Naoružana crna populacija ili balkanizacija Amerike

Proteklih godina se često govorilo o „balkanizaciji“ suverenih zemalja. Libija, Sirija i Irak samo su neke od njih. Kao razlozi „balkanizacije“ navode se nepravedno nametnute kolonijalne granice, različite etno-religijske grupe koje su prisiljene da žive u tim veštačkim granicama, sektaški sukobi i slično. Najčešće takve ideje dolaze od američkih stratega, koji su ujedno jedini krivci za probleme zemalja koje danas potresaju etnički i sektaški sukobi. Po mnogima je problem najlakše rešiti tako da se preseče gordijev čvor i na razvalinama starih stvore nove države.

Amerika je još uvek velika svetska supersila i carstvo koje može da nameće ovakva rešenja. Međutim, šta kada bi neko pomenuo balkanizaciju Amerike i kao rešenje unutrašnjih problema u toj zemlji predložio razjedinjene Američke Države? Neko će reći da se radi o fantapolitici. Da li je baš tako? Kao što je rekao francuski ekonomista, pisac i državni funkcioner Žak Atali: „Nijedno carstvo, čak i ako izgleda večno, ne može trajati zauvek“.

Iako već godinama mnogi govore o skorom padu SAD, propasti i dekadenciji, multipolarnom svetu itd., ta zemlja je još uvek svetska supersila, čak i sa dolarom koji gubi određene prednosti u odnosu na ostale svetske valute. Međutim, isto tako postoje brojni signali koji upućuju da se carstvu i američkom režimu ipak bliži kraj.

Uzmimo najnoviju vest da su SAD odlučile da zatvore svoju istorijsku bazu u Jemenu i povuku vojno osoblje, uključujući specijalne jedinice i diplomate, zbog sve većeg nasilja između šiitskih Huti milicija, militanata jemenske Al Kaide i vladinih snaga. Valja reći da su se američki vojnici sve do sad uvek povlačili na kraju sukoba, a ne u vreme eskalacije. Još više čudi da je evakuisan kontingent u Jemenu koji direktno nadzire strateški važan Adenski tesnac. Ovako nešto je pre nekoliko godina bilo nezamislivo i Vašington bi svim silama branio svoje interese. Dakle, ista ona vojska koja je godinama čekala bilo kakav izgovor i komandu za intervenciju bilo gde u svetu sad je pobegla.

OČITI ZNAKOVI SLABLJENJA SAD

No to je samo vrh ledenog brega, koji krije nagomilani javni dug, etničke i socijalne napetosti u samoj Americi, ekonomske teškoće i niz drugih unutrašnjih problema, što su sve znakovi propadanja jedne velesile.

Koji su očiti znakovi slabljenja SAD? Na primer, predsednik Barak Obama je potpuno nevažan i nemoćan sa Kongresom u rukama republikanaca. Institucionalna pat-pozicija je vrlo ozbiljna i već je u ovom mandatu jednom dovela do gašenja rada vlade (tzv. „shutdown“), a sve bi se opet moglo dogoditi u septembru ove godine. Tada bi blokada mogla potrajati do 2016, kad se održavaju izbori za novog predsednika. Tu je i poniženje američkog predsednika od izraleskog premijera Netanijahua, koji je govorio u Kongresu, a nije se sreo sa Obamom.

Sledi kriza u odnosima sa ključnim saveznicima, kao što su Saudijska Arabija, Turska i Katar, a čini se i da zahlađuju odnosi sa Izraelom, kao i brojnim čelnicima zemalja Evropske unije.

U svetu finansija Vašington gubi svoj najmoćniji instrument: uticaj MMF i Svetske banke. Za sve to je „kriva“ Kina, koja stvara paralelnu globalnu finansijsku instituciju i kojoj se pridružuju brojni američki saveznici. Ne treba posebno pominjati gubitke zbog odustajanja od dolara u bilateralnoj trgovini, posebno među zemljama Azije, što je opet zajednički dugoročni plan Kine i Rusije.

Američka administracija pokazala se nesposobnom da se suoči sa izazovima u spoljnjoj politici, što se posebno videlo u haosu Bliskog Istoka, i nemoći kad je u pitanju Rusija Vladimira Putina.

Unutar sopstvenih granica Amerika se suočava sa porastom kriminala, ali je za vladu najveći izazov pobuna koja je započela u avgustu prošle godine u Fergusonu (Misuri). Naime, pošto je policajac Daren Vilson (belac, 28) potpuno nepotrebno ustrelio mladog Afroamerikanca Majkla Brauna, širom Amerike počeo je talas protesta koji su često prerastali u sukobe sa policijom. Situacija se nije smirila sve do danas. Napetost između američke policije, Nacionalne garde i Afroamerikanaca te ostalih koji ne žele da žive u policijskoj državi su za Vašington nerešiv problem.

