Nastavak vojne agresije SAD na Siriju

Agresija na Siriju od strane Zapada nikada nije ni prekinuta od 2011.godine. Do sada se odvijala specifičnim i specijalnim metodama i sredstvima kroz formiranje, organizovanje i podršku tzv. umerene opozicije i terorističkih frakcija, kao i kroz svekoliku vojnu, političku i ekonomsku podršku. Sada je na sceni otvoreno vojno svrstavanje na jednu od zaraćenih strana. Uprkos tome što sve ukazuje na to da su za masakr u Siriji odgovorni sirijski militanti, SAD, Britanija i Francuska tvrde da Putin snosi najveću odgovornost jer nije učinio ništa kako bi obuzdao sirijskog predsednika Bašara el Asada, kojeg optužuju da je naredio napad. Po tome jasno se vidi da je legalna vlast u Siriji postala meta vodećih sila Zapada, ali glavna meta o kojoj se eksplicitno ne govori jeste Rusija.

Da je cela operacija SAD i Zapada prema Siriji, u celini, zasnovana na lažnim optužbama govori i to da je Dejli Mejl uklonio članak iz 2013.godine, u kojem su pisali o planovima SAD za scenario hemijskog napad u Siriji. Britanski list Dejli Mejl je uklonio članak sa naslovom “SAD su podržale plan da se izvede hemijski napad u Siriji“, koji je objavljen 29. januara 2013. godine.

Ovaj potez britanskog lista dogodio se istog dana kada i raketni napad SAD na vojni aerodrom kod Homsa u Siriji. Autor članka Luiz Bojl je napisala da je „hemijski napad prema planu SAD trebao da posluži za pojačanje ratnih dejstava koalicije u Siriji“. U članku se nalazila i tvrdnja zasnovana na dobijenim prepiskama da će Katar finansirati ustanike u Siriji i da će im obezbediti hemijsko oružje. Redakcija ruske informativne agencije RIA Novosti je uputila pitanje redakciji Dejli Mejla kada je tačno i iz kojih razloga Dejli Mejl uklonio ovaj članak, ali odgovor nije stigao. Takvo postupanje se uklapa u širi mozaik informacija i indikatora koji potvrđuju tezu da je Sirijska kriza projektovana u funkciji smenjivanja legalne vlasti a radi zadovoljavanja interesa multinacionalnih energetskih korporacija sa Zapada. Te korporacije imaju nameru da u potpunosti zagospodare naftom i plinom na Bliskom istoku i da na taj način profitiraju i obezbede Evropu i prekinu bilo kakvu njenu zavisnost od Rusije. Agresija SAD na Siriju samo iznenađuje neuke, jer je to deo šireg strateškog plana za dominaciju i potpunu kontrolu svih ekonomskih, političkih i energetskih tokova na Bliski istok. Zato Rusija ima legitimne strateške interese na Bliskom istoku koje je bolje da brani na tom mestu nego na svojoj teritoriji. U suprotnom, ako Zapad bude prekomponovao Bliski istok bez prisustva Rusije, onda sigurno će bii ugrožena energetska bezbednost Rusije a i njen ubrzan razvoj, stabilnost i bezbednost, što i jeste cilj vodećih država Zapada.

Američka agresija na Siriju desila se nakon šest godina očekivanja jakog povoda i stvranja povoljnih okolnosti koje će biti ubedljive za tzv. međunarodnu zajednicu. Vojska SAD ispalila je oko 60 krstarećih raketa na položaje sirijske armije, kao jasan znak da se i neposredno vojnički meša u taj građanski rat.

Iz SAD tvrde da su gađali sirijsku vojnu bazu iz koje je u utorak izveden napad hemijskim oružjem u provinciji Idlib. Američki predsjednik Donald Tramp, koji je naredio pokretanje ovog napada na Siriju, rekao je kako je njegova odluka u skladu s američkim vitalnim nacionalnim „bezbednosnim interesima“. Objekat napada bila je sirijska vazduhoplovna baza na prostoru provincije Homs, a u suštini iscenirani povod je pokušaj direktnog osporavanja ugleda i uticaja Rusije na tom prostoru.

