Kraj EU euforije

Prošlog ponedeljka, 13. januara, desilo se novo premeštanje mnogobrojne armije poslanika Evropskog parlamenta, njihovih pomoćnika i personala iz Brisela u Strazbur – ukupno oko tri hiljade ljudi. U tom francuskom gradu, kao što se zna, evropski parlamentarci četiri dana u mesecu održavaju svoje sednice. U društvu i medijima ponovo se govori o besmislenosti milionskih troškova poreskih obveznika na slična premeštanja.

Za prelazak rastojanja od 480 kilometara specijalno su iznajmljuju da međunarodna ekspresa. To košta 240 hiljada evra. Plaćanje prevodilaca košta 3 miliona evra, a parlamentarnih lekara, koji takođe redovno kursiraju maršrutom Brisel-Strazbur iznosi 400 hiljada evra. Izdražvanje ogromne zgrade Evropskog parlamenta u Strazburu koja se koristi samo 48 dana u godini zahteva 60 miliona evra godišnje, jer personalu treba platiti platu svih 12 meseci.

U celini, po podacima evropskog Inernet-portala EurAktiv, cena rada Evropskog parlamenta na sva tri mesta – po potrebi poslanici se okupljaju još i u Luksemburgu, gde se nalazi sekretarijat – iznosi 16% parlamentarnog budžeta – skoro 250 miliona evra godišnje. Šta bi rekli tim povodom recimo Grci, koje isti ti poslanici pozivaju da stežu kaiševe? – pitaju se eksperti.

Odgovor na ovo pitanje u izvesnoj meri može da se smatraju rezultati anketiranja Gelapovog instituta o stepenu poverenja evropljana prema EU od 2008. do 2013. godine. Samo 4 od 28 zemalja članica EU – Luksembrug, Nemačka, Belgija i Danska – sa više od polovine anketiranih izjasnilo se za podršku jedinstvenoj Evropi. U većini zemalja poverenje prema evropskom projektu poslednjih godina je pala. Najosetnije se to ispoljilo u Španiji: tamo otprilike samo svaki treći podržava ideju jedinsrtvene Evrope.

Ako se govori ne o tempu pada, već o apsolutnim ciframa, ovde su nesumnjivi rekorderi Grci. Tamo su našli da EU zaslužuje podršku svega 19% anketiranih.

Ali ipak, kako smatra šef odeljenja za zemlje i regione ruskog Evropskog instituta Vladislav Belov, rezultati anketiranja nimalo ne znače neozbiljnost, tim pre krah evropske ideje.

Godine recesije su se odrazile na raspoloženje građana, posebno u zemljama koje su najviše postradale od krize. Zato je njihova rakcija objašnjiva. Levi, u prvom redu u Nemačkoj, kritikuju EU zato što je u toku reformi socijalna strana ostala u senci i upozoravaju na to uoči izbora. Po meni, oni imaju na to pravo.

Neki mediji su nazvali rezultate anketiranja o poverenju EU krajem euforije. U izvesnom smislu u pravu su. Ali raspoloženje u jedinstvenoj evropskoj porodici menja se često – tako da aktualno anketiranje o kojem smo govorili verovatno neće biti poslednje.

Izvor: Glas Rusije