Može li NATO napraviti blickrig protiv Rusije?

U V O D

Sve investicije Pentagona su ograničene na ofanzivno oružje, koje je konstruisano da napade na druge zemlje. Kome su, na primer, potrebne stelt avioni za odbranu zemlje? Vašington jedini poseduje nosače nuklearnih letilica, koji je u pratnji nekoliko desetina krstarica, razarača, pomorskih desantnih brodova ipodmornica za nuklearni napad, koje mogu da napadaju sa bilo koje tačke sveta. Sjedinjene države raspolažu i sa 500 velikih teretnih aviona, konstruisani da prenose oklopne jedinice hiljadama kilometara daleko od američkog kontinenta. Rusiju, okuženu NATO bazama, Vašington vidi kao ogroman plen, na kome se nalazi 60% mineralnih resursa na Zemlji, pijaća voda, obradiva zemlja i šume.

Posle raspada Sovjetskog saveza, kada su Sjednjene države ostale jedina supersila na svetu, ustanovljen je model prema kome Vašington predlaže i sprovodi invaziju druge države. Prvo se stvara psihoza u javnosti da određena država samo što nije napala i oupirala susede. U stvari, vojska Sjedinjenih država napada određenu zemlju, ali psihološkim ratom, koji podređeni mediji intenzivno vode, američku agresiju predstavljaju kao spas od pretnje susedne zemlje. Za Sjedinjene države se hladni rat nikada i nije završio, a u poslednje dve godine je pokrenut, psihološki rat protiv Rusije, kao i što su EU i drugi američki vazali naterani da uvedu ekonomske sankcije Rusiji.

Sjedinjene države će morati da pojačaju pripreme za napad na Rusiju, kako bi onemogućile širenje ruskog uticaja nakon uspeha u Siriji. Ipak, slabić Barak Obama nije u stanju ništa da odluči i pretopstavlja da će takve odluke doneti sledeći predsednik Sjedinjenih država.

Odakle bi Sjedinjene države mogle da napadnu?

Sjedinjene države ne razmatraju iskrcavanje na ruskom Dalekom istoku, nego kao Napoleon i Hitler nameravaju da okupiraju strateški cilj, Moskvu. Prvobitni plan, da se “Euromajdanom” Ukrajina privuče u sferu uticaja Vašingtona, a da ruska pomorska baza na Krimu pretvori u američku pomorsku bazu, kada Ukrajina postane član NATO. Tako je planirano da napad na Rusiju počne iz Ukrajine. Potrebno je imati u vidu da je Lugansk udaljen samo 600 km od Moskve. Taj početni plan je odbačen prvo nakon uspešnog referenduma na Krimu o prisajedinjenju sa Rusijom, a posle i zbog građanskog rata u Donbasu, pa tako Amerikanci ne mogu da započnu nikakav vojni napad na Rusiju iz Ukrajine.

Tako su Sjedinjene države morale da promene plan, pa su baltičke države određene da budu početna zona napada. Zato su SAD nedavno izvršile pritisak na Švedsku i Finsku da se pridruže NATO paktu, čije bi se teritorije koristile za manevre i izazivanje Rusije. Moskva se nalazi samo 600 km od granice sa Letonijom i tamo ne postoje nikakve prirodne prepreke za invaziju, iz vojne perspektive.

Pentagon je za navodno “odvraćanje” Rusije povećao svoj budžet i sprovodi antirusku kampanju u državama koje se graniče sa Rusijom. Sjedinjene države su čak rasporedile još jednu oklopnu brigadu u baltičkim državama i u Poljskoj, kršeći time Osnovni akt Sporazuma NATO i Rusije iz 1997. godine. A tu je i odluka Sjedinjenih država da povećaju flotu vojnih brodova sa 272 na 350. Zato nije isključen ni strateški plan Pentagona da izvede blickrig operaciju pod komandom NATO, sa klasičnim naoružanjem, iz baltičkih država i iz Poljske, idući direktno na Moskvu.

Poraz Rusije bi doveo do promene političkog rukovodstva na čelu sa Vladimirom Putinom i do postepenog povlačenja snaga, ostavljajući rusku teritoriju pod okupacijom Letonije, Estonije i Ukrajine. Zapadna ruska granica bi bila fiksirana duž linije koja se proteže od Sankt Peterburga do Velikog Novgoroda, Kaluge, Tvera i Volgograda.

