Može li Rusija da pobedi u ratu za Ukrajinu

Oksana Bogdanova, urednik Ukrajinskog izdanja „Komsomolska Pravda“ zabranila je članak poznatog moskovskog novinara Darje Aslamove „Može li Rusija da pobedi u ratu za Ukrajinu“?

Članak Aslamove izašao je samo u moskovskom izdanju „Komsomolske Pravde“. Mi, ukrajinski čitaoci, lišeni smo mogućnosti da se sa njim upoznamo. U ukrajinskom izdanju (koje ima sasvim drugu pravnu adresu) NEMA članka Aslamove, iako ga je ovih dana pročitala cela Moskva. Naglašavam, u članku je reč o nama i našim problemima. O UKRAJINSKIM stvarima. Ali sedeći na toplom divanu u Kijevu, nikome od čitalaca nepoznata, savršeno beskorisna za razvoj društva, CENZURISTKINJA Oksana Bogdanova, parazitirjući na čuvenom moskovskom brendu „Komsomolka“, odlučila je da Ukrajina ne treba da razmišlja o svojoj sudbini. Bogdanova je svima naredila SPAVAJTE. Kao vaspitačica u dečjem vrtiću.

Odlučio sam da preštampam članak Darje Alamove na mom autorskom sajtu. Moj princip – BEZ CENZURE! Mi – smo sa slobodu govora, a ne za dosadnu provincijsku štampu, kastriranu reosiguranicima Bogdanovim. G-đa Bogdanova, uređivanje novine – to nije samo da skupite reklame. Zapamtite to!

Oles Buzina

KAKO JE UKRAJINA PONOVO DOŠLA NA MAJDAN

Vi ćete se tako slatko smejati, kako bi rekli ljudi iz Odese, ali znameniti Sporazum Ukrajine o pridruživanju Evropskoj uniji (uzgred, na engleskom jeziku), u suštini, do parafiranja niko nije čitao. Odnosno, pročitali su ga neki drugi ljudi. Čitala ga je dobro pripremljena još iz studentskih klupa dobro odnegovana, američka peta kolona, nastupajući u ulozi stručnjaka. Ili nazovimo ih – agenti uticaja. Zapravo, kada je u strahu Janukovič zalepršao, da bi bilo dobro da se otkrije da vidimo ko su ti drugovi koji su na pregovorima o pridruživanju sa EU lako izdali nacionalne interese Ukrajine, da posao miriše na izdaju – bio potpuno u pravu

„Ljudi, koji su pripremali dokumentaciju za parafiranje, nažalost, nisu plaćeni agenti uticaja. Oni su BESPLATNI, a to je strašno – kaže ekspert Oleg Havič. – Za plaćene agenate imamo razumevanja . Radi se o ideolozima, koji tečno govore engleski i nemački, koji su dobili odlično obrazovanje i apsolutno NAJISKRENIJE veruju da će tako za Ukrajinu bilo bolje. Da, ona će pretrpeti ekonomski krah, gladovaće, postaće kolonija, ali će zato zauvek biti odsečena od Rusije“.

„U našoj zemlji u nevladinim organizacijama radi oko 10 hiljada saradnika – kaže zamenik Vrhovne Rade Oleg Carjov . – Više od Ukrajine fond Soroša troši samo na Afriku. Teško da možemo naći bilo kog našeg ministra ili funkcionera uprave, koji u svoje vreme nije prošao obuku, ili nije bio zaposlen u NVO. To su ljudi koje su dvadeset godina pripremali, ili su pred sobom imali zadatak da promene matricu ukrajinskog naroda. Skoro da im je to pošlo za rukom“.

Ali, u Ukrajini postoje i istinski patrioti, koji su ovog leta upozorili i zahtevali da se prevede tekst sporazuma na ukrajinski jezik i da se stavi na sajt vlade. (Ovo uprkos činjenici da deo deputata iz ruskog govornog područja dobro ne govori i ne čita ukrajinski, tim pre što se radi o složenom ekonomskom sporazumu veličine kao Velika Sovjetska Enciklopedija. Potom su se uznemirili i naši ljudi iz Carinskog saveza pa nisu bili previše lenji da, kao gest dobre volje, prevedu tekst na ruski).

