Локални избори на Косову – анализа страха од издаје

У В О Д

Неколико дана након завршетка локалних избора на „Косову“, најновијих података тзв. „ЦИК-а Косова“ датих после пријема изборних материјала из свих општина и новинарских извештаја са терена можемо се упустити у озбиљнију анализу изборних резултата.

Прво неколико општих ствари. Да кренемо од чињенице да је и на овим изборима број уписаних бирача (1.890.952) био већи од броја становника Косова, који према последњем објављеном податку износи 1 739 825 (податак 20.09.2012 изнела  Косовска комисија за статистику)(1). Истина, ово је цифа без становника српских општина са Севера, али то битно не мења изнету чињеницу. Јасно је да ово није могуће, као и да оставља могућност техничких манипулација у изборном процесу, али је нејасно како преко овог податка прелазе и нигде га као озбиљну замерку не помињу страни посматрачи који наводно брину о демократичности и транспарентности избора.

У таквим условима излазност од 43,68 одсто регистрованог бирачког тела који на свом сајту износи „ЦИК Косова“ свакако представља солидан одзив. Централна изборна комисија 26.10.2017. објавила је одлуку о поновном пребројавању 24 гласачке кутије, од којих је 21 за одборничке кандидате за скупштине општина и три за градоначелнике.(2) Као разлог наведени су технички проблеми у првом бројању, а ово је иначе знатно мање од броја поновних пребројавања на недавним парламентарним изборима.

Комисија је објавила и податке о гласању поштом. Током периода гласања за бираче који нису на Kосову, од 26. септембра до 20. октобра, послато је 7.621 гласачких листића, од чега је одобрено 6.300 гласова. Без обзира на сумње које су приликом парламентарних избора изношене у вези са овим видом гласања, јасно је да број овако пристиглих гласова не може битно утицати на изборне резултате.

У изборној утакмици учествовао је укупно 91 политички учесник – једна коалиција, 35 политичких партија, 30 грађанских иницијатива, као и 25 независних кандидата. Осамнаест субјеката је из Српске заједнице, а Срби су гласали укупно у 21 општини, од којих у 10 имају већину.(3)

Други круг избора биће одржан 19.11.2017., а према оперативном плану тзв. “ЦИК”-а за њихову организацију, објављеном 26.10.2017., период гласања поштом биће од 4. до 17. новембра, а изборна кампања за политичке теме од 13. до 17. новембра.

РЕЗУЛТАТИ У АЛБАНСКИМ ОПШТИНАМА

Изборе у општинама које се могу окарактерисати као чисто или већински албанске карактерише чињеница да ће највећи број градоначелнике добити у другом кругу, као и слаб резултат “Алијансе за будућност Косова” Рамуша Харединаја, а добар Мустафиног “Демократског савеза Косова (ДСК)”. Остало је било у домену очекиваног.

Мустафини кандидати однели су победу у већини општина са албанском већином у којима су избори окончани у првом кругу и то у значајним општинама попут Kосова Поља, Пећи, Витине и Љипљана, док је кандидат Харадинајеве Алијансе за будућност Kосова победио само у општини Јуник, најмањој изборној јединици са шиптарским становништвом, док су независни кандидати изабрани за градоначелнике Ђенерал Јанковића и Србице, што је више него занимљиво, с обзиром да се ради о етнички чистим албанским општинама, где је својевремено УЋК имао јака упоришта. Сходно етничком саставу становништва, кандидат Турске демократске партије Kосова победио је у општини Мамуша.(4)

Према најновијим подацима у други круг иде се у 20 општина међу којима су и оне највеће и најзначајније – Приштина, Призрен, Јужна Митровица и Ђаковица, али и Гњилане, Драгаш, Исток, Kачаник, Kлина, Kаменица, Обилић, Ораховац, Подујево, Глоговац, Штимље, Сува Река, Урошевац, Вучитрн, Дечани и Малишево.(5)

И у већини ових општина кандидати Мустафиног ДСК су одлично прошли, а уз њих су Весељијева (Тачијева) ДПК и Куртијево “Самоопредељење”, као и понеки независни кандидат, док Харединајева “Алијанса” води само у Дечанима, Ђаковици и Сувој Реци.

Стратешки, економски и демографски центар Приштина, где је излазност била 47,36 одсто(6), бираће градоначелника између Шпенда Ахметија из “Самоопредељења” који је и до сада обављао ту функцију, и Арбана Абрашија из ДСК. У други круг Ахмети улази са извесном предношћу будући да је освојио 37.572 гласа (или 43,32 одсто) изашлих, док је његов против-кандидат Абраши освојио 31.126 гласова (35,89 одсто). Занимљиво да је Харединајев кандидат у Приштини освојио 3,23 одсто, а Весељијев (Тачијев) 5,86 одсто изашлог бирачког тела.(7)

С обзиром на то да је Приштина, као административни центар, за Косово одувек значила оно што, рецимо, Београд значи за Србију, онда овако лоше резултате странака које чине владајућу парламентарну већину треба сматрати јасним пророчанством њихове политичке будућности и још једном потврдом да су те странке и њихови лидери западна, пре свега америчка творевина, која потврђује да је тзв. “независно Косово” талац њихове политике и интереса.

