Nagrada za predaju KiM je ekonomski sunovrat

Vladajuća koalicija naprednjaka i socijalista svom snagom radi na primeni protivustavnog Briselskog sporazuma i u tom cilju 6. i 7. juna ponovo je vođen dijalog Beograda i Tačijeve vlasti koji će biti nastavljen i danas.

Razgovori su počeli na nivou „eksperata“ za pravosuđe i policiju, a nastavljeni su u sedištu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) u Briselu. Njihov cilj je da se postigne dogovor o tome na koji će način srpske bezbednosne i pravosudne strukture biti potčinjene šiptarskom „pravnom sistemu“, kao što je predviđeno Sporazumom koji je 19. aprila potpisan u Briselu. Predmet spora je insistiranje prištinske strane da se srpske bezbednosne strukture i sudovi odmah rasformiraju, a da potom osoblje koje je u njima radilo prođe kroz konkurse i testove koje će raspisati Priština.[1] U isto vreme, kako bi lakše realizovali dogovore sa Tačijem, vodeći srpski „crvjezici“ Ivica Dačić i Aleksandar Vučić ubeđuju Srbe da su mali, slabi i gubavi.

Nedavno je poznati britanski list Dejli telegraf objavio zadatke koje su dobili Vučić i Dačić napominjući da u Srbiji „ostaje mnogo toga da se uradi, između ostalog i da se srpska javnost ubedi da je bol od odricanja prava na Kosovo nadjačana boljitkom koji donosi članstvo u EU, a koje se meri u milijardama pomoći i pristupu evropskom tržištu“.[2] Britanski autor nije propustio priliku da pohvali Dačića koji se odriče KiM iako je i sam rođen u južnoj srpskoj pokrajini.[3]

Međutim, iako vlada naprednjaka i socijalista poklanja KiM, ona za uzvrat nije uspela da obezbedi ekonomsku podršku Zapada i Srbiji preti bankrot i ekonomski sunovrat na njenom putu u EU koji „nema alternativu“. Ekonomski stručnjaci su na tu činjenicu već upozorili. „Srbija je na putu za bankrot, ukoliko se odmah ne preduzmu mere za smanjenje minusa u budžetu, izjavio je krajem prošlog meseca predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i dodao da se „Javne finansije ne nalaze u dobrom stanju, deficit počinje ponovo da se povećava, samim tim i javni dug se povećava, i to je put koji je neodrživ“. Prema njegovim rečima, ukoliko Srbija nastavi ovim putem uskoro neće moći da se zadužuje u inostranstvu da pokriva manjak u budžetu koji će trajati još nekoliko godina, ili bi mogla da se zadužuje po jako visokim kamatama, što je primer Grčke, upozorio je on.[4]

Predstavnici MMF-a po čijoj recepturi Srbija sprovodi reforme već 14 godina, poručuju da Beograd mora da zamrzne plate i penzije jer je to ključni preduslov da se smanje budžetski izdaci i izbegne bankrot.[5]MMF međutim prećutkuje činjenicu da je Srbija u teškoj ekonomskoj krizi jer je njena vlast duže od decenije ispunjavala sve zahteve za ekonomske reforme koji su stizali iz Vašingtona i Brisela. I pored toga što je „put u EU koji nema alternativu“ doveo Srbiju do ivice bankrota Aleksandar Vučić i Ivica Dačić su ustali u odbranu tesamoubilačke politike.

Podržavajući preporučene mere MMF-a Aleksandar Vučić je istupio u javnosti sa direktnom pretnjom zaposlenima u državnoj upravi da im slede otkazi. „Da li mislite da Srbija može da izdrži 41.500 zaposlenih u lokalnoj i 28.400 u republičkoj administraciji. To je bez državnih službi, bez javnih ustanova, zdravstva, prosvete. To nijedna privreda ne može da finansira“ upozorio je Vučić.[6] Pri tom treba imati u vidu da već dva meseca dodatno kasne isplate zarada dela zaposlenih u državnoj službi i da su prosečne plate i penzije u Srbiji jedva dovoljne za preživljavanje.