Ustvari, leto, vrućine, pevaju ptičice pevačice, poslanici i biznismeni raziđoše se na odmor. Ko da misli na Asocijaciju? Odjednom udari „trgovinski rat između Ukrajine i Rusije“ (tako su preneli ukrajinski mediji). Ustvari, Rusija je pokazala da će, u slučaju zaključenja trgovinskog sporazuma između Ukrajine i EU i ukidanja carinih dažbina, da zaštiti svoje tržište, osiguraće se carinskim preprekama za protok robe sa Zapada, koji će krenuti tranzitom kroz Ukrajinu. To znači da se zatvara kanal mogućnosti i za ukrajinske proizvođače. Lokalni poslovni ljudi doživeli su šok, posle čega se biznis obratio predsedniku Ukrajine sa molbom da odloži Asocijaciju bar na godinu dana.

„Biznis je u početku bio inertan: rekoše, mi ne proučavamo projekte, mi sprovodimo donete zakone. Biznis nije navikao da učestvuju u upravljanju državom – kaže bivši ministar ekonomije Ukrajine, sada predstavnik Vlade Ukrajine u Evroazijskoj ekonomskoj komisiji Viktor Suslov . – Kada poče ozbiljan pad obima trgovine sa Rusijom, postalo je jasno da deindustrijalizacija zemlje, nestanak mašinorgadnje, umiranje poljoprivrede – to nije horor priča, nego realna perspektiva. Problem je u tome što najveći deo medija i stručnih informacija u Ukrajini finansiraju različiti zapadni fondovi. Krenula je masovna obrada javnog mnjenja putem medija, koji su ubeđivali da je pridruživanje EU – kolosalni plus za našu državu. A svaka vlast zavisi od medija. U suštini, rukovodstvo države zavedeno je od strane ljudi kojima su poverili da pregovaraju“.

KAKO JE LAKO IZGUBITI NEZAVISNOST

Do oktobra Sporazum o Asocijaciji postao je pravi hit, najpopularnije detektivsko štivo među političarima u Ukrajini. Tamo je zaista bilo nešto za čitanje. IZNENADA je postalo jasno da Ukrajina preuzima obaveze da primenjuje uputstva EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike (bez prava glasa i mogućnosti budućeg članstva u EU), da učestvuju u svim građanskim i vojnim operacijama EU u konfliktnim zonama, da sarađuje sa Evropskom odbrambenom agencijom (znači da preda preostale vojne tehnologije, uzgred budi rečeno, to se direktno tiče i nas). Što se tiče moralnih normi i prevaspitavanja ukrajinskog stanovništva u duhu političke korektnosti, EU, bez ulaženja u detalje, naređuje Pravoslavnoj Ukrajini da izvrši određene direktive. Ali, bilo je ljudi koji su pedantno ušli u te direktive, za koje se Evropljani nisu usudili da objave ni na engleskom jeziku, kako bi izbegli skandal.

“ Ustvari, nametali su nam uobičajnu evropsku homodiktaturu – reče zamenik Vrhovne Rade Vadim Kolesničenko . – Zaštita prava seksualnih manjina, legalizacija homoseksualnih brakova u budućnosti. Pored toga, ukida se pretpostavka nevinosti u radnim odnosima. Na primer, ako ja iz nekog razloga ne uzmem pedera na posao, on ne mora da dokazuje na sudu da je bio diskriminisan zbog svoje seksualne orijentacije, nego ja moram da objašnjavam i da se pravdam, da tog pedera ni na koji način ne bih uvredio“.