Наравно, то не значи да друге шиптарске партије, пре свега Мустафин ДСК и “Самоопредељење”, нису под шапом евроатлантизма, већ хоћу да кажем да су Тачи и Харединај западне змијске кошуљице које постају тесне и да ће бити одбачене у не тако далеком року.

РЕЗУЛТАТИ У СРПСКИМ СРЕДИНАМА

Срби су на овим изборима гласали у 21 општини, од којих су у 10 имали већину. На изборе је изашло чак 18. српских политичких опција од којих је само једна, Српска листа, имала отворену и врло непринципијелну подршку режима у Београду. Управо та опција, једино и организована као странка која делује у свим српским срединама (чак и тамо где нису већина) однела је убедљиву победу у српским општинама. Но та победа није без мрља.

Да и овде кренемо од цифара. У девет од десет српских општина  (Северна Митровица, Звечан, Лепосавић, Зубин Поток, Ново Брдо, Штрпце, Грачаница, Ранилуг и Партеш) кандидати Српске листе победили су у првом кругу, док се за општину Клокот још увек не зна да ли ће бити другог круга, али и у њој води кандидат Српске.

Занимљиво је погледати и излазност. Према подацима са сајта „ЦИК-а Косова“ у стратешки најзначајнијој српској средини, Северној Митровици, забележена је најнижа излазност од 37,94 одсто, док је највећа излазност забележена у Клокоту 63,15 одсто, с тим што ваља имати у виду да се ради о најмањој изборној јединици на Косову која има уписаних свега 3.742 бирача. У преостале три општине на Северу (Звечан, Лепосавић, Зубин Поток) изласност се разликује у промилима и износи нешто више од 46 одсто. Ново Брдо, Ранилуг и Штрпце имају излазност нешто изнад 55 одсто, а Грачаница једва 40 одсто.

Гледано просечно за кандидате Српске је гласало нешто више од 72 одсто изашлих на изборе у српским срединама. Најмањи проценат имао је Светислав Ивановић у општини Ново Брдо (58,65 одсто), а највећи Срђан Поповић у Грачаници (чак 87,90 одсто). Шеф Српске листе, Горан Ракић остаје градоначелник Северне Митровице са нешто више од 67 одсто гласова, Стеван Вуловић у Зубином Потоку освојио је преко 80 одсто, Вучина Јанковић у Звечану 69,26 одсто и тако редом.

На први поглед, рекло би да се победи Српске листе, која је по устаљеном сценарију, прослављена парадом Вчићевског политичког кича, уз шампањац и трубаче, нема шта да се приговори, али није тако.

Почећу од жалосне чињенице да је највећи број неправилности пре и током изборног процеса на овим локалним изборима био везан за општине у српским срединама, и да су њихови виновници углавном били активисти Српске листе, толерисани од званичне Приштине, а отворено потпомогнути режимским Београдом. Сумњива паљења аутомобила и молотовљеви коктели на куће политичких противника, директни притисци и уцене на активисте других српских изборних опција али и бираче, извођења гласача на биралишта у организованим групама као да су ђаци а не слободни грађани, само су нека од дешавања која бацају сенку на иначе јасне резултате. Агресивну и прљаву кампању према осталим српским опцијама да и не помињем.

Овакав приступ допринео је до ширења атмосфере несигурности, чак и страха код Срба на Космету да ће идеја колаборације са шиптарским злочинцима и прихватања независног Косова бити наметана силом и то од стране припадника сопственог народа, као и да ће у случају несарадње бити егзистенцијално угрожени (немогућност да се запосле, школују, остварају грађанска права, користе фондове итд), што је итекако утицало да исход гласања у општинама са српском већином.

Занимљиво је како је неправилности у изборном процесу оценила посматрачка мисија ЕУ, која је на Косову радила од половине септембра са више од стотину посматрача. Током представљања извештаја о локалним изборима њен шеф Алојз Петерле рекао је:

„Наша мисија је проценила да је кампању пратило застрашивање у већинским српским општинама, нарочито на припаднике оних који нису из Српске листе. То су били притисци на поједине кандидате да одустану и да им се ограничи компетитивност“(8) … У оквиру заједнице косовских Срба, кампања је била нарушена шаблоном застрашивања, као и случајевима насиља усмерених против кандидата и бирача, те недовољним одговором органа за спровођење закона. (9)

Дакле, из последње реченице веома је јасно да је Српска листа у кампањи притисика и насиља на друге политичке опције имала прећутну подршку „органа за спровођење закона“, чији је одговор оцењен као „недовољан“, упркос томе што је последња два дана кампање било саслушавања неких активиста Српске листе због кршења изборних правила. Будући да су ти органи под контролом шиптарске парадржаве јасно је да Петерлеове речи недвосмислено указују да је управо режим у Приштини фаворизовао победу Српске листе. А како је она и избор Београда то, опет, намеће закључак да Тачијеве и Вучићеве структуре већ одлично сарађују на терену, упркос реторици наводног набоја. 

