Наоружана црна популација или балканизација Америке

Протеклих година се често говорило о „балканизацији“ суверених земаља. Либија, Сирија и Ирак само су неке од њих. Као разлози „балканизације“ наводе се неправедно наметнуте колонијалне границе, различите етно-религијске групе које су присиљене да живе у тим вештачким границама, секташки сукоби и слично. Најчешће такве идеје долазе од америчких стратега, који су уједно једини кривци за проблеме земаља које данас потресају етнички и секташки сукоби. По многима је проблем најлакше решити тако да се пресече гордијев чвор и на развалинама старих створе нове државе.

Америка је још увек велика светска суперсила и царство које може да намеће оваква решења. Међутим, шта када би неко поменуо балканизацију Америке и као решење унутрашњих проблема у тој земљи предложио разједињене Америчке Државе? Неко ће рећи да се ради о фантаполитици. Да ли је баш тако? Као што је рекао француски економиста, писац и државни функционер Жак Атали: „Ниједно царство, чак и ако изгледа вечно, не може трајати заувек“.

Иако већ годинама многи говоре о скором паду САД, пропасти и декаденцији, мултиполарном свету итд., та земља је још увек светска суперсила, чак и са доларом који губи одређене предности у односу на остале светске валуте. Међутим, исто тако постоје бројни сигнали који упућују да се царству и америчком режиму ипак ближи крај.

Узмимо најновију вест да су САД одлучиле да затворе своју историјску базу у Јемену и повуку војно особље, укључујући специјалне јединице и дипломате, због све већег насиља између шиитских Хути милиција, милитаната јеменске Ал Каиде и владиних снага. Ваља рећи да су се амерички војници све до сад увек повлачили на крају сукоба, а не у време ескалације. Још више чуди да је евакуисан контингент у Јемену који директно надзире стратешки важан Аденски теснац. Овако нешто је пре неколико година било незамисливо и Вашингтон би свим силама бранио своје интересе. Дакле, иста она војска која је годинама чекала било какав изговор и команду за интервенцију било где у свету сад је побегла.

ОЧИТИ ЗНАКОВИ СЛАБЉЕЊА САД

Но то је само врх леденог брега, који крије нагомилани јавни дуг, етничке и социјалне напетости у самој Америци, економске тешкоће и низ других унутрашњих проблема, што су све знакови пропадања једне велесиле.

Који су очити знакови слабљења САД? На пример, председник Барак Обама је потпуно неважан и немоћан са Конгресом у рукама републиканаца. Институционална пат-позиција је врло озбиљна и већ је у овом мандату једном довела до гашења рада владе (тзв. „shutdown“), а све би се опет могло догодити у септембру ове године. Тада би блокада могла потрајати до 2016, кад се одржавају избори за новог председника. Ту је и понижење америчког председника од изралеског премијера Нетанијахуа, који је говорио у Конгресу, а није се срео са Обамом.

Следи криза у односима са кључним савезницима, као што су Саудијска Арабија, Турска и Катар, а чини се и да захлађују односи са Израелом, као и бројним челницима земаља Европске уније.

У свету финансија Вашингтон губи свој најмоћнији инструмент: утицај ММФ и Светске банке. За све то је „крива“ Кина, која ствара паралелну глобалну финансијску институцију и којој се придружују бројни амерички савезници. Не треба посебно помињати губитке због одустајања од долара у билатералној трговини, посебно међу земљама Азије, што је опет заједнички дугорочни план Кине и Русије.

Америчка администрација показала се неспособном да се суочи са изазовима у спољњој политици, што се посебно видело у хаосу Блиског Истока, и немоћи кад је у питању Русија Владимира Путина.

Унутар сопствених граница Америка се суочава са порастом криминала, али је за владу највећи изазов побуна која је започела у августу прошле године у Фергусону (Мисури). Наиме, пошто је полицајац Дарен Вилсон (белац, 28) потпуно непотребно устрелио младог Афроамериканца Мајкла Брауна, широм Америке почео је талас протеста који су често прерастали у сукобе са полицијом. Ситуација се није смирила све до данас. Напетост између америчке полиције, Националне гарде и Афроамериканаца те осталих који не желе да живе у полицијској држави су за Вашингтон нерешив проблем.