Ali, i to su sve cvećke. Bobice su – uspostavljanje ekonomske diktature EU nad Ukrajinom. „EU ima slične trgovinske sporazume sa mnogim zemljama Severne Afrike, ali ni u jednom od njih nije bilo strašnog člana sporazuma, koji nebi dozvoljavao Tunisu ili Alžiru da zaključuje trgovinske sporazume sa trećim zemljama sa kojima EU nebi bila saglasna – kaže ekonomista Mihajlo Kuhar. – Faktički, Asocijacija bi nalagala Briselu da odluči da li, na primer, suverena Ukrajina, sme da zaključi trgovinski sporazum sa Rusijom ili Kinom ili ne. Ovo je nepošten pristup“.

Vrhunac svega je – uvođenje evropskih standarda. Sama reč „evrostandardi“ zvučala je tako lepo (skoro kao evroremont), da su se lokalni liberali zapljusnuli od sreće. Ali …

„To je dokument, koji ni fizički nije moguće ispuniti, – uverava nas analitičar Rostislav Išćenko . – Da bi sprečila lokalnim bakama da domaće kisele krastavce i džemove prodaju na pijaci, Ukrajina bi morala da organizuje okupacionu armiju od pola miliona vojnika. Ne, teoretski babuša može da usoli burence kupusa, ali ne može da ga prodaje. Ne zato što kupus ne mogu da ukisele, nego zato što ne odgovara evropskim standardima. Čak i litvanci, koji su davno i po pristojnim uslovima ušli u EU, praktično su izgubili svoju poljoprivredu, jer se nije uložila u standarde“.

„Da, ukrajinske babuške ne proizvode piletinu i slaninu u skladu sa EU standardima. A znaš zašto? Jer oni ih proizvode po višim standardima – rekao je ukrajinski pisac Oles Buzina. – Da snize standarde, oni mogu samo, prelazeći na zapadne tehnologije, da hrane piliće hormonima i upumpavanjem vode. Najupečatljiviji primer evropskih standarda: ekspresni voz broj jedan Kijev – Moskva, koji je u potpunosti sastavljen od poljskih vagona. Ja sam se vozio u njemu od Moskve po mrazu od deset stepeni. Dakle: njihovi lukavi i pametni evrotualeti sa senzorima nisu funkcionisali, jer mi nemamo evromraz. Šta rade provodnici? Oni skupljaju ključalu vodu i sipajte u toalete, da ih odmrznu. Ja ću ti reći nešto više o nemačkim tenkovima koji su upali u Rusiju 1941. godine, bili su napravljeni po evropskim standardima – sa uskim gusenicama i na benzinčik, ali su u blizini Moskve stali. U Francuskoj je tenk radio, a u Rusiji prestao. Vidiš, kod nas su – ha, ha ! – drugi izotermi u januaru!“

ŠTA SU TO EVROSTANDARDI, KOLIKO ONI KOŠTAJU?

Prema najminimalnijim procenama, oko 160 milijardi evra . Posle zaključenja sporazuma sa EU sve što je u Ukrajini – sva infrastruktura, železnički i autoputevi, preduzeća, čak i zemlja (!) – prestaje da ispunjava tehničke propise Evropske unije.

„Bazna razlika između poljoprivrede u Evropi od ukrajinske je u tome, što je tamo provedena sertifikacija zemljišta, a u nas nije, – kaže ekonomista Mihail Kuhar . – Potrebno je napraviti hemijsku analizu zemljišta, koliko u njoj ima herbicida, može li se na toj zemlji uzgajati paradajz. To je skupa procedura koja, za stručne radove po svakom hektaru zemljišta, košta 800 evra. A u Ukrajini ima 33 miliona hektara obradivog zemljišta! To je više desetina milijardi evra, kojih prosto nema odakle da uzmu. Da ne govorim o zahtevima za infrastrukturu, za hemijske i metalurške pogone, koji ne ispunjavaju standarde emisije u atmosferu“.

EU je snishodljivo preporučuje Ukrajinu da obrate posebnu pažnju na „mikro preduzeća i zanatske radionice“ (!). (Ovo uprkos činjenici da Ukrajina može da proizvede nuklearnu energiju, avione, svemirske i vojne brodove, motore i dr).

