Kosovo je srce Sirije

Geopolitička situacija menja se iz dana u dan, zbog čega smo primorani prilagođavati se u domenu procena potencijalnih opasnosti. To da je na prostoru Srbije i Bosne i Hercegovine uveliko započeta destabilizacija sa ciljem ponovnog zaposedanja ovog prostora od strane „NATO jastrebova“ danas je opšte prepoznata činjenica. Ključno pitanje je samo: kada će nastupiti eskalacija destabilizacije?

U tom domenu moja poslednja procena bila je vezana za kraj maja i početak juna meseca, a vezano za Svetsko fudbalsko prvenstvo u Rusiji. Prostim sledom prepoznavanja matrice delovanja zapadnih hegemona povodom Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, ili preciznije tajmiranje operacija u momentima kada su Vladimiru Putinu bile „vezane ruke“ zbog svetskih sportskih dešavanja, mogli smo proceniti kako će i fudbalsko prvenstvo biti identično iskorišćeno.

Moram podsetiti javnost kako sam u prvim danima ukrajinskih protesta, tempiranim tokom ZOI u Sočiju, ukazao kako je prethodna bliskoistočna „kriza“ manipulativno produkovana samo kako bi se Putin pozivao na međunarodno pravo, na opšte principe funkcionisanja međunarodne zajednice i ostalo. Cilj je bio da se ukaže na njegovu nedoslednost u odnosu na tada uveliko pripremano ukrajinsko žarište.

No, Putin je pokazao kako ume koristiti identične metode kao i njegovi zapadni protivnici. Anektirao je Krim, a na istočnim delovima Ukrajine uspešno je primenio nekonvenvencionalne oblike ratovanja i uspostavio stabilnu kontrolu nad delom ukrajinske teritorije (bez upotrebe ruskih konvencionalnih snaga). No, ostaje činjenica da zbog svetskog takmičenja u zimskim sportovima nije mogao pravovremeno reagovati i preduprediti oružano sukobljavanje na ruskim granicama, a šta i jeste bio primarni cilj njegovih protivnika.

Kako sam odmah ustvrdio stvarni cilj „NATO jastrebova“ bilo je eliminisanje Rusije iz naredne faze geostrateške operacije – na prostoru Iraka i Sirije, i to se pokazalo kao uspešno osmišljena strategija. Bašar el Asad se morao sam snalaziti u izuzetno teškoj situaciji sve dok Putin nije uspostavio kontrolu nad ukrajinskim sukobom. Ruska intervencija u Siriji usledila je u trenucima kada su Asadove snage bile pred gotovo izvesnim porazom. Elem, opet je Putin „stigao“ adekvatno odreagovati i situaciju preokrenuti u svoju korist.

Zašto na ovo podsećam? Pa februara 2014. ustvrdio sam kako je i Balkan dio tih geostrateških projekcija i produkovanih sukoba. I danas vidimo kako je to rezultiralo u odnosu na Makedoniju i Crnu Goru – ulaskom u NATO i potpunom eliminacijom ruskog uticaja, a sve primenom FID ili „fals fleg“ operacija. Nakon toga više nema prostora za promišljanje koje su dve zapadnobalkanske države sada na redu za slične promene odnosa snaga sukobljenih svetskih sila.

Znači, Bosna i Hercegovina i Srbija (normalno, podrazumevano sa Kosovom) ulaze u fazu ciljno i planski projektovane destabilizacije kako bi se sa ovih prostora potpuno eliminisao ruski (pa i kineski) uticaj, odnosno zarad ponovnog uspostavljanja čvrste kontrole zapadnih sila. Od antičkih vremena na tom planu ništa se ne menja: onaj ko hoće da vlada svetom na prvom koraku teži ka uspostavljanju kontrole nad Crnomorskim regionom, a gde spada i „Tradicionalni Balkan“.

Znači, Sjedinjene Države ukoliko žele zadržati status najveće svetske sile i sprečiti sve izraženiju svetsku bipolarnost moraju ponovo uspostaviti kontrolu nad Balkanom. I to čine na već prepoznatljivim matricama delovanja. No, na planu modaliteta bezbednosnog delovanja valja uzeti u obzir jedno nepisano pravilo – kad „NATO jastrebovi“ na nekom prostoru počinju akciju slobodno gledajte u dijametralno suprotnom pravcu jer će tamo uslediti stvarna dejstva.