И у српским срединама важи да су непрецизни спискови остварили велики простор за манипулације, која је повећана организованим доласком Срба који, иначе, не живе на Космету, али имају косовска документа због поседовања некретнина, или једноставно примања новчане помоћи (тзв. „косовског додатка“). Будући да је њихов долазак организовао Вучићев режим који је, не само отворено подржао Српску листу, него и водио агресивну негативну кампању против осталих политичких опција, селекција оних за које су обезбеђени аутобуси да из Србије дођу на гласање била је таква да су то углавном били гласачи Српске листе. 

Стање бирачких спискова најбоље одсликава јетка примедба Оливера Ивановића, пораженог кандидата у борби за градоначелника Северне Митровице – „У бирачки списак су уписани моји покојни родитељи, а нема мог 25-годишњег сина“(10).

Но, то је нешто што прати сваке „косовске изборе“, уз очигледну прећутну подршку Запада, јер то њиховим трабантима омогућава да изборни процес увек преусмере како им се прохте, а њима омогућава да трабанте држе у потпуној послушности.

З А К Љ У Ч А К

Поруке резултата локалних избора на „Косову“ можемо сагледавати из различитих углова. Са аспекта промотера косовске „државности“ они су несумњив корак напред у односу на оне из 2013. године, пре свега зато што је излазност била већа и што је, како је речено из амбасаде САД у Приштини,  „изборни процес спроведен без потешкоћа у већем делу Kосова“(11). Нема сумње да су задовољни конструктивном улогом Београда и Српске листе који су својим понашањем просто приморале и остале Србе да се укључе у политички живот косовске парадржаве. 

Са аспекта садашње парламентарне већине у тзв. „косовском парламенту“ они су још једна потврда да „ратну коалицију“ Тачи-Харадинај-Љимај чекају велика политичка искушења и да Српска листа није мудро бирала своје коалиционе партнере, чак и да уза њих не стоји крваво анти-српско пировање. Наравно, сви знамо да локални избори нису што и парламентарни, али поменути фијаско партија владајућих странака у Приштини индикатор је који се не може пренебрегнути. 

Са аспекта Срба рекло би се да је Српска листа апсолутни изборни победник, али и апсолутни морални губитник ових избора, рачунајући све учеснике у иозборном процесу и тешко је радовати се „оствареном јединству“ о коме нам говори сува статистика. То „јединство“ није саборност идеја и српско-српског поверења, већ јединство принуде, силе и обмане. Отуда је славље оних који служе Харединају било вештачко као и све што раде. 

Иза шампањца и трубача оних који су кренули на друге Србе да би бранили своју коалицију са Харединајем остао је српски народ на Космету уплашен и забринут због оног што следи. Страх од издаје никада није био већи…

_____________________________

Упутнице:

1. www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-ima-1739825-stanovnika-srba-skoro-1-5-posto/24715904.html
2. kossev.info/strana/arhiva/cik__ponovno_prebrojavanje_24_glasacke_kutije_/13462
3. slobodnaevropa.org/a/kosovo-lokalni-izbori-/28808723.html
4. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/pogresna-odluka-vucic-vulinove-srpske-liste-o-koalicionom-vezivanju-za-haradinaja/
5. kossev.info/strana/arhiva/preliminarni_rezultati_kosovskih_izbora__na_severu_najveca_izlaznost_u_zubinom_potoku/13423
6. results.kqz-ks.org/Results.aspx?RaceID=1&UnitID=1&IsPS=0&Turnout=3&LangID=2
7. Исто
8. kossev.info/strana/arhiva/peterle____izb/13438
9. kossev.info/strana/arhiva/peterle__pritisak_na_kandidate_i_birace_u_srpskim_sredinama_na_kosovu_ogranicava_kampanju_onih_koji_se_nadmecu_sa_srpskom_listom/13324
10. vesti-online.com/Vesti/Srbija/671717/Kosovski-izbori-Pokojnici-na-birackim-spiskovima
11. kossev.info/strana/arhiva/peterle____izb/13438

Напомена: Осим где упутницама није другачије назначено подаци о изборним резултатима коришћени са сајта ЦИК-а „Косова“ на дан 25-26.10.2017.

Извор: Фонд Стратешке Културе