„Postoje dve ključne tačke u Sporazumu sa EU. Prvo: ukrajinska privreda nije konkurentna sa evropskom, kada se nameće zona slobodne trgovine i međusobno ukidanje dažbina, ona neminovno gine u toj borbi, – kaže Viktor Suslov, predstavnik Vlade Ukrajine u evroazijskoj komisiji. – Ukidanje taksi dovodi u pitanje postojanje svih industrijskih tehnologija. Na primer, Ukrajina je najveći proizvođač suncokretovog semena i suncokretovog ulja. Na izvoz semena uvedene su izvozne carine, blagodareći njima uspevamo da prerađujemo semena u zemlji, pa je u Ukrajini uljarska industrija najmoćnija. Kada ukinu carine, ta ista EU direktno će nabavljati seme i sama prerađivati. Dakle, kao posledica – naša prerađivačka industrija ulja će biti pogubljena.

Generalno, malo ko o tome razmišlja: kada vi ukinete uvozne dažbine, podsticaji za strane investicije se ne povećavaju, nego se smanjuju. Strane kompanije nemaju interes da grade nove fabrike u Ukrajini i otvaraju radna mesta . Ukrajina postaje novo tržište za njihove robe. Investiraju samo kada ulaganja služe kao sredstvo za prevazilaženje trgovinskih barijera, kada se u zemlju ne može ući sa robom, nego sa investicijama, organizujući proizvodna preduzeća na njenoj teritoriji. (Upadljiv primer – inostrane fabrike automobila u Rusiji)-

I drugi najvažniji momenat: uvođenje tehničkih propisa EU – to je cela revolucija. Pretpostavimo da su najbolji na svetu, ali ko će platiti za takvu tranziciju? Nastaje jedinstvena situacija: konkurentniji evropski proizvođači dolaze ovde ne samo oslobođeni od dažbina, nego i sa sopstvenim pravilima igre! Znači, sve Ukrajinski kompanije koje se ne pridržavaju, na primer, ekoloških standarda, moraju da se ugase i predaju svoje tržište! Dodajmo: malo ko u tome vidi drugi smisao. Zahtev za uvođenje evropskih standarda – to je šansa da se raseče celo telo privrede bivšeg SSSR, da se slome kooperativne veze, da naši standardi postanu nespojivi. Uništenje kooperacije – to je oštro slabljenje Rusije. Ovde su očuvana preduzeća koja su deo odbrambenog sistema, uključujući i nuklearni štit Rusije. To su i projektili sa nuklearnim bojevim glavama, napravljeni u čuvenom JUŽMAŠU. Motori za vojne helikoptere, koje proizvodi „Motor Sič“. Najnoviji avion istrebitelj pete generacije „T -50“ ne leti bez ukrajinskih delova. Ovo su ključne stvari za rusko vojno-industrijski kompleks. Pored toga, imamo mnogo zajedničkih velikih ozbiljnih projekata: nastavak proizvodnje aviona tipa „Ruslan „, izgradnja mosta između Kerči na Krimu i Kavkaza. Da, Ukrajinu je sada ušla u geopolitička klešta. Kada je Zapad osetio da riba može da otkine sa udice, on je izvršio neviđen pritisak na našu elitu, i zato je upravo sada isprovociran Majdan. Vreme je da se stvari nazovu pravim imenom.. Ne radi se samo o novcu. Aleksandar Kvašnjevski, bivši predsednik Poljske, pravilno reče: u toku je geopolitička bitka za Ukrajinu“!

KO STOJI IZA MAJDANA

Evromajdan – to je gigantski biznis-projekt, koji u bubnjari svaki dan spaljuje stotine hiljada dolara. Treba dovesti ljude sa zapada Ukrajine, nahraniti, obući, dati im smeštaj, obezbediti toalete, minimalne standarde higijene, nadoknaditi svakodnevne troškove. Potrebno je brinuti o njihovom zdravlju, stalno ih zabavljati, da im nebi bilo dosadni, da se ne razbeže, voditi sa njima pevače i horove, da plešu i hodaju na bilo kakve pikete i demonstracije. Za „neumerlijane“ (po ukrajinskoj himni «Щe ne vmerla Ukraina» – Ukrajina još nije umrla“) mora se obezbediti pevanje i ples poznatih umetnika.