Ubrzana modernizacija kineske vojske, koja je sada u stanju da Sjedinjenim državama i saveznicima izazove ozbiljne probleme u Zapadnom Pacifiku bi značila da Pentagon ne može da upotrebi svu raspoloživu borbenu opremu u Evropi. Trećina vojnih snaga SAD bi morala da bude u rezervi, za slučaj iznenadnog napada Kine.

Koji bi bio vremenski okvir?

Bilo kakav napad na Rusiju bi Sjednjene države mogle da izvedu jedino pre 2018.godine, a posle toga se šanse dramatično smanjuju, jer će Pentagon, u odnosu na Rusku vojsku izgubiti tehnološku superiornost u mnogim oblastima, a postojaće i mogućnost pretvaranja sukoba i globalni, uz upotrebu nuklearnog oružja.

VAZDUŠNE SNAGE

Odnos u vazduhu kao ključni činilac

Ruska vojska je usmerena na odbranu. Ima avione presretače visokih performansi i visoko mobilne AA raketne sisteme, sposobne da detektuju i unište čak pet generacija američkih aviona. Zato vojska Sjedinjenih država i uz podršku saveznika iz NATO neće biti u stanju da osvoju nadmoć u vazduhu. Možda bi mogla, uz velike napore, da osvoji delimičnu superiornost na kraći vremenski period i to u određenim zonama oko ruske granice u pojasu dubine do 300km. Za stvaranje sigurne zone letenja, u oblastima gde je aktivan ruski PVO sistem, Amerikanci bi morali da u prvi napad pošalju 220 aviona (uključujući 15 bombardera B-2,  F-160, F-22A i 45 F-35). U dve aerodinamičke pregrade, B-2 bi mogao da nosi ili 16 GBU-31 laserski navođenih bombi (900kg), 36  CBU-87 kasetnih bombi (430kg) ili 80 GBU-38 bombi (200kg). Avion F-22A može biti naoružan sa dve JDAM bombe (450kg) ili osam bombi od 110kg.

Glavna prepreka je što su američke anti-radarske rakete AGM-88E, sa radijusom delovanja od 140km, isuviše velike da bi stale u F-22A ili u  F-35 (dužina 4,1m, rep 1m) i, ako su vezane za stubove krila, kompromituju “nevidljivost” ovih aviona. Preovlađujući ciljevi u prvom naletu biće ruski aerodromi i sistemi u A2/AD bafer zonama.

Pentagon je, prema izveštajima bio zadovoljan rezultatima F-117 (prvi avion 5a generacija) u prvim kampanjama u Zalivu i u Jugoslaviji. Zato je Pentagon prvo naručio 750 aviona F-22A, kako bi u Vazduhoplovnim snagama zamenio avion F-16, ali kada u američki vojni obaveštajci saznali da je Rusija uspešno testirala 96L6E anti-stelt radar na avionu F-117, Pentagon je narudžbinu smanjio na 339 aviona F-22A. Dok su Amerikanci razvijali i testirali projekat F-22A, Rusi su već napravili protivotrov, na primer, raketni sistem  S-400, koji koristi opremu za detekciju sa više komponenti, uključujući 96L6E. Na kraju, proizvedeno je samo 187 komada aviona F-22A.

A da bi ruskoj protivvazdužnoj odbrani zakomplikovali posao, pored aviona pete generacije, biće lansirano 500 do 800 krstarećih raketa sa podmornica u Baltičkom moru. Male su šanse da ove krstareće rakete stignu do svojih ciljeva, jer Rusija ima oko 250  lovaca dugog dometa MiG-31, koji mogu da dostignu brzinu do 2,83 maha (3500 km/h) i specijalizovani su za presretanje aviona E-3 Sentry (AWACS) i krstrećih raketa. Radar lovca MiG-31 može otkriti nadolazeće projektile na 320km i može da prati 24 mete istovremeno, od kojih osam može da napadne istovremeno koristeći rakete R-33/37 sa dometom do 300km i brzinom od 6 mahova.

