Naser Orić kao deo obaveštajne operacije

Osnovni zadatak obaveštajno-bezbednosne službe sastoji se u praćenju pojava, procesa i lica koji predstavljaju društvenu opasnost. Da bi se pojave za koje je procenjeno da bi mogle predstavljati opasnost po društveni poredak mogle pratiti, služba zavodi operativne akcije (OA). U cilju praćenja procesa koji u sebi nose opasnost, a da bi se mogle sagledati sve bezbednosne implikacije, zavode se operativna istraživanja (OI). Za praćenje lica služe operativne obrade (OO). Operativna obrada označava osobu koja je pod tretmanom obaveštajno-bezbednosne službe, što u prevodu znači da se prati svaki njen „korak“ kroz primenu tajnog praćenja, prisluškivanja, ugradnje saradnika, odnosno stvaranja živih izvora. Operativne akcije, istraživanja i obrade uglavnom imaju kodirane nazive. Naser Orić bio je operativna obrada odavno ugašene Obaveštajno-bezbednosne službe Republike Srpske (OBS RS).

Uredno složen, Orićev dosije dostavljen je Haškom tribunalu kao jedan od dokaza za njegovu višestruku delatnost. Nije Naser bio zanimljiv za OBS samo sa aspekta ratnih zločina za koje je terećen. Interesantni su bili njegovi kontakti sa stranim službama, ali je bio posmatran i kao akter organizovanog kriminala, ilegalne trgovine oružjem i slično. Kako tužilaštvo sudu dostavlja sve relevantne dokaze, sud ih, shodno proceduri, prosleđuje odbrani da bi se tuženi o njima mogao izjasniti. Tako je i dosije, koji je o njemu vodio OBS, došao do Nasera, a neformalni tumač operativnih mera koje su preduzimane bio mu je jedan od utamničenih Srba Jovica Stanišić, čovek sa harizmom najpoznatijeg srpskog obaveštajca.

Inače, u Hagu su se pritvorenici družili, bez obzira na to što su u ratu bili na različitim stranama, te ni odnos Stanišića i Orića ne čudi. Po Stanišićevom kazivanju, Naser je bio neuk u teoretskom poznavanju metodologije tajnih službi, ali je imao urođeni obaveštajni instinkt i kao da je posedovao predodređenost da uvek bude blizu službi, bilo da je u njihovoj funkciji, bilo da se one njime bave. Verovatno je poznavanje obaveštajnog zanata Naseru pomoglo da u Hagu dobije kaznu blažu nego da je počinio džepnu krađu.

Naserovo izvlačenje iz Srebrenice u jeku borbenih dejstava često se dovodi u vezu sa stranim službama i svesnim žrtvovanjem Srebrenice zarad iznuđivanja bombardovanja Srba i njihove opšte satanizacije. Naser je imao ulogu i u prvoj zajedničkoj policijskoj akciji MUP Srpske i MUP Federacije BiH u rešavanju jedne komplikovane otmice. Sa srpske strane predložen je kao kurir, i operativna kombinacija je počela sa Naserom. Međutim, kada su kolege iz Federacije shvatile o kome se radi zapretile su povlačenjem i potpunim obustavljanjem akcije. Federalci su jasno dali do znanja da je Naser za njih kriminalac, a ne ratni heroj, i ni u kom slučaju ne bi mogao biti partner. Naser je iz akcije izbačen, a federalci su majstorski obavili svoj dio posla i pohapsili otmičare.

Naserovo privođenje i zadržavanje u švajcarskom zatvoru treba i posmatrati u kontekstu obaveštajnih delatnosti, odnosno njegove svesne ili nesvesne uloge u obaveštajnoj operaciji, koja za cilj ima dodatno podizanje tenzija u srpsko-bošnjačkim odnosima, pri čemu Srbi sigurno neće poentirati. Naseru će švajcarski zatvor samo pomoći da bar nakratko vrati potamnjeli imidž ratnog heroja u Bošnjaka.

Izvor: Press RS