Da bi razumeli odakle novac za takvav životni praznik, mora se imati jasna predstava o sistemu vlasti u Ukrajini. To je oligarhijska republika u duhu ruskih 90-tih. Ukrajina – to je Jeljcinova Rusija u minijaturi vremena Hodorkovskog, Berezovskog, Gusinskog. U čemu je razlika između sadašnjih ruskih i ukrajinskih oligarha?

„U Rusiji – oligarsi su poslušni ljudi – kaže stručnjak Oleg Havič. – Da, takva im je služba. Neko radi kao carinik, neko kao policajac, a ovaj čovek radi kao oligarh. On je dokazao – da može . To je potpuno u tradiciji ruske imperije. Zašto se ukrajinski oligarh plaši ruskog? Prvo, nije ta veličina. Drugo, ruski oligarsi, koji dođu u Ukrajinu i kupe njihova preduzeća, neće postati ličnosti. Oni će biti predstavnici države. Oni neće biti rusi po nacionalnosti, nego će biti rusi po državnoj pripadnosti“.

„U Rusiji je moćan administrativni aparat, predsednički model, predsednik je i dalje jači od svih – kaže poslanik Verkhovne Rade Oleg Carjov. –Ukrajina je – država koju su osvojili oligarsi. Da bih prostije objasnio razliku: u Rusiji postoje stvari koje nisu za prodaju, i tačka. Mogu doći šeici iz Saudijske Arabije sa vrećama novca i da zamole Putina da preda Siriju. Učtivo će šeike da sasluša, ali odbiće novac i Siriju neće predati. Teško je zamisliti takvo rešenje u ukrajinskoj politici. Parlamentarna republika je idealan sistem vlasti za oligarhijski kapitalizam. Tada parlament radi kao pregovaračka platforma među oligarsima. Svaki od njih ima svoje medije, svoje poslanike, koji vrše pregovarački funkcije u ime gazde: kome koje vlasništvo predati, koja je cena izvora energije, koliki porezi. To jest, imamo osnovu u obliku oligarhijskog kapitalizma i nadgradnju u vidu predsedničke republike. Očigledna kontradikcija. Oligarsi smatraju da predsednik ima previše ovlašćenja“.

Nije ni čudo što je pre nekoliko dana opozicioner deputat Arsenije Jacenjuk izjavio da će se opozicija boriti za povratak na raniji Ustav, vraćajući Ukrajini parlamentarnu republiku u kojoj je predsednik nominalna figura, da zapravo učvrsti dvovlašće u zemlji.

„Zašto su se oligarsi zalagali za Asocijaciju sa EU? Sav njihov biznis je na jugo – istoku Ukrajine, a novac, deca, žene, ljubavnice, vile, računi – u Evropi, – kaže novinar Aleksandar Čalenko . –, razumi, sve je tamo? Ako im se nešto ne svidi, Amerikanci im zatvore vize i blokiraju račune. Rusija u leto poče da drma. Do toga, oligarsi su mislili – ništa. Dogovorićemo se sa Putinom. Postade jasno da se Rusija nije šalila: tržište se zatvara. To znači da će u predizbornoj 2014. godini biti strašni gubici i nezaposlenost. A onda će vlast preuzeti opozicija i biće primorana da oslobodi Timošenko. Zatim će Timošenkova da uhapsi Janukoviča i smesti na isto mesto, samo u muško odeljenje“.

