Mortalitet u službi aktuelne ekonomske politike

Početak 2014. godine u Srbiji obeležile su neverovatne izjave najviših državnih funkcionera koji tragičnu situaciju u kojoj se nalazi srpski narod predstavljaju javnosti kao trijumf njihove ekonomske politike. Pored toga najavljene izmene Zakona o radu svedoče o nameri samouverenih vlastodržaca da nakon predaje KiM drastično smanje prava zaposlenih realizujući tako projekte američke agenture koji vode Srbiju u ekonomski sunovrat.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je nedavno s ushićenjem izjavio da se Srbija sa rastom privrede od 2,4 odsto u 2013. godini, svrstala među vodećih 10 zemalja u Evropi i ocenio da u 2014. sa već planiranim projektima, Srbija može da unapredi stanje ekonomije. „Srbija je jedna od zemalja u prvih 10 u Evropi po rastu BDP-a. Naravno, nama je lakše nego Holandiji i Nemačkoj, koje imaju veoma visok društveni proizvod da pravimo rast, ali to pokazuje veću odgovornost i veću ozbiljnost države i rekao bih neuporedivo bolje rezultate“, rekao je Vučić.[1]

Za potrebe Aleksandra Vučića ovu besmislenu analizu je izradio Mlađan Dinkić i nju je moguće pronaći na zvaničnoj internet stranici Ujedinjenih regiona Srbije.[2] Prema ovim podacima Srbija je po rastu BDP-a u 2013. godini ispred Nemačke za 12 mesta, dok je Holandiju preskočila za čak 19 mesta. Ali ovo nije sve. Srbija je iza sebe ostavila i EU za čitavih 17 mesta! Neko bi mogao da zaključi kako nakon ovakvog ekonomskog „uspeha“ Vučićeve vlade EU treba da se pridruži Srbiji, a ne obratno. Naravno ovi podaci ne predstavljaju realnu sliku ekonomskog stanja u navedenim državama već su Vučiću poslužila kao materijal za medijske manipulacije. Statistika je preuzeta iz baze MMF-a, ali je Dinkićevim lukavstvom iz grafikona izostavljeno okupirano Kosovo i Metohija koje bi po istim merilima (rast BDP-a) zauzelo prvo mesto na tabeli (za Balkan) kao i BiH koja bi uz Makedoniju i Crnu Goru bila ispred Srbije. Okupirano KiM će prema prognozama MMF-a po rastu ekonomije i BDP-a do 2018. godine takođe biti ispred ostatka Srbije.[3] Sledeći opisanu i iskrivljenu logiku Vučića i Dinkića moglo bi da se dođe do zaključka da je terorista i trgovac ljudskim organima Hašim Tači najbolji ekonomista u Evropi ili barem na Balkanu! Sa druge strane ekonomska statistika EU pokazuje da Balkan prilično zaostaje za ostatkom Starog kontinenta. To je vidljivo i iz rezultata koje otkriva zbirni indeks inovativnosti (SII-Summary Innovation Index). Ovim pokazateljom se unutar EU upoređuje uspešnost i konkurentnost ekonomskih sistema država. Karakteristika ekonomskih sistema balkanskih država je stalno smanjivanje udela industrijske proizvodnje u ukupnom BDP, što se usled slabo razvijene infrastrukture i ograničenih kapaciteta tržišta ne može kompenzovati razvojem sektora usluga, već se nadomešćuje stalnim zaduživanjima i sve nepovoljnijim pozajmicama, kako bi se popunio rastući spoljnotrgovinski deficit.[4]Zbog toga se praksa zaduživanja Srbija svake sekunde za skoro 100 evra, održala i danas![5]

Poznati ekonomski stručnjaci već godinama optužuju Mlađana Dinkića autora navedene analize o rastu srpskog BDP-a, da je u sprezi sa MMF-om i Svetskom bankom bacio Srbiju u ekonomski ambis, učestvovao u rasprodaji prirodnih resursa, uništavanju najvećih srpskih banaka i preduzeća.[6] Prema navodima Majkla Hadsona urednika „Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo“ iz Vašingtona, vlast u kojoj je važna poluga bio Mlađan Dinkić je od 2000. do 2011. godine omogućila da se iz Srbije iznese čak 51 milijarda dolara.Rezultat te ekonomske politike je i propast2.000 od 3.017 državnih preduzeća koja su privatizovana u navedenom periodu. Stotine hiljade radnika je tada ostalo bez posla![7]Mlađan Dinkić je u međuvremenu našao novog saveznika u Aleksandru Vučiću kojeg je povezao sa bogatim tiranima iz Ujedinjenih arapskih emirata na čijoj teritoriji se obučavaju teroristi za potrebe NATO pakta. Za uzvrat Vučić je Dinkiću omogućio da umesto zaslužene robije dobije mesto njegovog savetnika.

