Кратак историјат Грачанице Ваљевске (видео)

Манастир Ваљевска Грачаница се налази у селу Тубравић, близу река Сушице и Јабланице. Посвећен је Светом Архангелу Михаилу. Настао је пре 13. века, а обновљен, вероватно, у 13. веку од стране Преп. Теоктиста, Светог Краља Драгутина.

Постоји предање да су манастире Пустињу, Грачаницу и Јовање саградила три брата Светог Симеона Мироточивог, то би значило да су настали у 12. веку.

Помиње се и у 15. и 16, као и у 17. и 19. веку у разним записима: у турском попису из 1560, у дефтерима ваљевске нахије 1528. и 1536, као и у харачком дефтеру из 1818. г.

Нађени су трослојни темељи и два слоја фресака. Апсида је седмострана, као да је свака посвећена по једноме од Седморице Архангела, а може бити да су и споља иконе њима на по се на тим странама иконописане. Уклесано жезло на надгробној плочи игумана сведочи да је манастир био под краљевском заштитом.

Зна се да је био манастир по нађеним монашким гробовима, а и по натпису на печату, који гласи: „Братство манастира Ваљевске Грачанице“. Такође, на звону пише да је он дар манастиру, а постоји предање да га је приложио кнез Милош Обреновић 1836. г.

Садашња црква је саграђена на старим темељима 1818., а градили су је Милосав Томић из Стубла и Вукосав Веселиновић из Тубравића. Садашње кубе је дао да се сагради Свети Владика Николај Велимировић који ју је помоливши се у Њој, по светости, именовао Светом Гором, по угледу на кубе на Лелићкој цркви. Он је сам послао исте мајсторе, који су градили његову задужбину, да је украсе саградивши јој то прелепо кубе.

Најстарији запис о манастиру је написао Јоаким Вујић 1826. Он наводи „ да је парохијска црква села Тубравић, Стубо, Кунице, Брезовице, Сушице, Ровни…да је манастирска црква зидана од ломљеног камена, заливена живим кречом, дебелих зидова, под покривен облим каменом.“

У апсиди олтара, испод малтера, откривени су трагови два слоја фресака. Олтар је тролисне основе. Али седмострана западна апсида издваја је од свих познатих Православних Храмова.

Археолози су утврдили да је у близини старо средњевековно гробље, у близини се налази и мала пећина- испосница, а на брду Парач се налазе остатци гробља са стећцима, од којих је један у порти ове цркве.

Постоји сведочанство да се некад могла, на остацима фресака око ореола, видети винова лоза, што је одлика фрескописа у Немањићким задужбинама.

Влада Србије, на иницијативу побожног народа који се забринуо за њену будућност, прогласила је ову цркву „спомеником од посебног културног и историјског значаја.“

Народни песник из Подгорине вапије и опомиње:

„Празна срца, па празне и душе,
Православље желе да угуше,
Најстарије манастире руше,
Да поруше ил’ у води даве
Задужбину стрица Светог Саве.
Знају добро да су најстарији
Православном роду најмилији.“

…. и док у манастиру Тавна гуслар опева Голготу Грачанице, монахиње клече, плачу и целивају гусле…

„Многи Србин о томе не хаје,
Снаћи ће нас што је снашло Маје.
Нема Маја више на планети,
Јер се нису дозвали памети.
На искрају два’еспрвог века
Пресушиће Света Српска река.“

Извор: Истинољубље