„Stručnjaci i cela okolina Janukoviča dokazivali su mu da će MMF najesen dati gomilu para bez ikakvih uslova, da ne mora da oslobodi Timošenko, da Putin blefira i da nikada neće zatvoriti ruska tržišta – objašnjava analitičar Rostislav Išćenko. – Kada je postalo jasno da Zapad ne daje ništa tek tako, da je Ukrajina već izgubila 25 odsto spoljne trgovine, da u trezoru ima novca samo za tri meseca, do Janukoviča je došlo: potpisivanje Asocijacije – to nije opereta Majdan nego, već naredne godine, prava i gladna gomila nezaposlenih na ulicama. Stvarno uznemirene mase će smesti sve. To jest, ništa neće biti: ni pantalona, ni kape, ni konja. I u ovom slučaju ima rešenje. Čak i ako smrtno mrziš Rusiju, nikakav ugovor sa njom neće vas obavezati da je voliš. Radi stabilizacije situacije dovoljno je da potpišeš određene sporazume, a onda možeš se svađaš sa Putinom kako želiš, kao što to čini Lukašenko“.

Čim je Janukovič rekao da Evropa može da sačeka, u igru su stupili oligarsi.
„Majdan – to nisu tri junaka što tamo stoje : Kličko, Jacenjuk, Tjagnibok. Sve su to lutke – smatra ekspert Oleg Havič. – Iza njih su postavljeni ozbiljni ljudi kao Dmitrij Firtaš, Porošenko, Viktor Pinčuk, Rinat Ahmetov. Kako se na oligarhijskim kanalima osvetljava Majdan, dokaz je da su njihovi vlasnici ko-organizatori tih akcija ili barem da igraju u njima. Pred nama je pokušaj dvorskog oligarhijskog prevrata“.

„Postoji „porodica“ – Janukovič, sin i ljudi bliski njima , – kaže pisac Oles Buzina. – Stari oligarsi boje se porodice, koja je poslednjih godina znatno uvećala svoj udeo. Njihov cilj nije da unište porodicu, nego da ograniči njene apetite. Odnosno da uteraju Janukoviče u granice koje mogu da kontrolišu. Zašto ne žele da uklone Janukoviča? Jer nemaju nikoga da ga zameni. Ako skinu Janukoviča, iz crvotočina u nameštaju ispuzaće radikali tjagniboka.“

KAKO ZAPAD NASTUPA NA ISTOK UKRAJINE

Zbilo se to još u sovjetsko doba, jugo-istok Ukrajine je radio (tamo su bila sva krupna preduzeća), a zapad je – govorio, učio i prosvećivao se. Odnosno zapadu je predata sva ideologija. Nakon raspada SSSR-a zapad je podigao i odmotavao Ukrajinski ideju, jer sa istoka nije imalo šta da kaže na ovu temu: narod se tamo nije osećao ukrajincima, i što je najvažnije, nije se suprotstavljao rusima.

„Ide ekspanzija zapada Ukrajine na istok, – kaže ekspert i zapadnjački nacionalista Oleg Havič. – Galičani – sve robovske veličine, oni misle: ako je više – znači bolje. Umorio sam se vičući za njima: “ Braćo, tamo vam nije mesto! Vi ne možete da svarite svu Ukrajinu! “

„Čim se sastanu dva zapadnjaka, oni počinju sve da preraspodeljuju za sebe, – kaže novinar Aleksandar Čalenko . – To je totalitarni mentalitet: ako nisi sa nama, ti si moskovski zaprodanec. Zapadnjaci celu Ukrajinu asociraju na banderovce. Treba priznati iskreno: Ukrajina ih se jednostavno plaši. Zašto? Banderovac u sovjetskoj istoriji – je užasan čovek, zver. Sećam se šta mi je pričala moja babuška, koju je sovjetska vlast poslala da bude učiteljica na zapadu (uzgred, ukrajinske škole pojavile su se na zapadu tek sa pojavom Sovjetskog Saveza. Pre su bile samo poljske škole). U njenim pričama užasavala me banderivska žestokost. Oni nisu samo streljali, nego i sekli glave, isecali stomak, spaljivali bebe, to jest, svi sa nekim strašnim izopačenostima.