Položaj sirijske vazduhoplovne baze Shayrat i ruske vojne baze kod Latakije smetaju značajno pobunjenicima i tzv. Islamskoj državi u pogledu držanja teritorije i izvođenja operacija. To se posebno odnosi na takozvanu Slobodnu sirijsku armiju, koja vremenom gubi pozicije i sposobnost odgovora na dejstva regularnih trupa Sirijske vojske, pod komandom Asada. Zato su SAD strpljivo čekale i kreirale povod da se neposredno angažuju na strani pobunjenika i pokušaju da promene odnos snaga neposrednom vojnom agresijom, kao što su činile i u građanskom ratu u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Do sada su to u Siriji vodeće članice NATO činile obaveštajno-izviđačkom, logističkom pa i neposrednom političkom i vojnom podrškom tzv. oružanih formacija umerene opozicije i Kurda.

„Godine pokušavanja promjene Asadovog ponašanja nisu imale baš nikakav uspeh“, kazao je Tramp za vreme susreta sa kineskim predsjednikom Xi Jinpingom na Floridi, dodajući da: „Sirijski diktator Bašar el Asad pokrenuo je strašan hemijski napad na nevine civile… Noćas sam naredio vojni udar na vazduhoplovnu bazu u Siriji odakle je pokrenut taj napad. U vitalnom je nacionalnom bezbednosnom interesu SAD da se spreči korištenje smrtonosnog hemijskog oružja. Nema nikakve rasprave o tome da je Sirija upotrebila zabranjeno hemijsko oružje, prekršila svoje obaveze prema konvenciji o hemijskom naoružanju te je ignorisala zahtjeve Saveta bezbednosti UN“. I kroz ovu izjavu očigledno je sve više da se Tramp „transformiše“ u Hilari Klinton i da postaje taoc administracije i tzv. „duboke države“.

Rusija je reagovala pribrano i primereno, ukazujući svetu da se radi o agresiji protiv države članice UN i nastavku samovolje SAD i vodećih država NATO pakta. Saglasno tome Rusija je tražila hitan sastanak Saveta bezbednosti UN. Sirijska vojska je istakla kako njihove snage nisu izvele nikakav hemijski napad na prostoru provincije Idlib. Rusija ističe kako su sirijske vazduhoplovne snage pogodile skladište s oružjem u kojem su pobunjenici proizvodili hemijsko oružje. Pored takvih informacija tri ključne članice NATO, SAD, Francuska i Britanija, poručile su kako će zatražiti usvajanje UN rezolucije u kojoj se za napad optužuju vladine snage.

„SAD i druge zemlje su podnele rezoluciju u SB UN o Siriji na osnovu lažnih podataka“, izjavila je na brifingu portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova, i dodala da „četvrtog aprila u okviru likvidacije posledica nedavnog upada terorističkih grupa u provinciju Hama, avioni Ratnog vazduhoplovstva Sirije su bombardovali pozicije ekstremista na istočnom obodu grada Han Šeihun. Mete su bile nagomilana vojna tehnika i skladišta municije. Na toj teritoriji su se nalazile fabrike za proizvodnju granata sa otrovnim supstancama“. Prema njenim rečima, „na internetu i u pristrasnim medijima odmah su se pojavila saopštenja o navodnoj primeni hemijskog oružja od strane sirijske Vlade protiv sopstvenog naroda“. Zapad medijski širi propagandu da je ruski lider odgovoran za hemijski napad u Idlibu i ubistvo 72 osobe, među kojima 20 dece, jer podržava Bašara el Asada, optuženog da je naredio napad. Moskva ima dokaze da su za pokolj krivi pobunjenici.

Ispostavilo se, međutim, da su u tom skladištu naoružane opozicione grupe proizvodile i gomilale hemijsko oružje namenjeno militantima u Iraku. Otrovni gas, najverovatnije sarin, iz tog skladišta prouzrokovao je trovanje civila. Pogođeni magacin je korišćen i za proizvodnju i skladištenje granata sa toksičnim gasom. Granate su zatim prebacivane u Irak i tamo redovno korišćene. Vlasti u Bagdadu i međunarodne organizacije potvrdile su da militanti stalno koriste to oružje s bojnim otrovima u Iraku. Takođe, u pitanju je isti otrov koji je korišćen u napadima militanata u sirijskom gradu Alepu, o čemu je Rusija 2016. prikupila dokaze – izjavio je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov i naglasio da su u pitanju proverene informacije.

