Menjanje bošnjačkog poimanja Dodika

U Sarajevu je došlo do zanimljive promene: počelo je da se govori da „ipak Dodik ne može biti kriv za sve”. Fascinaciju njegovom političkom veštinom godinama su više širili njegovi protivnici u Federaciji nego njegove pristalice u Srpskoj.

Predsednik RS postao je objašnjenje za sve bošnjačke neuspehe, promašaje i frustracije u Federaciji, u BiH, pa čak i na međunarodnom planu. Promeni ima više razloga, manje i više važnih:

– Federalni mediji poslednjih godina više su se bavili Dodikom nego svim svojim političarima zajedno. Tokom 2014. može se egzaktno proveriti, nije bilo broja Dana i Slobodne Bosne u kojem predsednik Srpske nije pomenut, isključivo u negativnom kontekstu, bar pet puta, a u mesecima predizborne kampanje frekvencija se udvostručila. Pre ili kasnije, rezultat je morao biti da su jednolične poruke sve zasitile i postale kontraproduktivne;

– Kada su prošlogodišnji izbori završeni, verovatno su i sarajevski spin-majstori shvatili da su, predstavljajući Dodika kao svemogućeg, koji vedri i oblači na sve četiri strane, ne samo skretali pažnju sa lokalnih problema nego i doprineli njegovoj pobedi koliko i Putin ili Irinej. A, iako to nisu shvatili, strani savetnici su im u procenat pokazali da su birači u Srpskoj reagovali: „Što je više kleveta i laži, Mile nam je miliji i draži”;

– Polugodišnje natezanje oko formiranja federalne vlasti, u kojem su glavni akteri bili bošnjački, bošnjačko-građanski i hrvatsko-građanski političari, koji su u zanosu svog „građanizma” otkrili problem „jednog prekobrojnog Srbina” i „dvojicu muslimana, koji su se lažno predstavljali kao Srbi”, pokazalo je da problemi postoje i mimo Dodika;

– Najvažnije je to što se vođstvo Saveza za promene, tek pošto je pristalo na „policijskog pokrovitelja zločina nad Srbima” Džaferovića i Doboj u „turskom svetu”, suočilo sa punom nacionalnom cenom ulaska u „beiha vlast” na mala vrata. Preseljenje desetine, što ministarstava, što agencija, iz Banjaluke u Sarajevo, koje je najavio predsednik Saveta ministara BiH ostaviće ih bez podrške u RS, a odbijanje izazvati bošnjačku srdžbu da Bosić nije dovoljno bolji od Dodika, i da se bez njegovih može sastaviti većina.

Uoči partijskog kongresa SNSD je najavila partijsku rezoluciju o „slobodnoj i nezavisnoj Republici Srpskoj”. Na portalu Glasnik Nacionalnog kongresa Republike BiH urednik Muhamed Borogovac kipti od besa, ali manje na rezoluciju, a više na SDA i Izetbegovića što oštrije ne reaguju. No ni on nijednom rečju više ne pominje do juče neizbežnog Dodika, kao da svi složno rade na tome da pripreme bošnjačku javnost za zamenu srpskog partnera u Sarajevu.

Pri velikom broju dramatičnih sukoba u svetu, američki protektorat je, reklo bi se, više zainteresovan da Bosna ostane mirna u zamrznutom konfliktu nego da se nasilnom centralizacijom i unitarizacijom priprema za nemačku EU. Toga nema bez već dobro uhodanih tenzija na relaciji entiteti – zajednički organi, a zna se i koga su Izetbegovići navikli da slušaju još od onog legendarnog susreta Alije sa Cimermanom. U Bosni i promene, zanimljive kao i one koje to nisu, služe samo zato da bi sve ostalo isto.

Izvor: Press RS