Do raspada Saveza od zapadnjaka nas je branila sovjetska vlast. Oni su za nas uvek bili kao za vas Čečenci. To jest, možete ubiti čečena, ali onda dođe još deset Čečena i zakolju vas. A naši ljudi su kukavice – intelektualci. Sada je sav Kijev i sva centralna Ukrajina inficirana Stokholmskim sindromom. To je kada žrtva počne da igra zajedno sa teroristima. Mi ih uslovno mrzimo. Kada bi bilo moguđnosti da se od njih izbavimo, već odavno bismo to učinili. Suviše su nam različiti kulturni kodovi. Sadašnji majdan je – nacionalistički. Na televiziji prikazuju samo vesela, srećna lica studenata, a ne benderovskih strašila, koji su u velikom broju najezdili iz Galicije. Juščenko se 2004. na majdanu nezavisnosti nije ponašao kao nacionalista. On je govorio o prijateljstvu sa Rusijom. Kakvi benderovci? Ja ih uopšte ne znam. Onda se sa scene moglo govoriti na ukrajinskom i na ruskom jeziku. A sada, ako progovoriš ruski, dovikuju ti „Ganjba“ („Sramota“) .

ZAŠTO MAJDAN NIJE REVOLUCIJA

„Majdan je sastavljen od četiri grupe ljudi: marginalni kijevski intelektualci, koji su  na ranijem majdanu isprali mozak i teže u Evropu (ko će je tamo primiti?), to su one sveznalice iz zapadne Ukrajine, koje vi s pravom nazvate Gopnici i beskućnici, mali broj kijevskih studenata i radikala, grubo rečeno – fašisti – tvrdi analitičar Rostislav Išćenko.  – Kijevljani moralno podržavaju majdan, dolaze tamo u šetnju, ali ne veruju opoziciji. Oni doživljavaju Evropu kao da se nad njima iživljava. Kako mi je nedavno rekao čuvar na parkingu: konačno želim da živim ljudski. Ovde su ljudi zbog nečega uvereni da će ih Evropa hraniti, oblačiti, obuti.

Sada imamo paradoksalnu situaciju: postoji metež, zovu je revolucija, koja je sto puta mogla da pobedi. Tu je vlast, koja je sto puta mogla da je slomi. Ali, niti vlast guši pobunu, niti opozicija preuzima vlast. Postojeći lideri iscrpli su svoj moralni kapital. Jedina osoba koja može da napravi revoluciju je – Timošenko, ali ona je u zatvoru. Kod nje ne radi instinkt za samoodržanje, ona ne veruje da mogu da je ubiju, pa je stoga u stanju da povede za sobom. Takvi ljudi bez moralnih kočnica u situaciji van vremena osećaju se kao riba u vodi. To je razlog zašto je podjednako opasna i za vlast i za opoziciju. Ali sa Timošenkovom ovim „revolucionarima“ biće lošije. Ona se neće duriti na njih, kao Janukovič. Ona će sve da ih pridavi i pozatvara“.

Da su lideri majdan tanka crevca, to je svima jasno. Evo šta mi je rekao čovek blizak vlasti: „Kada su jednog od tri opoziciona „heroja“ pitali zašto neće da osvoje zgradu predsedničke administracije, užasnut je rekao: „Šta vam pada na pamet? Smestiće me u zatvor“.

Ne može biti lider revolucije (revolucija je uvek kršenje zakona) onaj koji strahuje da napravi potez za koji će ga zatvoriti. Bilo bi korisno da ljudi koji su svalili statuu Lenjina, pročitaju njegova radove. Tipa „Marksizam i ustanak“. Onda bi se zamislili nad njegovom frazom: „Oklevanje u takvim situacijama ravno je smrti“. Majdan se pretvorio u besciljno hodanje propaliteta, tamo-amo. Zato što nemaju lidera koji bi razumeo teoriju revolucije. Nema Lenjina, da direktno iz oklopnog automobila objavi „Aprilske teze“. Generalno, danas u Ukrajini ne postoji javna potražnja velikih ljudi. To su samo trke bubašvaba u kojoj svako juri za svojim sitnim ciljem“.