Suprotno tome, komandant pobunjeničke grupe Slobodna armija Idliba Hasan Hadž Ali, tvrdi da su Asadovi avioni bombardovali civile otrovnim gasom. „Svi su videli avion koji „bombarduje gasom“. U delu koji je bio na udaru nema vojnih objekata koji su mogli da budu meta, već su tu samo civili. Nijedna naša frakcija nije sposobna da napravi „hemijsko oružje“, naveo je Ali. Njegove reči su bez ikakve provere prihvatili zapadni zvaničnici bez obzira što se i po rečima i nestručnosti može zaključiti da se radi o izmišljotinama, koje su deo scenarija.

Šef američke diplomatije Reks Tilerson odmah je za napad okrivio Rusiju, rečima „…Jasno je da Asad deluje varvarski brutalno i bezobzirno. Oni koji brane i podržavaju Asada, među kojima je Rusija, ne treba da imaju bilo kakve iluzije o njemu i njegovim namerama. Kao garant prekida vatre u Siriji Rusija snosi najveću moralnu odgovornost za napad“. Njemu su se pridružili i zvaničnici Francuske i Britanije, koji su takođe okrivili Rusiju što podržava Asada. Svi „dokazi“ sugerišu da je režim sirijskog predsednika Bašara el Asada izveo napad sa znanjem da koristi nelegalno oružje protiv sopstvenog naroda. Rusija sve vreme to podržava, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson pred početak dvodnevne međunarodne konferencije o budućnosti Sirije u Briselu. S njim, međutim, nisu saglasni bezbednosni eksperti, koji kažu da su zapadni zvaničnici požurili sa optužbama na račun Asada i Putina. Britanski analitičar Čarls Šobridž kaže da od napada jedine koristi imaju naoružane opozicione grupe i teroristi.

Iranski ministar spoljnih poslova, Javad Zarif, strogo je osudio američki raketni napad na Siriju. U izjavi je podsjetio na činjenicu da je SAD otvoreno podržavao Sadama Huseina koji je masovno koristio hemijsko oružje protiv Irana za vreme rata osamdeseth godina prošlog veka. Naglašeno je kako SAD sada deluje na temelju lažnih optužbi i bez ikakvih dokaza da je sirijska vojska stajala iza hemijskog napada u Idlibu.

Sve činjenice, zajedno sa uzorcima tla, zabeležene su i predate Organizaciji za zabranu hemijskog oružja. Nažalost, ne preduzimajući ništa, rukovodeći se isključivo lažnim informacijama SAD, Francuska i Velike Britanija podnele su Savetu bezbednosti UN nacrt rezolucije koji nosi otvoreni antisirijski karakter i omogućuje da jače eskalira kriza. Takvo postupanje vodećih sila NATO jeste u funkciji raspirivanja i jačanja logike rata u Siriji.

Ono što se na Zapadu naziva “umereni pobunjenici“ su ništa drugo nego naoružane terorističke formacije, pod raznim nazivima poput Al Nusra fronta ili Islamskog fronta, a sve pod krilom takozvane Slobodne sirijske vojske (FSA) i pod posrednom kontrolom SAD, Velike Britanije i Turske. Ranjenici se prebacuju u Tursku i tamo primaju svu potrebnu medicinsku pomoć. Skoro da je slična stvar i sa teroristima ISIL-a. Uticaj Turske na Sirijski rat je najprljaviji, ne samo zbog činjenice da je direktno duže vreme direktno uključena, kao članica NATO pakta, nego i zbog tesne ekonomske, energetske i vojne veze sa tzv. Islamskom državom. Sve što je Turska napravila u Siriji direktno je vezano za strategiju NATO na Bliskom istoku. Turska granica je od samog početka rata 2011. godine otvorena za protok ljudstva, tehnike i ostalih vojnih potrepština. Turska je glavna tranzitna zemlja terorista gde se nalaze veze i baze terorista uz podršku umišljenog sultana Erdogana.