НАОРУЖАНИ ЦРНАЧКИ ОДРЕДИ

Као да нема довољно проблема, пре неколико дана су се у Америци појавили наоружани црначки одреди. У Остину (Тексас) су припадници стрељачког клуба Huey P Newton Gun Club марширали кроз центар града и зауставили се са дугим оружјем испред зграде Савезне државне управе Тексаса (Texas Capitol). Клуб је добио име по саоснивачу странке Црни пантери, а сви су чланови надахнути његовим ликом и делом, што признаје и припадник клуба Ерик Кафре.

Црне пантере у Америци повезују са екстремистичким тактикама борбе, али Кафре је рекао да „његова група није заинтересована за насиље“. „Ми смо заинтересовани за то да људе научимо шта су њихова права и желимо да бранимо своју заједницу. Солидарни смо са свим људима који су марширали и против полицијског терора“, рекао је Кафре.

Међутим, десничарски конзервативни лист Conservative Tribune овако описује окупљање следбеника Црних пантера: „Марширали су према Тексас капитолу, носили дуго оружје и непробојне прслуке. Реч је о члановима Црних пантера, који су позвали на убиства полицајаца. „Свиња је свиња, а једина добра свиња је мртва свиња“. То се догодило у понедељак током мимохода на коме се промовише право ношења оружја. Но демонстранти нису били тамо како би показали своју љубав према оружју, него да подстакну страх код људи који штите грађане ове земље, као што каже Tea Party. Касније је наведено да су демонстранти чланови групе познате као Наоружани уједињени фронт“ (Armed United Front).

Наоружани уједињени фронт је група наводно састављена од више црних организација, укључујући чланове Нове странке Црних пантера, као и припадника покрета у настајању Black Lives Matter.

Конзервативна трибина оптужује и милијардера Џорџа Сороса да је он издвојио највећи део средстава за покрет Black Lives Matter, који је стекао масовну пажњу прошлог децембра прошле године, када су чланови покрета на протестима у Њујорку скандирали: „Шта желимо? Мртве полицајце!“.

„Ништа не изненађује, јер Обамина администрација још није осудила или коментарисала протесте, упркос смртној опасности коју они носе за оне Американце који сваки дан стављају своје животе на коцку како би заштитили своје суграђане“, закључује амерички десничарски конзервативни дневни лист.

Ту је и опасност за долар као светску валуту, а пошто су Федералне резерве (FED) одложиле раст каматних стопа, многи прогнозирају њихов скори колапс. Пад вредности новчаница се мери на дневној бази, као што пише Wall Street Italia. Све полуге којима се служи Волстрит почињу да слабе, а то је најчешће знак скорог пада берзе, као што објашњава један берзански аналитичар у колумни о наводном „калкулисаном ризику“.

ГРАЂАНСКИ РАТ?

Све наведено су кључни знакови структурног пада америчког царства. Говорећи о грађанском рату, треба рећи да је то озбиљна ствар, као и „балканизација“ САД, али није сценарио који треба искључити. Томе треба додати и јаз између богатих и сиромашних, као и количину оружја данас у Америци.

САД су моћна светска економија и овакав сценарио многима се чини немогућ, али разорни колапс долара и једнако поражавајући колапс Волстрита, shutdown и институционални сукоб, могући терористички напад (чак већи од оног 11. септембра 2001) или ванредна природна катастрофа такође би могли да буду катализатор пропасти САД као светске велесиле.

Али, како се сада чини, највећа опасност се крије у самој структури САД и хетерогености те земље. Све до пре неколико година Американце су повезивали „амерички сан“ и могућност просперитета, односно релативно лак улазак у клуб средње класе. Данас тога више нема и све наглашеније постају расне и етно-религијске разлике међу становништвом, као и растући антагонизам између богатих и сиромашних, без обзира којој групи ови други припадају.

