Merkelova briše 9. maj 1945. iz nacionalnog sećanja

Ne bi bilo lepo ocenjivati kao politički nepismenu nemačku kancelaru Angelu Merkel. Kada optužuje Moskvu za aneksiju Krima ili agresiju prema Ukrajini, šef nemačke vlade vodi lukavu političku igru. Ona odlično zna kakva je volja ogromne većine stanovnika poluostrva Krim, kao i da ruske vojne jedinice nisu prisutne u Novorusiji. O svemu tome je referiše nemačka obaveštajna služba BND. I uprkos svemu, Angela Merkel tera po svome.

Potpuno je besmisleno ulaziti u diskusiju sa Merkelovom ukazujući joj, na primer, na vapijuće kršenje međunarodnog prava od strane Nemačke, poput njenog učešća u uspostvaljanju kriminalnog režima na Kosovu ili prilikom napada na Libiju. Takvi argumenti od nje se odbijaju kao zrno graška od zida. Besmisleno je očekivati od frau Merkel nepristrasan sud o međunarodnim poslovima. Angela Merkel se u potpunosti uklopila u globalni projekat novog svetskog poretka po-američki i ta neznanta razmimoilaženja koja se pojavljuju ponekad između njene vlade i Vašingtona, odišu nepodnošljivim lukavstvom: oni se modeliraju isključivo radi očuvanja imidža gospođe Merkel kod nemačkih birača. Nemačka kancelarka verno služi interesima politike SAD i nikada neće poći u raskorak sa Belom kućom ni po jednom ozbiljnom pitanju.

U međuvremenu, linija koju tako uporno sprovodi Angela Merkel na raskidu odnosa sa Rusijom, dobija sve više otežavajući oblik. Njeno odbijanje da doputuje u Moskvu na obeležavanje sedamdesete godišnjice Pobede nad nemačkim nacizmom ima poseban značaj. Za razliku od nekih drugih državnih delatnika koji su odbili da uzmu učešće u svečanostima, ona predstavlja pobeđenu zemlju-agresora, koja je nanela neizrecive strahote čovečanstvu. A to je onda potpuno drugačija stvar.

Da li Angela Merkel svojim otkazom namerava da prodemonstrira da nikakve pobede nad nacizmom nije bilo? I hoće li ona, doputovavši sledećeg dana da položi vence na večni oganj, samo izraziti sećanje u čast palih? Palih od čijih ruku? Ovde se ne može spojiti kraj sa krajem nemačke kancelarke.

Berlin ističe “aneksiju Krima” i “agresiju protiv Ukrajine” kao razlog odbijanja dolaska nemačkog kancelara u Moskvu 9. maja. Ovakva logika slična je onome o čemu se govori u ukrajinskoj poslovica “u vrtu voćka, u Kijevu ujka”[1]. Samo političkim pigmejima je svojstveno brkati velike istorijske događaje sa sopstvenim fobijama. Oni su spremni da čak i od mutnog ubistva beskorisnog skitničara ruske opozicije, naprave svetski problem. Međutim, Angelu Merkel su sve do sada doživljavali kao uglednog predstavnika velikog i prijateljskog nemačkog naroda. Posle pobede 1945. godine i denacifikacije Nemačke, nas je povezivala višestrana i uzajamno korisna saradnja.

Naravno, u Moskvi su prepoznali da je posle prisajedinjenja Nemačke, tamo započet skriveni preporod tendencija o dominaciji u Evropi. I širenje NATO na istok u velikoj meri su pokrenuli nemački vladajući krugovi koji su računali na to da će pre ili kasnije Bundesver u tom širokom geostrateškom rejonu biti najveća sila. Nisu sa gole padine iznikle priče o ujedinjenju zajedničkih evropskih snaga.

Međutim, razmere političara mogu se menjati u zavisnosti od toga u kakvim se uslovima on nađe. Vezan zavisnošću od tuđe volje, on postaje sposoban da donosi odluke koje protivureče interesima sopstvenog naroda. Istorija poznaje veliki broj takvih primera.

Zvanični predstavnik MIP-a Nemačke Š. Zajfert, komentarišući izjavu Angele Merkel nehotice je dozvolio grešku po Frojdu: “Za kancelara je veoma važno zajedničko komemorativno poštovanje i to što su preživeli naši narodi u godinama Drugog svetskog rata kada je od Nemačke dolazilo tako mnogo stradanja”. On je svesno ili nesvesno stavio do znanja da Nemačka u najvažnijem pitanju, oceni rezultata Drugog svetskog rata, počinje da praktikuje “salama taktiku” – isecajući istorijsko sećanje na komade. Danas se odseca jedan od najvažnijih “komada” – uloga Nemačke kao agresora i uloga Crvene Armije kao pobednice.

Odbijanje kancelara Nemačke da dođe na praznovanje Dana Pobede u Moskvi za narod Rusije predstavlja veoma ozbiljan znak toga da će uskoro u Nemačkoj prestati da priznaju pobedu nad fašizmom. Nemačka politička klasa prelazi na novu ravan idejno-političkog bitisanja. Nemcima se ubacuje proteza veštačkog sećanja, sa kojim se može neustrašivo hodati zajedno sa Amerikancima putem izgradnje novog poretka u Evropi.

_________________________________

[1] “V ogorode buzina, v Kieve dяdьka” – ukrajinska uzrečica za nešto potpuno besmisleno (prim. prev.)

Izvor: Fond Strateške Kulture