Majkl Kirbi kao vaspitač srpskog naroda

Nastupila su teška vremena, čas svetska kriza, čas ofanziva “Islamske države”, čas izlaganje Baraka Obame na svečanom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Američki predsednik je svojim nastupom pretio mnogim protivnicima Amerike, međutim, Srbiju nije pomenuo. No, ne treba se zavaravati da je Amerika zaboravila koliku je opasnost ta zemlja predstavljala četvrt veka unazad. Sada je posle pravedne odmazde drže na prinudnom radu, a osećaj oživljavanja će nastupiti posle prijema u Evropsku uniju.

U međuvremenu, američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi neumorno podseća Srbe na njihovo neblagorodno poreklo i loše vaspitanje.

Na primer, u emisiji SMART Talk ovaj bivši špijun je saopštio da Srbi ne umeju da razgovaraju sa komšijama i tako dobiju pogodnosti od trgovine sa njima. Čak i Koreja i Poljska, koje su okružene neprijatnim okruženjem, umeju da izvuku korist, a Srbija ne uspeva.

Istina, američki špijuni se svojim poslom uopšte ne bave radi toga da bi dobro znali geografiju i ekonomiju. Inače, on bi znao da su SAD u Južnu Koreju do 1993. godine u vidu investiticija upumpavale više od 1,5 milijardu dolara godišnje, a to su bili sasvim drugi dolari.

Kako znati da li bi Srbi uspeli da prokockaju takve investicije ili ne bi, no, umesto investicija, iz Vašingtona u Srbiju stižu samo saveti i pouke.

Što se tiče Poljske, Kirbijeva radost povodom njenih ekonomskih uspeha pomalo je prevremena: po pitanju njenog učešća u sankcijama protiv Rusije, poljska poljopriveda je svedena na nulte pokazatelje.

No, najzanimljivija stvar u priči ambasadora jeste to koliko su Amerikanci razumni ljudi. Na primer, njegovi roditelji su započeli štednju za njega pre nego što im se dete pojavilo na svetlosti dana, pa je zbog toga on mogao da se školuje.

Kako se ne radovati tako pozitivnoj slici američkog društva, premda do poslednjih vremena u Srbiji nije bilo problema ni sa školovanjem dece, a pogotovo sa beskućnim siročićima, kojih je u Americi na stotine hiljada!

Na sve ovo bi se mogle zatvoriti oči, jer milioni belih Amerikanaca zaista ne žive loše, da nema maltene svakonedeljnih izveštaja o ubistvima nevinog stanovništva.

Ono što je interesantno, kao i svaka vrsta narodnog stvaralaštva, ni američka nacionalna zabava ne tapka u mestu. Ranije su se stanovnici napredne Amerike bavili odmazdama nad svojim sugrađanima uglavnom u prodavnicama ili školama. Dođeš, dešavalo se, sa pištoljem ili puškom u dobro poznato mesto, poubijaš vršnjake u razredu ili komšije i malo rasteretiš dušu.

No, vreme prolazi i geografija zabave se širi. Sada su aktuelne crkve i druge kulturne institucije. Onda će stvar doći do javnih kuća.

Policija po svome deluje na te događaje: ona takođe počinje da puca na bilo koga ko joj se ne dopada.

Kada biste upitali gospodina Kirbija da li je masovna šizofrenija razlog tako raprostranjene masovne zabave, on bi vam se snishodljivo nasmejao. Jednostavno, u Americi je dozvoljena slobodna prodaja oružja, a ako je tako, onda je dozvoljena i njegova slobodna primena. To je takav oblik demokratije kome ostatak sveta još nije dorastao.

Ta demokratija je široko rasrostranjena jer se u rukama stanovništva nalazi 270 miliona jedinica streljačkog oružja.

Tako da je sa Amerikom sve u redu, a šizofrenični su Srbi.

Šteta što se u Beogradu nije našla ni jedna društvena organizacija koja bi predložila mister Kirbiju: prošetajte posle dva sata noću po noćnom Beogradu i noćnom Harlemu. A onda da izvlači zaključke iz psihijatrije. Tada bi se ispostavilo da Amerika ima šta da nauči od srpskog naroda. Samo što to Amerika neće raditi, ali će svoju nauku obavezno nametati Srbima.

Izvor: Fond Strateške Kulture