Pored logistike u Turskoj se nalaze i kampovi za obuku terorista. Zbog toga se osnovano može sumnjati u iskreno savezništvo Turske prema Rusiji u borbi protiv terorista u Siriji. Turska igra višestruko opasnu igru sa NATO kao članica, istovremeno pokušavajući da sa Rusijom izgrađuje strateško partnerstvo. Turska u Siriji iskreno se bori jedino protiv Kurda i podržava političke napore Zapada, koji su usmereni na nasilnu promenu legitimne vlasti, posebno predsednika Bašara el Asada. Nakon isceniranog „hemijskog napada“ Erdogan i njegovi saradnici su počeli javno da likuju i vređaju Bašara el Asada. Odmah su ideli u Asadu glavnog krivca. Ministar zdravlja Turske Redžep Akdag istakao je da su prosleđeni uzorci na dodatnu analizu u Hag. Nije sporno da će se doći do zaključka da je postojao hemijski otrov li se neće doći do odgovora na pitanje: Ko ga je upotrebio?

Ponovo se u ovakvim teškim situacijama vidi verolomstvo Turskog režima i nekorektan odnos prema Rusiji i Siriji. Na propagandu NATO reagovao je odmah predsednik Turske Erdogan i njegova stranka AKP, koja je svojevrstan oblik Muslimanskog bratstva. U ideološkom smislu nije im daleka saradnja sa ISIL-om. Po samim podacima Zapadnih tajnih službi i medija, ISIL je zarađivao na nafti i plinu i trgovao preko Turske. Svi plinovodi i naftovodi su usmereni u pravcu Turske i obe strane su imale i direktne finansijske i energetske interese. Kolika je upletenost Turske u Siriji govori i činjenica da su kompletne tvornice iz industrijske zone Aleppa, koji je bio centar sirijske industrije, pokradene i prebačene u Tursku. U jedinicam opozicije i pojedinih terorističkih formacija u Siriji nalaze se turski obavještajci, kao specijalisti i instruktori, koji neposredno utiču na pripremu i tok operacija, saglasno turskim interesima.

Imajući u vidu delovanje vodećih sila NATO i regionalnih sila na Bliskom istoku, jasno je da se sada radi o specijalnoj operaciji rušenja ruskog uticaja, kao i o medijskom satanizovanju predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. Nije slučajna podudarnost terorističkig napada u Rusiji, kao i organizovanja demonstracija i protesta u više gradova Rusije. Sve je to deo jedinstvenog scenarija i sprovođenja složenih operacija radi nastavka „tihe agresije na Rusiju“, koja je i formalno počela sa Ukrajinskom krizom. Nažalost pored NATO i EU u svemu tome značajno i neposredno učestvuje, prvenstveno njena otuđena birokratija i „komesari“, koji su pod neposrednim uticajem SAD i Nemačke.

Protesti u Srbiji, postizborna kriza u Makedoniji, formiranje tzv. Kosovske vojske i napadi na Republiku Srpsku jesu deo jedinstvene operacije NATO za „zapadni Balkan“, kojom Zapad nastoji dovesti garniture na vlast koje će bezuslovno sprovoditi njihove naloge.

Očekivati je da Rusija jasno prepoznaje scenario rata i krize na Bliskom istoku i Balkanu, te da su te krize u funkciji destabilizacije Rusije. Putinov portparol Dmitrij Peskov saopštio je da će Rusija nastaviti da pruža podršku snagama sirijskog predsednika Bašara el Asada, uprkos optužbama Zapada: „Rusija i njene vojne snage nastaviće antiterorističku operaciju za oslobađanje Sirije, koju vode sirijske oružane snage. Rusija će prikazati činjenice, koje je već iznelo ministarstvo odbrane – naveo je Peskov.“

Pobunjenici su na ovaj način od SAD dobili političku podršku, baš u vreme kad su izgubili stratešku prednost. Sirijska vlada nije imala nikakav motiv da izvede hemijski napad, jer je bila nadomak pobede naoružanih opozicionih grupa i terorista širom zemlje. Ali takav „model delovanja Zapada “ je već viđen u građanskom ratu na prostoru Hrvatske i BiH. Kada je Vojska Republike Srpske bila na domak vojničke pobede i imala stratešku prednost i nadmoć, po sličnom obrascu perfidnog delovanja muslimanski ekstremisti Armije BiH zajedno sa obaveštajnim službama pojedinih država NATO iscenirale su masovni zločin i stradanje civilnog stanovništva na gradskoj pijaci Markale, kroz podmetanje eksplozivne naprave. To je bio povod za direktno mešanje vodećih država NATO i svrstavanje na stranu muslimansko-hrvatske koalicije i za bombardovanje položaja i invrastrukture Vojske Republike Srpske. Danas kada se odlično zna da Vojska Republike Srpske nije uradila te zločine nego jedinice A BiH to više nije nikom ni bitno jer je lažna medijska kampanja ostvarila ciljeve. Muslimani su u Sarajevu proglašavani na taj način za žrtve a Srbi za zločince i agresore. Metod delovanja u građanskom ratu u Siriji je isti i zabrinjava koliko ti tvorci „specijalnih operacija“ nisu više maštoviti i primenjuju skoro identične modele, prepune laži, podvala i perfidija. Kada se sazna istina u Siriji to neće biti važno jer su lažne informacije obišle svet i od Bašara el Asada prave monstruma na sličan način kao što su uradili sa Slobodanom Miloševićem, Moamerom Gadafijem i sa Sadamom Huseionom. Naknadna istina je nebitna kada lažna predstava i izmišljene neistine budu plasirane u svetskom medijskom prostoru i na osnovu njih se donesu nepravedne i nečovečne odluke.