NAORUŽANI CRNAČKI ODREDI

Kao da nema dovoljno problema, pre nekoliko dana su se u Americi pojavili naoružani crnački odredi. U Ostinu (Teksas) su pripadnici streljačkog kluba Huey P Newton Gun Club marširali kroz centar grada i zaustavili se sa dugim oružjem ispred zgrade Savezne državne uprave Teksasa (Texas Capitol). Klub je dobio ime po saosnivaču stranke Crni panteri, a svi su članovi nadahnuti njegovim likom i delom, što priznaje i pripadnik kluba Erik Kafre.

Crne pantere u Americi povezuju sa ekstremističkim taktikama borbe, ali Kafre je rekao da „njegova grupa nije zainteresovana za nasilje“. „Mi smo zainteresovani za to da ljude naučimo šta su njihova prava i želimo da branimo svoju zajednicu. Solidarni smo sa svim ljudima koji su marširali i protiv policijskog terora“, rekao je Kafre.

Međutim, desničarski konzervativni list Conservative Tribune ovako opisuje okupljanje sledbenika Crnih pantera: „Marširali su prema Teksas kapitolu, nosili dugo oružje i neprobojne prsluke. Reč je o članovima Crnih pantera, koji su pozvali na ubistva policajaca. „Svinja je svinja, a jedina dobra svinja je mrtva svinja“. To se dogodilo u ponedeljak tokom mimohoda na kome se promoviše pravo nošenja oružja. No demonstranti nisu bili tamo kako bi pokazali svoju ljubav prema oružju, nego da podstaknu strah kod ljudi koji štite građane ove zemlje, kao što kaže Tea Party. Kasnije je navedeno da su demonstranti članovi grupe poznate kao Naoružani ujedinjeni front“ (Armed United Front).

Naoružani ujedinjeni front je grupa navodno sastavljena od više crnih organizacija, uključujući članove Nove stranke Crnih pantera, kao i pripadnika pokreta u nastajanju Black Lives Matter.

Konzervativna tribina optužuje i milijardera Džordža Sorosa da je on izdvojio najveći deo sredstava za pokret Black Lives Matter, koji je stekao masovnu pažnju prošlog decembra prošle godine, kada su članovi pokreta na protestima u Njujorku skandirali: „Šta želimo? Mrtve policajce!“.

„Ništa ne iznenađuje, jer Obamina administracija još nije osudila ili komentarisala proteste, uprkos smrtnoj opasnosti koju oni nose za one Amerikance koji svaki dan stavljaju svoje živote na kocku kako bi zaštitili svoje sugrađane“, zaključuje američki desničarski konzervativni dnevni list.

Tu je i opasnost za dolar kao svetsku valutu, a pošto su Federalne rezerve (FED) odložile rast kamatnih stopa, mnogi prognoziraju njihov skori kolaps. Pad vrednosti novčanica se meri na dnevnoj bazi, kao što piše Wall Street Italia. Sve poluge kojima se služi Volstrit počinju da slabe, a to je najčešće znak skorog pada berze, kao što objašnjava jedan berzanski analitičar u kolumni o navodnom „kalkulisanom riziku“.

GRAĐANSKI RAT?

Sve navedeno su ključni znakovi strukturnog pada američkog carstva. Govoreći o građanskom ratu, treba reći da je to ozbiljna stvar, kao i „balkanizacija“ SAD, ali nije scenario koji treba isključiti. Tome treba dodati i jaz između bogatih i siromašnih, kao i količinu oružja danas u Americi.

SAD su moćna svetska ekonomija i ovakav scenario mnogima se čini nemoguć, ali razorni kolaps dolara i jednako poražavajući kolaps Volstrita, shutdown i institucionalni sukob, mogući teroristički napad (čak veći od onog 11. septembra 2001) ili vanredna prirodna katastrofa takođe bi mogli da budu katalizator propasti SAD kao svetske velesile.

Ali, kako se sada čini, najveća opasnost se krije u samoj strukturi SAD i heterogenosti te zemlje. Sve do pre nekoliko godina Amerikance su povezivali „američki san“ i mogućnost prosperiteta, odnosno relativno lak ulazak u klub srednje klase. Danas toga više nema i sve naglašenije postaju rasne i etno-religijske razlike među stanovništvom, kao i rastući antagonizam između bogatih i siromašnih, bez obzira kojoj grupi ovi drugi pripadaju.

