Nastavak odbrane Radovana Karadžića

Odbrana Radovana Karadžića pred MTBJ treba da se nastavi 16. januara 2014. godine. U ovom trenutku, to je jedini sudski proces koji se održava u Tribunalu. Procesi protiv generala Mladića i Gorana Hadžića su u fazi pripreme za odbranu, a proces protiv profesora Vojislava Šešelja – u fazi pripreme za izricanje presude. Svi ostali procesi nalaze se u stadijumu razmatranja žalbi, pri čemu će odluke za dva takva procesa (predmeti Šainovića i Đorđevića) biti objavljeni već tokom januara. Na taj način će predmet protiv R. Karadžića u sledeća tri meseca biti jedini proces. U skladu sa rečenim – tom procesu će biti posvećena i veća pažnja.

Koji svedoci treba da se pojave u narednih nekoliko nedelja?

Ukupno je planirano da još 22 svedoka izađu da svedoče.

Niz svedoka će svedočiti o uslovima u zatvorima, uključujući i logor Omarsku.

Tako će Momčilo Gruban, bivši policajac odgovoran za bezbednost u logoru (tačnije rečeno – Istražnom centru) Omarska, svedočiti da su lica koja su zadržavana u centru dovođena iz zone borbenih dejstava kako bi se ispitalo njihovo učešće u navedenim borbama. Tokom vojnih dejstava kroz centar je ukupno prošlo oko 2. 500 ljudi, od kojih je bilo i oko 30 žena koje su uzele aktivno učešće u borbama. U centru nije bilo lica mlađih od 15 godina niti psihičkih bolesnika. Zatvorenici su dobijali adekvatnu hranu i pijaću vodu i nisu bili izloženi nikakvim zlostavljanjima. Uprkos svemu, bilo je dosta složenih situacija oko obezbeđenja pritvora, što je bilo uslovljeno ratnim uslovima, a ne nekakvom smišljenom namerom da se pritvorenici muče. Svedok Gruban će takođe svedočiti da su u okolnim područjima delovale paravojne formacije koje nisu bile potčinjene komandnom lancu Vojske Republike Srpske. Ove grupacije su nekada dolazile do centra i zlostavljale pritvorenike. Stražari u logoru nisu bili u mogućnosti da im se suprotstave.

Svedok Pero Rendić – armijski kuvar, svedočiće o ishrani pritvorenika u Istražnom centru Omarska. On će nam ispričati koliko puta, kako i čime je hranio pritvorenike zadržane u centru. On će takođe govoriti i o tome da je, premda je u prvom periodu hrana bila visokog kvaliteta i u dovoljnoj količini, kasnije bilo problema po pitanju oba kriterijuma. Međutim, razlog za takvo stanje nije bila želja da se pritvorenici stave u težak položaj, već vojna situacija vezana za odsecanje Krajine. Uprkos svemu, kuhinja je nastavila da snabdeva istom hranom i srpske vojnike i pritvorenike.

Niz svedoka će svedočiti o realnom položaju srpskog stanovništva u Bosni i Hercegovini pred početak i tokom prvog perioda ratnih dejstava. Ta slika je dijametralno suprotna od one koju slika tužilaštvo MTBJ. Tako svedok Čedo Šipovac (bivši saradnik sekretarijata narodne odbrane Prijedora) govoriće o masovnim napadima članova Patriotske lige na zgradu sekretarijata odbrane Prijedora, koji su pokušavali da uklone dokumente kako bi izbegli vojnu obavezu, između ostalog o napadima od 30. maja 1992. godine, koje se završilo ranjavanjem policajaca. Isti svedok će demantovati i izjavu svedoka Tužilaštva koji je tvrdio da su Muslimani bili loše naoružani sa oružjem nižeg tipa, dok su Srbi imali automatsko oružje.

Svedok Boško Mandić (član Kriznog štaba Prijedora) svedočiće o ubistvima srpskih i hrvatskih vojnika od strane muslimanskih paravojnih grupa u Gambarinu, kao i o daljem razvoju događaja u Prijedoru.

Svedok Zdravko Torbica iz Prijedora će svedočiti o napadima na Službu Javne Bezbednosti Prijedora 29. maja 1992. godine, tokom kojih je izginulo mnogo ljudi, uključujući i 5 policajaca.

Svedok Mitar Rašević (bivši šef obezbeđenja specijalnog pritvora u Foči), svedočiće o tome da su pritvorenici u njegovom zdanju imali sve što je potrebno i da su bili obezbeđeni od svakog zlostavljanja. Jedini incident desio se kada je on uhvatio jednog stražara kako se iživljava nad zatvorenikom prilikom ispitivanja, što se završilo kažnjavanjem stražara, o čemu je obavešteno i načalstvo.

Svedok Prvoslav Davinić – bivši Ministar odbrane Srbije i Crne Gore – svedočiće o istrazi eksplozije Markale – 2 u sedištu Ujedinjenih Nacija. Na samom početku, dok još nije bilo pouzdanih informacija ko je počinio granatiranje Markala, Marak Gulding, zamenik Generalnog sekretara UN po političkim pitanjima, izjavio je da će ovaj incident imati ozbiljne posledice za strane u konfliktu i naložio je da se sprovede objektivna istraga gospođi Nejlan Bali, rukovodiocu Odelenja za pitanja koja se nalaze na razmatranju SB UN. Međutim, Bali je potom saopštila da je istraga vršena sa ciljem da se po svaku cenu dokaže da je srpska strana počinila granatiranje. Davinić će takođe svedočiti i o nastavku te istrage sa srpske strane.

Kao svedoci pojaviće se i Miladin Nedić, Mile Petrović, Vinko Nikolić, Dragan Radetić.

Pred sudom će se (radi unakrsnog ispitivanja) ponovo pojaviti Ljubiša Beara. I na kraju, kao poslednji svedok u januaru predviđen je general Ratko Mladić. Bez obzira što svedočenje generala u procesu protiv Karadžića, predstavlja za Mladića “svedočenje o sopstvenom predmetu” i po međunarodnom pravu svaki optuženi u takvom slučaju može da odbije da svedoči. No, u MTBJ međunarodno pravo nije na visokoj ceni – tamo sve rešavaju same sudije kako im se prohte. Krajem decembra Sudsko veće je izdalo subpoenau odnosu na generala Mladića i on mora da se pojavi na sudu.

Na taj način, deo iznošenja odbrane u predmetu Radovana Karadžića se nastavlja. Do završetka.

Izvor: Fond Strateške kulture