Umesto zaključka, može se reći da ovaj napad nije imao vojni efekat značajan za ishod rata, ali je izveden samo da bi izazvao osudu međunarodne zajednice prema legalnoj i legitimnoj vlasti u Siriji, kao i da se osporava uloga Putina i Rusije u protivterorističkoj borbi na Bliskom istoku i svetu uopšte. Posebno je interesantno vreme u koje je izvedena agresija na Siriju, baš pred međunarodnu konferenciju o Siriji, što skoro sigurno nije slučajno. Usavršena je ustaljena šema prema kojoj se događaju incidenti, koji diskredituju držvu i vlast u kojoj se vodi građanski rat. Na sličan način desio se veliki hemijski napad u sirijskom gradu Guti 2013. baš kad su inspektori UN dolazili u Damask. Zbog tog napada su SAD htele da izvedu intervenciju na Siriju, ali je Rusija to uspela da spreči.

Takođe, još jedan hemijski napad dogodio se u septembru 2016, baš pred veliku konferenciju u Londonu, gde je sirijska opozicija trebalo da se sastane sa stranim donatorima. I u jednom i u drugom slučaju opozicija je okrivila Asada za trovanje sopstvenog naroda, ali su prikupljeni dokazi govorili drugačije. Ni to nije bilo dovoljno da se zločin ponovo napravi i pokuša optužiti Asad, kao simbol legitimne vlasti u Siriji i predsednik Putin, kao predsednik Rusije, koja se vratila kao velika sila na svetsku političku scenu.

Može se reći da su vodeće članice NATO vojno napale ruske nacionalne interese na Bliskom istoku a verovatno i teroristički akti u Rusiji nisu slučajni da se dešavaju u isto vreme. Takođe, sramna je uloga Evropske unije, koja sve više pokušava da se afirmiše kao produžena ruka NATO pakt. EU nije izraz želje ni volje slobodnih država i naroda. Ona sve više postaje mehanizam ucene i pritisaka prema narodima i državama koji drugačije misle. Trampu ne treba verovati jer je postao lakomislen u donošenju odluka i preduzimanju riskantnih poteza agresivnog delovanja. Takvo postupanje neće tolerisati nove supersile u međunarodnim odnosima, pre svih Rusija i Kina. Nažalost i nova američka administracija postaje sve više stara i ne shvata da je vreme unipolarnog sveta prošlost, kada su SAD sprovodile agresije i vojne intervencije mimo odluka Saveta bezbednosti UN, kršeći sve norme međunarodnog prava, delujući kao samovoljna i neobuzdana vojna sila a sve pod plaštom „zaštite civilnog stanovništva“. Kada budu dobile adekvatan uzvratni odgovor u krizama koje kreiraju, mir u svetu će nepovratno biti ugrožen. Logika nasilja NATO i EU biće nastavljena i u Evropi, duž uspostavljene linije podele i na prostoru zapadnog Balkana sve dok SAD ne shvate da nasiljem ne mogu promeniti stvarnost niti ostvariti interese multinacionalnih korporacija sa Zapada.

_______________________________

LITERATURA

1. Stepić, Milomir: Geopolitika neoevroazijstva, Institut za političke studije, Beograd, 2013.
2. Mitar Kovač, Dejan Stojković, Strategijsko planiranje odbrane, Odbrana, 2009.godine
3. Kurir, 07.04.2017.
4. Pravda, 07.04.2017.

Izvor: Fond Strateške Kulture