Kad je jutrošnji napad na Siriju u pitanju već vidimo da će na tom prostoru biti mnogo „buke“, ali bez ozbiljnih posledica ili promena na terenu. Da bi Sjedinjene Države, Britanija i Francuska zagospodarile Sirijom moraju oterati Ruse i Irance. Niko iole razuman ne očekuje da će to uopšte pokušati. Pa, sirijska protivvazdušna odbrana sa sistemima starim preko 30 godina demonstrirala je sposobnost samoodbrane. Zar neko sumnja da će se „agresori“ usuditi testirati rusku borbenu moć na tom prostoru? Tramp, kako sam to svojevremeno i najavio, nije polio „oganj i gnev“ spram Severne Koreje, pa je degutantno i promišljati o mnogo opasnijim svetskim igračima.

U stvari jučerašnji sastanak Angele Merkel i Aleksandra Vučića je za naše prostore doneo poruku kojom bu se trebalo ozbiljno pozabaviti. Izjavu kancelarke Merkel da je Srbija „ključ“ stabilnosti Bosne i Hercegovine i Srbije (računajući i Kosovo) slobodno možemo protumačiti kao upozorenje Vučiću da ničim ne reaguje na predstojeća unapred planirana dešavanja.

Šta to konkretno znači? U odnosu na Srbiju možemo sasvim slobodno očekivati da će Tači i Haradinaj to što su Putinu ponovo „vezane ruke“ povodom Sirije iskoristiti za uspostavljanje pune kontrole nad Kosovom i Metohijom. Znači, ubrzo možemo očekivati izlazak kosovskih snaga na administrativnu liniju i uspostavljanje klasične međudržavne granice. Istovremeno ide ulazak kosovskih snaga u Severnu Mitrovicu i druge prostore sa srpskom populacijom zarad uspostavljanja punog suvereniteta države. Nakon toga Vučić i Dačić će dizati halabuku do iznemoglosti, ali se zna da neće upotrebiti silu. To je već provereno ubistvom Olivera Ivanovića i napadom na Marka Đurića, kao operacijama ispipavanja potencijalnih srpsko-ruskih reakcija.

Danas sasvim slobodno možemo isključiti bilo kakvu rusku intervenciju, a Vučić očigledno nije spreman za „avanture“. No, mnogo problematičniji biće „rasplet situacije“ u Bosni i Hercegovini. U našoj zemlji sasvim utemeljeno možemo očekivati kontrolisanu destabilizaciju i čak različite oblike dejstava (teroristički napadi, pobune islamističkih ekstremista, atentati, pa sve do oružanih sukobljavanja različitih bezbednosnih subjekata – policija). To je nužno produkovati kako bi se u BiH-i ponovo pozicionirale NATO snage. Treba znati da su snage NATO od rata legitimno prisutne u ovoj zemlji kao garant stabilnosti i u slučaju bilo kakve destabilizacije povećavanje broja vojnika i borbenih sredstava je tek tehničko pitanje.

Suština natovskog repozicioniranja u BiH-i je još jedan oblik pritiska na Aleksandra Vučića da bude „ključ stabilnosti“ (čitaj: da nemo posmatra dešavanja) jer bi svaka njegova reakcija samo dodatno pogoršala poziciju Srba u Republici Srpskoj i na Kosmetu.

Znači, da zaključimo: predstojeći period neće doneti ozbiljnije promene na prostoru Bliskog Istoka, a još manje će rezultirati sukobom velikih sila. No, to da će trenutnu Putinovu nesposobnost šireg delovanja „NATO jastrebovi“ iskoristiti za uspostavljanje pune kontrole nad Balkanom je gotovo neupitno. Sad, ima tu nebrojeno modaliteta delovanja ali da bi koliko-toliko sačuvali sigurnost očekivati je da nadležne bezbednosne agencije bar budu svesne opasnosti. Iz njihovih reakcija na dešavanja zadnjih meseci teško da možemo prepoznati i elementarnu svest o potrebi delovanja.

Izvor: Blog Borislava Radovanovića