se, nakon Prvog svetskog rata, iselili u Tursku.

Ljajić zna šta se dogodilo u bivšoj BiH. Zna sve, ali govori tako kao da ne zna ništa. Zna on da se uz Ramiza Drekovića, komandanta Alijinog korpusa u Bihaću, na svim ratištima na strani muslimana bore se Sandžaklije, koji veruju da im je pradedovsko poreklo tursko. Zna se, naravno da su u Sarajevu i njegovoj okolini nenadmašni u ,,kreiranju”, kasapljenju i mučenju srpskog stanovništva i boraca Republike srpske. Zna se, očito je, da je veliko učešće SDA Sandžaka i sekretara stranke Rasima Ljajića u upućivanju dobrovoljaca – muslimana iz San-džaka na sva ratišta u bivšoj BiH. Iako sve to zna, Rasima Ljajića ne bo-li glava. On mirno spava i sanja o osnivanju vlade Sandžaka i imenovanju njegovog guvernera.

Inače, Rasim Ljajić verujući da uživa punu podršku rasturača SFRJ i Srbije, sklon i ucenama. On želi da diktira uslove za razgovore o statusu Sandžaka, koji, opet povezuje sa pozicijom muslimana u BiH. U arogantnom ponašanju SDA Sandžaka, primetno je višeslojno učešće KEBS-a, koja je, šaljući često, i alarmantne i lažne informacije, podsticala secesiju. Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin, zato, uporno mlataraju sa zahtevima islamskog i germanskog bloka da se, ako se želi postići mir na Balkanu, Srbija zdrobi, svede na beogradski pašaluk. Ako se ne pokrene makar u pet do dvanaest – Sandžak će postati najveća barutana na prostorima Evrope koja radi na svojoj integraciji od Sredozemnog do Baltičkog mora.

Ilija Mandić

DNEVNIK 24. avgusta 1993.

Konferencija za štampu u Stranci demokratske akcije

HTELI BI AUTONOMIJU

Sekretar stranke Rasim Ljajić na-da se otvaranju u Ženevi dosijea o političko autonomiji Sandžaka”

rasim-mudzahedin

NOVI PAZAR, 24. avgusta

– Sekretar Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA) Rasim Ljajić je na današnjoj konferenciji za štampu u centrali te stranke u Novom Pazaru izjavio da se on nada u nastavak pregovora o bivšoj BiH u Ženevi i otvaranju sandžačkog dosijea o političkoj i kulturnoj autonomiji ,,Sandžaka”.

– Bosanski Srbi su u Bosni uzeli sve važnije komunikacije, prirodne resurse, prirodno bogatstvo, teritoriju i sve koliko im je trebalo. Hrvati su uzeli koliko su mogli, a Muslimani koliko su im dali – istakao je Ljajić. Dodao je da bi se nakon završetka rata u BiH ,,hrvatsko – srpski scenario” iz Hrvatske i Bosne mogao lako preneti i na prostor Srbije.

Poziv za okrugli sto

Komentarišući bezbednosno političku situaciju u Sandžaku i težnju Alije Izetbegovića, lidera Stranke demokratske akcije, da Sandžak pripoji muslimanskoj džamahiriji na prostoru BiH, Ljajić je naglasio da muslimani Sandžaka i njihovo rukovodstvo oče-kuju da im se ispuni san o ,,autonomiji Sandžaka”. Jer, ako želi stabilan mir u Srbiji, smatra Ljajić onda vlade Jugoslavije, Republike Srbije i Crne Gore imaju sesti za okrugli sto da sa predstavnicima Stranke demokratske akcije Sandžaka, muslimanskim nacionalnim većem, mirnim putem pronađu rešenje sandžačke jednačine”.

– Sandžački muslimani u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji traže isto koliko i Srbi u Hrvatskoj, – rekao je Ljajić. – Bez toga neće biti mira ni stabilnosti u sandžačkoj Srbiji, niti će se ukinuti sankcije – napomenuo je on.

Studenti u Turskoj

Na pitanje novinara da komentariše vraćanje jednog broja studenata muslimanske nacionalnosti iz Sandžaka koji su bili na školovanju u Turskoj, Ljajić je rekao da to nije tačno što pišu jugoslovenske novine, već je istina, da vraćeni studenti iz Turske nisu položili testove o poznavanju muslimanskog (turskog? – prim. ur.) jezika. Zbog toga su se vratili u svoj zavičaj. Obezbeđeno je školovanje i za narednu generaciju studenata u školskoj 1993/94 godini. Postoji sporazum s Vladom Turske koja će u pet gradova školovati muslimanske studente iz Sandžaka, gde im je obezbeđeno besplatno školovanje a za džeparac im je obezbeđeno 130 nemačkih maraka mesečno.

Na pitanje u vezi boravka Sulejmana Ugljanina izvan Novog Pazara Ljajić je objasnio da se on nalazi u Austriji i da je u stalnom kontaktu u Ženevi. Jer, kako reče Ljajić, treba da se otvori i sandžačko pitanje.

Z.Juka

Izvor: Srpski kulturni klub