Isto tako, američki avioni  F-18, F-15E, B-52 i B-1B mogu da deluju bez približavanja ruskoj granici (čak i ne ulazeći u domet delovanja raketa S-400), što uključuje i mini krstareće rakete AGM-154 or AGM-158 sa dometom između 110 i 1100 km. Mogu da pogode bojne brodove Ruske baltičke flote, ruski Iskander 9K720 (domet 500km) i raketne baterije zemlja-vazduh Iskander Točku OTR-21 (domet 180km). U najboljem slučaju, efikasnost ovog prvog talasa bi mogla da znači neutralizaciju 30% ruske antenske radarske mreže za nadzor, 30% raspoređenih S-300 and S-400 između Moskve i granice sa baltičkim državama, 40% komponeneti automatizovanih sistema C4I (posebno komponente za ometanje radara), kao i blokadu aerodroma za 200 aviona i helikoptera, što bi ugrozilo rusko operativno upravljanje, itd.

Međutim, očekivani gubici Sjedinjenih država i saveznika mogu dostići i do 60-70% aviona i krstarećih raketa, samo pri prvom talasu ulaska u ruski vazdušni prostor.

Šta je najveća prepreka u dostizanju američke nadmoći u vazduhu?

U okolini Sankt Petersburga i Kalinjingrada, Rusi su postavili 2 automatska sistema C4I (komanda, kontrola, komunikacije, kompjuteri, obaveštavanje i interoperabilnost), kako bi bi bili u prednosti i sprečili radio-elektronski rat (EW) koji mogu da pokrenu američki sitemi za praćenje na zemlji, u vazduhu i u kosmosu. Sistemi C4I uključuju i tipove  Krasuha-4 SIGINT i COMINT (koji mogu presretati sve komunikacione mreže). Krasuha-4 može, takođe, da spreči radarsko praćenje od strane američkih vojnih satelita Lacrosse i  Onyx – vojni radari tipa AWACS i E-8C, na tlu susednih država i oni postavljeni na američke izviđačke avione RC-135 ili bespilotne letilice Northrop Grumman RQ-4 Global Hawk. Ruska vojska je opremljena za presretanje neprijateljskih elektron-optičkih senzora za lasersko navođenje, GPS-usmereno i infracrveno navođenje, u potrazi za bombama i raketama. Takvih sistema ima malo i relativno su novi, ali  su u stanju da osiguraju skretanje neprijatelja sa njegovih ciljeva.

Ruski sistemi C4I omogućavaju i stvaranje dve izolovane zone (Anti-access / A2 Area Denial / AD Bubble), potpuno nedostupne NATO snagama. Štaviše, sistemi C4I su integrisani u dva bataljona protivavionskih raketa dugog dometa S-400 i u nekoliko mobilnih baterija kratkog dometa, sistema Tor-M2 i Pantsir-2M.

Rusija bi trebalo dalje da razvija automatske sisteme C4I sa EW i A2/AD oko Sankt Petersburga, duž granice sa baltičkim državama i u Kalinjingradu.

Sistem S-400 može da prati i napadne do 80 meta u vazduhu, brzinom do 17 000km na sat, na razdaljini do 400km, koristeći informacije sa radara iz multispektralnih satelistskih senzora. Rusija trenutno ima 20-25 bataljona sa  8 x 40 lansirnih sistema (približno 180 lansirnih instalacija S-400). Osam bataljona  S-400 je postavljeno oko Moskve, a jedna je u Siriji. Rusija bi mogla da postavi i druge bataljone S-400 na granicama ka baltičkim državama ili u Belorusiji, sa 130 bataljona S-300, opremljenih sa približno 1 100 lansirnih instalacija S-300 (sa operativnim dometom do 200km), koji iako su stariji od sistema S-400, otporni su na ometanje, mogu da se nadograde sa PMU-1/2, a mogu se i opremiti sa radarima 96L6E. Sistem S-500, u stvari, izbrušeniji model  S-400 se sada testira i ruska vojska će njime biti opremljena 2017. godine.

NATO neće biti u stanju da ima nikakvu nadmoć u bilo kakvom radio-elektronskom ratu (EW), zbog opremljenosti Rusije visoko efikasnim radarima za ometanje SIGINT and COMINT i anti-elektron-optičkom anti-GPS opremom, koju Rusija poseduje u velikim količinama. Trebalo bi se podsetiti da je ruski automatski sistemi C4I, EW i A2/AD u Siriji sprečili američku anti-Daeš koaliciju da otkrije ciljeve pobunjenika pre nego što su ih napali ruski bombarderi. U slučaju napada NATO na Rusiju, u prvom talasu se očekuje da pogodi 60-70% lažnih meta na ruskoj teritoriji.