Prema pojedinim analizama rastu BDP-a Srbije najviše je doprinela povećana poljoprivredna proizvodnja, automobilska i naftna industrija.[8] Međutim ovo je samo jedna strana medalje. Druga strana je mnogo mračnija. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da je broj stanovnika Srbije za šest godina smanjen za 210 hiljada, što je dovelo do povećanja BDP-a po stanovniku od 3 procenta![9]  Statistika je neumoljiva. Srbi imaju sve manje dece i ako se taj trend nastavi, 2060. će nas biti kao 1927. godine. Stanovništvo u Srbiji spada među najstarije populacije na svetu, jer se više od pola veka suočava s nedovoljnim rađanjem. Svake godine u našoj zemlji nestane jedna opština veličine Ćuprije. Ako se tako nastavi i ostvare pretpostavke demografa, broj stanovnika Srbije bi 2060. godine bio sveden na 4,9 miliona, odnosno za trećinu manje nego sada.[10]Dr. Vladimir Nikitović, naučni saradnik Centra za demografska istraživanja iz Beograda, upozorava da su prema većini pokazatelja Srbi poslednja nacija po stopi nataliteta u Europi! U Srbiji je 2012. godine rođeno 67.257 beba, ali statistike pokazuju da godišnje u Srbiji abortira između 200 i 300 hiljada majki godišnje! S druge strane, 800 hiljada majki ne može da roditi zbog neplodnosti. Nikitović ističe da je od popisa 2002. godine do popisa iz 2011. godine, broj stanovnika u Srbiji smanjen za 500 hiljada! Prema njemu, čak i optimistični scenario koji su izradili stručnjaci Centra za demografska istraživanja iz Beograda ukazuje da će se broj Srba do 2050. godine smanjiti za oko dva miliona! ”Govorim o Srbiji bez Kosova i Mtohije, jer ne uključujemo te podatke… Dakle, sa sadašnjih 7,2 miliona, broj stanovnika bi se smanjio na 5,1 milion stanovnika u Srbiji. To je jedan optimistički scenario“ objašnjava Nikitović. Dakle posledice mogu da budu i gore.U svakom slučaju, Srbi polako nestaju![11]

Do produbljivanja ove tragedije dovešće i najavljene izmene Zakona o radu kojima vlast ukida osnovna prava radnika i olakšava otpuštanja. Predložene izmene zakona o radu nanele bi ako se usvoje veliku štetu radnicima u Srbiji, a novi zakon bi služio za „prikrivanje tragova pljačkaške privatizacije preduzeća“, i doveo bi do haosa u Srbiji, ocenili su Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“.[12] Dr Nada G. Novaković sa Instituta društvenih nauka, objašnjava da je predlog novog Zakona o radu daleko ispod standarda međunarodnog radnog i socijalnog prava i da sa njim nestaju osnovni elementi dostojanstvenog rada. Promoviše se najam radne snage, a Srbi postaju nadničari bez osnovnih prava.[13] Međutim, pravi inicijator izmena Zakona o radu je američka agenturna mreža koja je ubijala građane Srbije tokom agresije 1999. godine i koja sada to isto čini preko ekonomskih programa USAID-a koje primenjuju marionete na vlasti u Beogradu. Džo Lauter jedan od direktora USAID-a u Srbiji, vatreni je zagovornik izmena Zakona o radu. Zanimljivo je da kao opravdanje za ove mere Lauter koristi isti izgovor koji su Vučić i Dačić koristili u vezi KiM. Po njemu većina građana Srbije ne treba da strada zbog „manjeg broja ljudi“ koji će trpeti posledice novog Zakona o radu. „Neki zaposleni u javnom sektoru i državnim preduzećima će izgubiti značajne količine otpremnine, ali sa druge strane da li je u redu da zbog tih gubitaka malog broja stanovništva, ostali građani Srbije treba da trpe?“ izjavio je Lauter. Amerikanac ovde otvoreno laže jer će „značajne količine otpremnina“ izgubiti svi zaposleni u Srbiji a ne samo oni u državnoj službi. Lauter ističe da je „reforma Zakona o radu dobra za većinu birača“,i da će je Vlada Srbije usvojiti kako ne bi pokazala slabost „zbog protesta malog broja sindikalaca.“ Budući da je američka agentura duboko infiltrirana u sve pore srpskog društva ovde se može verovati Lauteru da se ne očekuju veći protesti. „Novi zakon apsolutno mora da produži trajanje zapošljavanja na određeno vreme sa jedne na dve ili više godina, i da omogući da se otpremnina izračuna na osnovu radnog veka kod poslednjeg poslodavca“, izdiktirao je Lauter.[14] Jasno je da ovim merama SAD žele da nastave sa slabljenjem Srbije i spreče njen oporavak. Rešenja USAID-a koja slepo izvršavaju naprednjaci i socijalisti direktno ugrožavaju srpsku ekonomiju, prava zaposlenih i pogoršavaju životni standard stanovništva. Ali to i jeste pravi cilj Vašingtona i Brisela u Srbiji.

Kao što vidimo ekonomske reforme koje realizuju prozapadne vlade u Srbiji od 2000. godine dovele su do značajnog smanjenja populacije. Imajući u vidu sve ovo, Vučićeva priča o rastu srpskog BDP-a je loš izgovor za nastavak pogubne politike slepog izvršavanja naloga sa Zapada – naloga koji će za 35 godina dovesti do toga da Srbija izgubiti više od 2 miliona stanovnika.

[14] http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2014&mm=01&nav_id=797240

Izvor: Fond Strateške kulture

Komentari

Jedan komentar na Mortalitet u službi aktuelne ekonomske politike