Ko vlada Srbijom?

Govor Aleksandra Vučića na sednici GO SNS otvorio je niz veoma interesantnih pitanja za funkcionisanje vlasti i države. Koristim priliku da dam svoje mišljenje na neke stavove iz politčke „besede“ prvog potpredsednika vlade Srbije i lidera SNS koji se bori za rekonstrukciju vlade, borbe protiv kriminala i uređenja Srbije po evropskom modelu.

Srbijom vladaju moćne partijsko-političke oligarhije ali i moćni biznismeni, finansijeri vladajućih partija, kao i partijski određeni direktori javnih preduzeća monopolista u Srbiji. Ovo je mogući odgovor na stav prvog potpredsednika Srbije, lidera SNS, Aleksandra Vučića koji kaže: „Prvi put našom zemljom vladaju izabrani na izborima, a ne tajkuni”. Ni jedna partija i lider nisu imuni na finansijske, lobističke i druge usluge moćnih centara ili “vladara iz senke”. Srbija nije samo Miroslav Mišković kao uticajni biznismen i finansijer politike i vlasti.

Srbija ima još 100-tinak “malih“ Miškovića koji su “u senci” vladajućih oligarhija kao poslovni ljudi, bankari, menadžeri javnih preduzeća. Mišković je samo “vrh” ledenog brega moćnih iz kluba “Privrednik” i drugih asocijacija ili nepoznatih poreskim organima i javnosti, a poznati političarima u Srbiji. Mišković nije pobeđen, on je samo delimično poražen, i to ukazuje njegovo dugo zadržavanje u pritvoru ali i puštanje na slobodu uz jemstvo. Dakle Mišković nije “neprijatelj broj jedan“, već čist marketinški potez kao što je i vlada dr Koštunice zajedno sa Dinkićem proterala uz oduzimanje imovine kompanije MOBTEL Bogoljubu Kariću.

Svaka vlada kada nema pravih rešenja vadi neki argument za spektakularno hapšenje. Stav prvog potpredsednika izražen u rečima: “Imali smo hrabrosti da se suočimo sa moćnim finansijskim figurama” je politički i marketinški obrađen, ali dok se ne donese sudska odluka i utvrdi krivica sve je deo politčke igre i Mišković je “nevin”. Dotle će biti prevremeni izbori, nove teme i nova vlada.

Svaka vlada u Srbiji imala je svoje velike ciljeve. Recimo vlada dr Zorana Đinđića je imala je zadatak da smeni više stotina direktora javnih i društvenih preduzeća, ali su negovani biznismeni kao što je Mišković. Đinđićeva vlada imala je za cilj put Miloševića u Hag kao deo dogovora sa SAD i Nemačkom i Velikom Britanijom. Vlada dr Koštunice je oterala Bogoljuba Karića iz Srbije uz oduzimanje „Mobtela“ i prodaju kompanije „Telenoru“. Vlada Mirka Cvetkovića je pripremala dosije Mišković koji su kasnije Vučić i Dačić oblikovali kao politčki potez. Šta je sa suđenjem desetine uhapšenih za velike pronevere novca ili onih moćnih koji duguju Agrobanci?

Ko su još vladari u Srbiji?

Prvi potpredsednik vlade Aleksandra Vučić kaže za Miškovića i ostale moćnike: “Nikada nas neće pobediti, jer su iza nas pravda, moral i narod“. Ako uzmemo ove reči Vučića to nas podseća na vođe Francuske revolucije ili Oktobarske, odnosono pobednike 1945. godine u Srbiji. Pravda je daleko od naroda, jer pravo služi moćnima a pravda se deli kao lek utehe kroz propagandu siromašnima u Srbiji.

Pravo ne stoji kao temeljna vrednost u Srbiji nego moć, uticaj, novac i političke pozicije. Zato Srbija i ima 1,2 miliona članova partija da bi zadovoljile svoje interese, pre svega da bi dobile ili sačuvale radno mesto. Srbija nema u politici ni tradicionalnog narodnog morala niti političkog već samo tumačenje morala. Politički vrh u Srbiji dugo ne poštuje i ne sluša ni SPC ni mudre i vredne ljude. Narod je smao političko sredstvo za manipulaciju, i to pred izbore i neposredno posle njih.