Avioni presretači EF-18 i Mornarica Sjedinjenih država, koji su stacionirani u Baltičkom moru, mogli bi da osiguraju sledeći talas vazdušnih napada SAD. Ali, zbog slabe nadmoći u prvom talasu napada, sledeći talasi NATO napada bi rezultovali teškim gubicima. Vazdušnim snagama Sjedinjenih država, sastavljenim od 5000 aviona i helikoptera koji su raspoređeni u Vazužnim snagama, Mornarici i Marincima, moralo bi da se pridruži i 1 5000 aviona njihovih NATO saveznika.

AMERIČKE POMORSKE SNAGE I RUSKA ODBRANA

Koncepcija i organizacija pomorskih snaga na najbolji način odslikava različitost vojnih doktrina SAD i Rusije i najbolji je dokaz američkih aspiracija da intervenišu širom planete. za napad na Rusiju Pentagon će u Baltičko more, najverovatnije poslati desetine vojnopomorskih trupa, sastavljenih od 8 nosača aviona, 8 nosača helikoptera, desetine bojnih brodova, nosače krstarećih raketa, razarače i borbene podmornice. Dva italijanska nosača aviona, jedan francuski, jedan španski, zajedno sa grupama za pomorsku zaštitu, mogu se pridružiti vojnim snagama Sjedinjenih država.

Rusija ove formacije može napasti krstarećim projektilima Kh-101 i NK Kalibr, kojima je radijus delovanja 2500-4000km i imaju elemente “stelt radara”, ali, kako lete subsoničnom brzinom (800 km/h), mogu biti oboreni prilikom stizanja do cilja. Ali je zato mnogo teže neutralisati ruske P-800 Onyx rakete zemlja-more i more-more, jer se na moru kreću brzinom od 2,8 Mach (3 000 km) i imaju operativni domet od 300km. Takođe je teško pogoditi rakete Basalt P-500 more-more, koje dostižu brzinu od 2,5 Mach i udaljenost od 550km. Od 2017. godine, Rusija će imati nove protivavionske nosače raketa 3M22 Zircon, koji mogu da dostignu supersoničnu brzinu na malim visinama. 3M22 Zircon ima brzinu od 6,2 Mach (6500 km / h), operativni domet od 400 do 1000 km i može se lansirati sa brodova, podmornica i aviona. Mornarica Sjedinjenih država na ovu opremu nema niti odgovor, niti rešenje.

Rusija, takođe, ima prednost u podmornicama koja joj garantuje ne samo kvalitetnu odbranu već značajno jača njene ofanzivne potencijale. Njena nova „nevidljiva“ podmornica klase „Novorosijsk“ , na dizel-električni pogon i ugrađenim stelt materijalima, kao i nuklearne podmornice klase „Borej“ koje su nasledile klasu „Tajfun“, daju Rusiji prednost pod morem, a vredno jer pomenuti i overkrafte (lebdelice) klase „Bora“, katamaranima sa dva trupa, koji se kreću brzinom od 100 km/h i nose protivbrodske projektile.

OČEKIVANE KOPNENE SNAGE

Prema poređenjima koje su sproveli Amerikanci, ruski tenk T-80 (sa 550-3000 primeraka u ruskoj vojsci) je znatno niži od američkih tenkova M1 A1 / 2 Abrams, nemačkog Leopard 2, AMX 56, francuskog Leclerc i britanskog Challenger 2. Tenk T-72B3 je prošao kroz razna doterivanja i poboljšanja (oko 1300 komada u ruskoj vojsci) ima mnogo više perforamansi, kao T-80 i niži je od  56 AMX Leclerc i  Challenger 2. Tenk T-90 (550 komada u ruskoj vojsci) je isti kao i  56 AMX Leclerc i Challenger 2, a malo niži od  M1 A1 / 2 Abrams i Leopard 2. Borbena vozila ruske pešadije (BMP-3 and BMP-2) su inferiorna u odnosu na američki M2 Bradley. Ruski oklopni transporter BTR-80 / 82A je inferioran u odnosu na američki  Patria AMV, a isti je kao Stryker (vrsta Piranha).

Novi ruski tenk T-14 je nadmoćniji u odnosu na sve do sada postojeće i ušao je u predserijsku proizvodnju. Ruska vojska će 2017. godine dobiti prvih 100 tenkova T-14. U poređenju sa nemačkim Leopard 2, američkim  M1A2 Abrams, francuskim  AMX 56 Leclerc i britanskim Challenger 2, ruski T-14 uspostavlja odnos od 2,5 prema 4,1 u korist ruskog tenka.

