Либерална идеологија и Марићев јорган

„Ја не знам како ћеш умрети, човече. Код нас кажу: појешћеш јорган кад будеш умирао“, рекао је муфтија Муамер Зукорлић новинару Миломиру Марићу у његовој емисији „Ћирилица“ на „Хепи телевизији“.

Повод овим тешким муфтијиним речима је програмски садржај „Хепи телевизије“. Миломир Марић је главни уредник „Хепи телевизије“.

„Хепи телевизија“ је основана као ТВ „Кошава“. Њен оснивач и власник била је Марија Милошевић, ћерка Слободана Милошевића. След власничког капитала ТВ „Кошава“ након што ју је Марија Милошевић продала веома тешко је пратити.

ТВ „Кошава“ купила је дечију телевизију „Хепи“ и преузела њено име. Тако је од ЈУЛ-овске „Кошаве“ и дечије „Хепи“ настала данашња „Хепи телевизија“ („Срећна телевизија“, на српском).

„Хепи телевизија“ „усрећује“ српски народ, и остале народе који су у њеној сфери утицаја, првенствено ријалити шоу програмима. Актуелни ријалити шоу на овој телевизији зове се „Парови“.

Паралелено са ријалити шоу програмом „Хепи телевизије“, телевизија „Пинк“ емитује ријалити шоу програм „Задруга“. Телевизија „Пинк“ у власништву је Жељка Митровића, бившег кадра ЈУЛ-а и поданика Мире Марковић, жене Слободана Милошевића.

„Парови“ и „Задруга“ у пословној су конкуренцији, али у истој духовној равни. Та духовна раван, у којој обитавају обе ове телевизије својим програмима, проистекла је, видимо, из комунистичке идеологије Југословенске удружене левице (ЈУЛ), и данас се простире у њеној природној надградњи – либералнојкој идеологији.

Ријалити шоу програми, којима су преплављени домови оних којима су доступне фреквенције „Хепи телевизије“ и „Пинка“, материјализована су слика вредносног система либералног Запада. Они у пракси, поједностављено и свима разумљиво, дочаравају ту идеологију ослобађања човека.

Либерализам нуди човеку ослобађање од санкционисања његовог духовног безакоња. Црква, својим јеванђељским истинама (видимо кроз став муфтије Зукорлића да је на том трагу и ислам) указује на човеково безакоње, непрестано му нудећи опоравак кроз његово покајање. Либерална идеологија човеку нуди осећај сласти у материјалном свету, задовољавајући притом његову палу природу и обезличавајући га. Црква му нуди личносно достојанство Божијег створења. Дакле, либерална идеологија, која је зацарила овим нашим просторима, и добрим делом света, својом суштином дубоко је антијеванђељска, антихришћанска.

Ослобађање по мери либералне идеологије значи укидање категорија морала и стида, кочницâ човекове анималности. Оно је човекову сексуалност из интимне превела у јавну сферу. Нема више момка и девојке, мужа и жене. Сада су то партнери: тај и тај (та и та) са новом партнерком (новим партнером), али и тај и тај са новим партнером и та и та са новом партнерком. Комуна је постала јавна и све разузданија, а животиње моралније од човека.

Плодови либералне идеологије су анимална култура, распрсла породица и стравичне размере убијања зачете, а нерођене деце (абортусима, контрацептивним средствима и вештачком оплодњом). Либерални медији оно најниже у човјековој природи у његовој свести представљају као нормално, ослобађајући га осећаја кривице.

Председница Владе Србије Ана Брнабић, која је својом јавном личношћу и сама продукт те идеологије, у интервјуу за лондонски „Економист радио“ почетком ове године рекла је да је „председник Србије Александар Вучић тај који гура све истински либералне ствари у Србији“. Хвалећи га, унередила га је да није могла више.

„Слобода“ коју нам, као слаткиш шарене лажи, нуди либерална идеологија, распламсава у нама страх од смрти, још и више од чина умирања. Из пролазног материјалног живота у вечни нематеријални душом можемо отићи као лептир са цвета на цвет, али и „гутајући јорган“, или чак „дуњу“. Тамо нас чека или вечна пропаст или вечни угођај. Зато је судбински важно шта овде чинимо, себи и другима.

Бог је човеку дао слободу да сам одлучује о својој судбини, нудећи му за њега најбољи пут. То је истинска слобода.

Извор: ИН4С