SA KIM MOŽE DA GOVORI RUSIJA?

Ni sa kim. Mi sami smo krivi za to. Evo šta mi je rekao čovek iz „Partije regiona“ pod uslovom da ostane anoniman: „Naša vlada i naši oligarsi su u paničnom strahu od buđenja ruskog pokreta. Oni su spremni da finansiraju fašistu Tjagniboka, ali ni u kom svakom slučaju neće dozvoliti da se dignu rusi sa istoka. Za Janukoviča je noćna mora ako neko počne da radi sa njegovim biračima. Sve dok se vaš Putin sastaje sa Janukovičem i dok sa njim postiže džentlmentske sporazume o tome da se neće mešati u unutrašnje stvari Ukrajine, vi ćete ovde gubiti. Amerikanci ovde rade već dvadeset godina. Da bi učinili korak napred, bilo je neophodno da ulože hiljadu dolara. Rusija je mogla uložiti dolar i napraviti sto koraka napred, jer se tako uložilo u dušama ljudi. A sada ste izgubili Ukrajinu, jer totalna propaganda mržnje ne može da dovede do neuspeha. I ljudi na istoku već osećaju neprijatnost ako razgovaraju na ruskom. Bez obzira na to, oni još uvek mogu da se podignu“.

Nikada neću zaboraviti zlu večer na Majdanu, ispunjenu sa puno mržnje, kada je stigla vest iz Moskve: Rusija je spremna da pruži 15 milijardi dolara ukrajinskoj privredi koja tone, kao i niže cene gasa. Kako su ljudi pogrdno skandirali: “ NE TAEŽNOJ Uniji! “ (Tako podrugljivo nazivaju Carinsku uniju). Kada su saznali da sam iz Moskve, zapadnjaci iz grada LJvova vikali su na mene: „Nećete nas kupiti! Mi se za trideset srebrnjaka ne prodajemo! Mi ćemo uzeti vaš novac, potrošiti i pljunuti vam u lice!“

„A ti šta si htela? Pro – ruskih organizacija u Ukrajini danas jednostavno nema! – kaže pisac Oles Buzina. Zato postoji mnogo uspešanih grantojedskih bandi. Dolazi nova generacija, orijentisana prema zapadu, za koje je reč „tri bratska naroda“ prazna fraza. Zašto mladi veruju demokratama? Kada sam bio student bio sam za perestrojku, i ti si takođe bila za perestrojku. Ti nisi znala kako će se to završiti. Ti nisi znala da će Rusijom upravljati predsednik alkoholičar, da će se sovjetska vojska bezuslovno povući iz Evrope, da će Rusija preživeti demografsku katastrofu, da će biti čečenski rat. Pa, mi nismo znali da demokrate ne umeju ništa. Sada kijevski studenti to ne znaju. Treba im objasniti. Moraju se organizovati grupe za podršku. Rusija pokušava da deluje diplomatskim putem, da se direktno pregovara sa prvim licima, ali takva taktika više ne radi“.

„Na terenu, gde pleše Januković, sada nema drugog političara – to je utabano polje – kaže analitičar Rostislav Išćenko . – U bliskoj budućnosti u Ukrajini nećete imati sa kim da razgovarate. Amerikanci su za dvadeset godina sami stvorili svoje partnere. Imate ogromno pro-rusko stanovništvo na istoku i na Krimu , ali vi ne želite sa njima da govorite. Zašto ? Zato što je vaš stav: mi radimo samo sa zakonskom vlašću. Mi ne želimo da uznemiravamo Viktora Janukoviča. Ako budemo radili sa pro – ruskom opozicijom koja je protiv njegovog kursa, Janukovič bi se na nas uvredio. Eto, on se na vas ne ljuti. U vas sa njim je sve dobro. Samo zato je za vas slabo sa Ukrajinom“.

Izvor: buzina.org