Наведени су многи узроци који би могли да доведу до колапса америчке велесиле и буду окидач за почетак грађанског рата. Он би могао да избије непосредно по настанку било ког од наведених разлога или због непоштивања политичке воље грађана. На пример, сукоб Беле куће и Конгреса, који би узроковао престанак рада владе, или чак усвајање закона против поседовања оружја, као и могућа победа републиканаца 2016. Познато је да су републиканци заговорници силе, а представљају углавном белачко становништво и економски просперитетнији дио земље. Али постоје ли услови за грађански рат у САД? Анализирајући ситуацију, испада да су они идеални.

Тренутно у Америци постоји десетак релативно јаких сепаратистичких покрета и сви су итекако амбициозни. То су Јужна лига (Dixienet.org), Националистички покрет Тексаса (Texnat.org), Тексашки сецесионисти (Texassecede.com), Странка за независну Аљаску (Akip.org), Покрет за суверенитет Хаваја (Hawaii-nation.org), Друга република Вермонта (Vermontrepublic.org), Република Лакотах (Republicoflakotah.com), покрет California Rebellion, покрет Cascadia Now за стварање нове државе у коју би ушле Британска Колумбија, Вашингтон, Орегон, Ајдахо, Аљаска и север Калифорније (Cascadia Now). Ту је и Странка за независност Порторика од САД, коју подржавају Венецуела, Куба и друге социјалистичке владе.

НАЈТЕЖА ФАЗА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА

Одавно је познато да Америка као земља није политички хомогена и да је подељена у традиционално републиканске и традиционално демократске државе. Међутим, важно је да САД више нису етнички хомогена земља, као у време Токвила, него је то мултиетничка земља, али не и равномерно мултиетничка. Ова карта показује доминантне етничке групе у сваком делу земље.

На следећој другој карти је наведена присутност Афроамериканаца у појединим америчким савезним државама и окрузима, а реч је о етничкој групи која у САД највише трпи сегрегацију, социјалну и друштвену неправду.

Као што су показали недавни ратови у Сирији, Ираку, Либији, Украјини, Јемену и Нигерији, етничке, политичке и верске компоненте посебно су важне. Анализирајући претходне карте, Америка би лако могла да се подели на демократаки запад земље са Калифорнијом и Хиспаноамериканским делом. Североисток је демократски са етничким Европљанима. Од Тексаса до севера су белци и републиканци, а онда имамо југоисток земље где већину чине Афроамериканци, којима владају бели републиканци. То је свакако најопасније подручје потенцијаних сукоба. У религијском смислу САД су мултирелигиозна земља par excellence, и тај фактор такође може да буде важан у будућности.

САД имају највећи број добро наоружаног становништва са 90 комада ватреног оружја на сто становника. Уз секташтво и снажно присуство наоружаних банди, то свакако представља један од главних разлога који би могли да довесу до оружаних сукоба.

Сад се види да је итекако могућ сценарио у коме би дошло до колапса америчке моћи и грађанског рата. Наравно, све док долар и америчка економоија колико толико стоје на ногама, од свега овога вероватно неће бити ништа.

Али шта ако се долар под притиском других сила (Кине и Русије), затим иницијатива бројних других земаља, али и унутрашње политике FED и америчке администрације у једном тренутку претвори у прах? Тад ћемо бити сведоци краја „Америчког царства“ и извана посматрати борбе сукобљених фракција, у којима ће царство нестати у унутарњим поделама.

Пад светског полицајца би нас сигурно увео у најтежу фазу Трећег светског рата, који је већ у току, а сви замрзнути сукоби би се истог тренутка одмрзли.

Пропаст нације која у правом смислу речи представља капиталистички систем би нас истовремено увела у раздобље поскапиталистичке транзиције, коју већ сад многи виде као неминовност. То ће бити болна транзиција, где ће капитализам и даље постојати, али неће имати идеолошку подршку коју су му обезбеђивале САД. Многи се питају шта следи? То нико не зна, али сигурно већ сад треба тражити модел достојан свих људи који живе на овој планети. Обзиром да не постоји универзални модел демократије, који је у облику западне демократије хтео да се наметне кроз униполарни свет, веројатно ће народи или групе народа морати да проналазе различите моделе примерене само њима и које неће извозити по свету.

Извор: altermainstreaminfo

Коментари

Један коментар на Наоружана црна популација или балканизација Америке