Navedeni su mnogi uzroci koji bi mogli da dovedu do kolapsa američke velesile i budu okidač za početak građanskog rata. On bi mogao da izbije neposredno po nastanku bilo kog od navedenih razloga ili zbog nepoštivanja političke volje građana. Na primer, sukob Bele kuće i Kongresa, koji bi uzrokovao prestanak rada vlade, ili čak usvajanje zakona protiv posedovanja oružja, kao i moguća pobeda republikanaca 2016. Poznato je da su republikanci zagovornici sile, a predstavljaju uglavnom belačko stanovništvo i ekonomski prosperitetniji dio zemlje. Ali postoje li uslovi za građanski rat u SAD? Analizirajući situaciju, ispada da su oni idealni.

Trenutno u Americi postoji desetak relativno jakih separatističkih pokreta i svi su itekako ambiciozni. To su Južna liga (Dixienet.org), Nacionalistički pokret Teksasa (Texnat.org), Teksaški secesionisti (Texassecede.com), Stranka za nezavisnu Aljasku (Akip.org), Pokret za suverenitet Havaja (Hawaii-nation.org), Druga republika Vermonta (Vermontrepublic.org), Republika Lakotah (Republicoflakotah.com), pokret California Rebellion, pokret Cascadia Now za stvaranje nove države u koju bi ušle Britanska Kolumbija, Vašington, Oregon, Ajdaho, Aljaska i sever Kalifornije (Cascadia Now). Tu je i Stranka za nezavisnost Portorika od SAD, koju podržavaju Venecuela, Kuba i druge socijalističke vlade.

NAJTEŽA FAZA TREĆEG SVETSKOG RATA

Odavno je poznato da Amerika kao zemlja nije politički homogena i da je podeljena u tradicionalno republikanske i tradicionalno demokratske države. Međutim, važno je da SAD više nisu etnički homogena zemlja, kao u vreme Tokvila, nego je to multietnička zemlja, ali ne i ravnomerno multietnička. Ova karta pokazuje dominantne etničke grupe u svakom delu zemlje.

Na sledećoj drugoj karti je navedena prisutnost Afroamerikanaca u pojedinim američkim saveznim državama i okruzima, a reč je o etničkoj grupi koja u SAD najviše trpi segregaciju, socijalnu i društvenu nepravdu.

Kao što su pokazali nedavni ratovi u Siriji, Iraku, Libiji, Ukrajini, Jemenu i Nigeriji, etničke, političke i verske komponente posebno su važne. Analizirajući prethodne karte, Amerika bi lako mogla da se podeli na demokrataki zapad zemlje sa Kalifornijom i Hispanoamerikanskim delom. Severoistok je demokratski sa etničkim Evropljanima. Od Teksasa do severa su belci i republikanci, a onda imamo jugoistok zemlje gde većinu čine Afroamerikanci, kojima vladaju beli republikanci. To je svakako najopasnije područje potencijanih sukoba. U religijskom smislu SAD su multireligiozna zemlja par excellence, i taj faktor takođe može da bude važan u budućnosti.

SAD imaju najveći broj dobro naoružanog stanovništva sa 90 komada vatrenog oružja na sto stanovnika. Uz sektaštvo i snažno prisustvo naoružanih bandi, to svakako predstavlja jedan od glavnih razloga koji bi mogli da dovesu do oružanih sukoba.

Sad se vidi da je itekako moguć scenario u kome bi došlo do kolapsa američke moći i građanskog rata. Naravno, sve dok dolar i američka ekonomoija koliko toliko stoje na nogama, od svega ovoga verovatno neće biti ništa.

Ali šta ako se dolar pod pritiskom drugih sila (Kine i Rusije), zatim inicijativa brojnih drugih zemalja, ali i unutrašnje politike FED i američke administracije u jednom trenutku pretvori u prah? Tad ćemo biti svedoci kraja „Američkog carstva“ i izvana posmatrati borbe sukobljenih frakcija, u kojima će carstvo nestati u unutarnjim podelama.

Pad svetskog policajca bi nas sigurno uveo u najtežu fazu Trećeg svetskog rata, koji je već u toku, a svi zamrznuti sukobi bi se istog trenutka odmrzli.

Propast nacije koja u pravom smislu reči predstavlja kapitalistički sistem bi nas istovremeno uvela u razdoblje poskapitalističke tranzicije, koju već sad mnogi vide kao neminovnost. To će biti bolna tranzicija, gde će kapitalizam i dalje postojati, ali neće imati ideološku podršku koju su mu obezbeđivale SAD. Mnogi se pitaju šta sledi? To niko ne zna, ali sigurno već sad treba tražiti model dostojan svih ljudi koji žive na ovoj planeti. Obzirom da ne postoji univerzalni model demokratije, koji je u obliku zapadne demokratije hteo da se nametne kroz unipolarni svet, verojatno će narodi ili grupe naroda morati da pronalaze različite modele primerene samo njima i koje neće izvoziti po svetu.

Izvor: altermainstreaminfo

Komentari

Jedan komentar na Naoružana crna populacija ili balkanizacija Amerike