Vlast u Srbiji se zasniva na interesima oligarhije, sili, moći i državnom i medijskom aparatu. U pozadini su moćni finansijeri i razni lobisti. Korupcija u Srbiji je infektivno-virusna bolest. Korupcije ima od opštinskih vlasti do ministarskih kabineta, i smena i hapšenja lokalnih političara je samo istraga “mangupa u sopstvenim redovima”. Ako hipotetički procenimo da prema podacima vrha SNS ova partija ima oko 330 000 članova moguće je da ima bar 1000 onih koji bi trebalo sankcionisati. Tako je i u drugim partijama na vlasti.

Ko još vlada Srbijom mimo ili u saglasnosti sa vladom Srbije i Vučićem?

Vladari Srbije su i strukture tajnih službi koje nisu promenile metode svog rada već samo se kadrovski “pročistile”. Srbija je zemlja sa izraženom kontrolom i prisluškivanjem građana od strane domaćih i stranih tajnih službi, kompanija i mafije. Srbijom i dalje vlada organizovani kriminal koji je stvorio industriju prevare, kocke narko kartela. Mnoge poslove za mafiju rade državne strukture.

Ko nam gradi puteve po Srbiji i ko stoji iza svega toga? Koje sve vrste mafije i kriminala ima u Srbiji. Može se reći bar 50-tak mafija koje su međusobno povezane i sa vrhovima vlasti. Siva ekonomija koja je sada u Srbiji 30-40 odsto je u rukama organizovane državne mafije. Srbijom vladaju i političari i biznismeni i drugi moćni koji su u masonskim ložama, rotari klubovima ili uticajnim NVO. Filantropi su ugradili sebe u sistem vladavine u Srbiji, dobijanju poslova ili zaštiti svojih interesa.

Ko još vlada Srbijom?

Srbijom vladaju iz senke ili pod pritiskom diplomatske misije EU, MMF, Nemačke, SAD, Velike Britanije, Francuske i još po neka misija u Beogradu koja se pita za politiku vlade Srbije preko svojih vlada. Srbijom vladaju strane diplomate kao u nekim državama u vreme hladnog rata postavljajući vlade ili su u savetodavnoj ulozi oko sastava vladajućih oligarhija. Vučić na sednici GO SNS kaže “Četvrta naša pobeda je promena odnosa većine zemalja prema Srbiji”. Moćne države menjaju svoju politiku prema Srbiji samo kozmetički uz velike ustupke srpske vlasti, od Kosova do pritiska MMF-a i drugi geopolitčkih interesa, računajući i pritiske za ulazak Srbije u NATO.

Veliki se sporazumevaju, a mali sukobljavaju. Srbija više nego sluša, ona puzi pred stranim investicijama i plaća ih da otvaraju radna mesta svojih kompanija sa 10 000 evra, dok se otpušta oko milion radnika uz sva poniženja. Srbija će biti podignuta sopstvenim rukama i znanjem i mudrom i hrabrom politikom vlasti koja mora biti drugojačija nego bilo koja do sada, što je bila.

Kruna svega “mudrog” što je rekao lider SNS Aleksandar Vučić na sednici GO SNS je: “Naša peta pobeda je možda početak našeg političkog poraza, a to je uspostavljanje pristojne Srbije, za šta su zaslužni i Koštunica i Tadić, da nema obračuna sa političkim protivnicima: „Nažalost u Srbiji nije bilo odgovornosti ni 2000.godine za način vođenja Srbije prethodne vlasti SPS-a, niti bilo koje vlade i oligarhije. Postoje samo pojedinačni pokušaji, a oligarhije ostaju iste ili se šire. Nije ni čudo zašto u Srbiji nije izvršena lustracija, otvaranje tajnih dosijea službi bezednosti, arhiva ili denacionalizacije i restitucije. Oligarhije su se sporazumele uz kolateralne štete kao privid izgrađene pristojne Srbije.

Izvor: Vidovdan