Pešadijska borbena vozila  T-15 i Kurganets-25 su najmoćnija na svetu i imaju isti odnos u korist ruskog, u poređenju sa zapadnim oklopnim vozilima. Serijska proizvodnja T-15 i Kurganets-25 bi trebalo da počne 2017. godine. Novi ruski amfibijski oklopni nosač VPK-7829 Boomerang prevazilazi svu konkurenciju, prema istom izveštaju; serijska proizvodnja i isporuka ruskoj vojsci će početi 2017. godine. Posle 2018. godine, Rusija će imati najopremljenije oklopne jedinice i to će radikalno promeniti odnos snaga u budućim vojnim sučeljavanjima.

U Prvom i Drugom zalivskom ratu, Pentagon je pokazao da odbranu koja je pripremljena mnogo unapred, kao u Iraku, gde je bilo mnogo oklopa, mogu probiti i opkoliti mobilnije trupe sa boljom zaštitom od protivtenkovske, kao što su oklopi najnovije generacije. Američki tenkovi M1A1 Abrams u saradnji sa pešadijskim borbenim vozilima M2 Bradley su uspevali da u borbi napreduju kroz pustinju 150-250 km dnevno, neutrališući kolone neprijateljske pešadije, artiljerijske grupe, antitenkovske linije stroja i laka oklopna vozila. Masovno su uvedeni prodori LAV-50, oklopnih nosača ljudstva (Piranha) američkih marinaca.

Uspeh američkih oklopnih jedinica ne bi bio moguć bez prethodnog izvođenja velikih vazdušnih operacija, koje su bile usmerene na neprijateljske oklopne jedinice, a izvodili su ih avioni i borbeni helikopteri. Za razliku od iračke pustinje, Zapadna Rusija je gusto naseljena, pa je pogodno stvaranje grupa za otpor u seoskim oblastima, koje mogu biti opremljene portabl zemlja-vazduh (MANPADS), koji vertikalne manevarske operacije iz vazduha čini nesigurnim. Ruska vojska u Zapadnoj Rusiji može angažovati preko 500 sistema 9K331M Tor-M1, 9K22 Tunguska, Pantsir-S1 sa po dva topa kalibra 30 mm i osam raketnih rampi navođenih infracrvenim zracima (razdaljina 12 do 20km). Kopnene trupe u Zapadnoj Rusiji imaju hiljade drugih portabl sistema zemlja-vazduh (Strela i Igla). Protiv portabl sistema zemlja-vazuh, Strela i Igla, navođenih toplotnim emisijama, helikopteri AH-64, AH-1, OH-58 Kiowa, UH-60A, CH-47 Chinook i mobilni avionski rotori V-22 Osprey, mogu koristiti opremu za ometanje AN / ALQ-144/147/157.

Od 2015. godine, AA odbrambene podjedinice ruske vojske, koje obezbeđuju zaštitu od vazduhoplovnih divizija, opremljene su portabl projektilima 9K333 Verba. Ovaj sistem bi trebalo da se masovno uvede u kopnene snage. Oprema za ometanje na američkim helikopterima ne može da “prevari” raketu Verba, sa zvučno navođenim senzorima, koji rade simultano na tri opsega frekvencije u vidnom i infracrvenom spektru.  Verba radi sa složenim sistemima Barnaul-T, odgovornim za elektronsko obaveštavanje, elektronsko ometanje i automatizovano upravljanje ruskim vazduhoplovni, jedinicama. Barnaul-T neutrališe neprijateljske vazduhoplovne radare i koristi se laserski generisanim smetnjama, te sprečava usmeravanje projektila i laserskih bombi lansiranih sa neprijateljskih aviona.

ZAKLJUČAK CEOPOM-a

Sagledavanje napred rečenog u principu objašnjava žurbu Zapada, predvođenog Amerikom, u okružavanju Rusije i pripremama agresije na ovu zemlju, kao i prekid kontakta u Siriji. Proces potpune modernizacije ruskih snaga i ključnih oružanih sistema koji će biti zaokružen do kraja 2018. učiniće Rusiju mnogo težom  metom i praktično nepobedivim protivnikom.

No, i sada, teško da SAD i NATO mogu ostvariti čak i ograničene vojne ciljeve, na šta sve češće upozoravaju američki generali. Ali problem je što o ratu i miru, na Zapadu, ne odlučuju generali…

Izvor: Katehon, CEOPOM Istina