I Ivica Dačić je mišljenja da Srbija mora da nastavi da udara glavom u zid. „Srbija je postala izopštena nacija, sa kojom niko ne želi kontakt, kao da je gubavac. Moramo pronaći novu politiku za novu eru, kako bismo ponovo postali deo Evrope“ izjavio je Dačić.[7]

Premijer Srbije pritom zaboravlja na staru poslovicu da „riba smrdi od glave“ tj. da loša vlast vuče loše poteze koji deluju potom na ceo narod. Imajući to u vidu, bolest o kojoj govori Dačić, mogla je da stvori i raširi samo nesposobna vlast. Takođe, spoljnopolitička strategija koju veliča srpski premijer nije nova, već je u pitanju politički koncept DOS-a s kojim je on i preuzeo vlast u Srbiji pre 14 godina, potpomognut NATO bombama, i započeo ekonomske reforme u skladu sa željama SAD i EU. Vučić i Dačić svojim postupcima samo oživljavaju tu propalu politiku koja je sve vreme gurala srpski narod u siromaštvo i bedu.

Upravo ona našu državu vraća unazad i sprečava njen ekonomski oporavak, čineći je slabom, malom i razjedinjenom, što i jeste cilj vašingtonske i briselske strategije na Balkanu. Sve ovo podseća na ekonomsku EUtanaziju Srbije koju su Vašington i Brisel namerno strpali u bolnički krevet svojim merama i reformama, dok rečenice Vučića i Dačića, kao one lidera DOS-a i DS-a pre njih, trebaju da deluju kao sedativ za narod koji grca u sve većoj bedi.

Zbog toga što su oživeli najcrnju politiku DOS-a naprednjaci i socijalisti su dobili pohvale sa Zapada koje je preneo Vučić izjavivši da mu je u sedištu EU rečeno kako je „ova vlada više uradila u prethodnih 10 meseci nego prethodna u deset godina“.[8] I jeste više uradila, odrekla se KiM, ali nije zaustavila ekonomsko propadanje Srbije, već ga je ubrzala do mogućeg bankrota. To je više nego što je bilo koja vlada u srpskoj istoriji uspela da uradi za deset meseci.

Još jedna karakteristika „nove“ proevropske strategije naprednjaka i socijalista, je svesno odricanje od zaštite osnovnih nacionalnih interesa. „Još koliko dugo treba da čekamo i koliko duboko još treba da potonemo.Kako jedna zemlja koja je osiromašena, ponižena i poražena, može da brani svoje nacionalne interese. Mi možemo biti jaki samo ako smo međunarodno poštovani“, rekao je Ivica Dačić.[9]Činjenica da svetska istorija samo kao negativne ličnosti pamti one koji su se odricali nacionalnih interesa, a veliča i poštuje one koji su ih branili, zanemarena je od strane premijera. Ipak, ove Dačićeve reči su jedinstven primer u svetu, jer se nikad ni jedna država nije unapred odrekla odbrane svojih nacionalnih interesa. Zanemarivanje nacionalnih interesa vodi naciju i njenu državu u propast. Ovo je direktna pretnja opstanku Srbije kao države.

Odricanje naprednjaka i socijalista od KiM i njihova spremnost da ostave 50.000 preživelih Srba na milost i nemilost Tačijevim teroristima i NATO paktu, nije popravila ekonomsku situaciju u Srbiji, naprotiv ona se svakim danom, sve više pogoršava. Logičan nastavak te politike je bilo, otklon zvaničnog Beograda od zaštite drugih nacionalnih interesa, što ukazuje na ozbiljnu bolest srpske politike, ali bolest čije je žarište u vlasti, a ne u narodu

————————————————————————————–

[1] http://srb.fondsk.ru/news/2013/06/07/brisel-zavrshen-diialog-beograda-i-prishtine-o-primeni-sporazuma-nastavak-sutra.html

[2]http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/serbia/10093578/Serb-prime-ministers-battle-to-rehabilitate-the-Leper-of-Europe.html

[3] Isto.

[4] http://www.tanjug.rs/novosti/88345/petrovic–srbiji-preti-bankrot.htm

[5] http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/386464/Manje-plate-10-odsto-zaposlenima-u-administraciji-i-gubitaskim-javnim-preduzecima

[6] Blic 07.06.2013, „Rekonstrukcija, građani su siti izbora“.

[7] http://www.pressonline.rs/info/politika/275197/dacic-bol-od-odricanja-kosova-je-nadjacana-boljitkom-clanstva-u-eu.html

[8] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=06&dd=06&nav_category=1262&nav_id=720584

[9] http://www.pressonline.rs/info/politika/275197/dacic-bol-od-odricanja-kosova-je-nadjacana-boljitkom-clanstva-u-eu.html

Izvor: Fond Strateške Kulture