NATO, Rusija i balkansko bure baruta

Hoće li posle Ukrajine Balkan postati poprište novog sukoba između Istoka i Zapada? Ovim pitanjem Laurent Geslin i Jean-Arnault Dérens počinju svoju kolumnu u časopisu Le Monde Diplomatique. Rusija širi svoje prisustvo u regionu što iz trgovačkih, što iz geopolitičkih razloga. Ipak, uprkos svom tradicionalnom uticaju, Moskva ne gaji posebne nade u regionu koji je sasvim usmeren na ulazak u Evropsku uniju, pišu francuski analitičari.

“Srbija, Kosovo, Crna Gora i Makedonija su se našli na ‘vatrenoj liniji’ između Rusije i Zapada”, 24. februara je na sednici Odbora za inostrane poslove američkog Senata izjavio američki državni sekretar Džon Keri. Posle njegove izjave za Radio Slobodna Evropa, ili “Glas Langley-a”, kako upućeniji zovu ovaj medij, Tim Džuda, britanski publicista i autor više knjiga o Balkanu, izjavio je: “Najpre je Angela Merkel nedavno izjavila kako Rusija širi uticaj na Balkanu. To znači da su i evropski i američki funkcioneri veoma ozbiljno shvatili pretnju od uplitanja Rusije u ovaj region. Posle izbijanja krize u Ukrajini, prirodno je da bi zapadne vlade trebalo da se pobrinu i za pojedine balkanske zemlje, imajući u vidu da su u susedstvu NATO i EU. To delimično najavljuje aktivniju ulogu Vašingtona u regionu. Naravno, narednih nekoliko meseci ćemo videti hoće li izjavu američkog državnog sekretara pratiti konkretni potezi u smislu dodatnog angažmana na prostoru bivše Jugoslavije”.

Malo je poznato, ali u vreme kad je Džuda dao ovu izjavu, u Makedoniji već bio na dužnosti novi britanski ambasador Džes Bejli, koji je dugo godina radio u Turskoj i ima odlične veze na Balkanu. Njegovim dolaskom počinju da se događaju čudne stvari u Makeoniji, od obojene revolucije do terorističkih napada. Nekoliko meseci posle bili smo svedoci balkanske turneje zamenika američkog državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove Viktorije Nuland, dok je sve vreme u zemljama regiona, najviše u Grčkoj, bio prisutan i podsekretar Stejt depratmenta za energetiku Amos Hohstajn.

Može se zaključiti da je, uz aktivnosti nemačkog kancelara Angele Merkel u regionu, Vašington ojačao aktivnosti usmerene na zaštitu svojih interesa na tim područjima. Vraćajući se na “vatrenu liniju”, koju su na Zapadnom Balkanu otvorili Zapad i Istok, Le Monde Diplomatique podseća da se prvi put paralela između Ukrajine i Balkana povukla u Rusiji. „Tokom iznošenja svojih argumenata u prilog aneksije Krima u Moskvi su u martu 2014. pomenuli ironične izjave NATO iz 1999. godine, kad je Vašington pravdao vazdušne napade na ostatak tadašnje Jugoslavije. U oba slučaja velike sile vojno su intervenisale dajući naglasak na sprečavanje humanitarne katastrofe”, prenosi franciski časopis iako preskače način provođenja odvajanja Kosova i Krima, kao i broj ljudskih žrtava i materijalnu štetu, koji su bili posledica jedne ili druge “humanitarne intervencije”. (…)

Iako je Beograd uvek održavao bliske veze sa Moskvom, premijer Aleksandar Vučić drži se izraženije prozapadne politike. Da li je uzrok tome uverenje ili oportunizam, teško je reći, ali njegova politika potencijalno dovodi u pitanje načelo vojne neutralnosti Srbije. Uprkos žalbama evropskih partnera, vlada Srbije nije nametnula sankcije Rusiji, uzimajući u obzir ekonomske interese i tradicionalno prijateljske odnose. (…) Za zemlje koje je trebale da budu na putu Južnog toka – Bugarsku, Srbiju i Mađarsku, kao i potencijalno Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Sloveniju – odbacivanje tog projekta u decembru prošle godine bila je loša vest. Umesto toga, najavljen gasovod koji će preko za Turske doći do granice sa Grčkom. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik štetu od odustajanja od gradnje Južnog toka procenio je na milijardu evra za svoju zemlju.

Otuda je pitanje da li je Vladimir Putin spreman da nastavi logiku sukoba sa Zapadom na jugoistoku Evrope? Visoki američki funkcioneri misle da jeste. Podsekretar Stejt departmenta Kristina Vormut u februaru 2015. je na raspravi u Povereništvu za odbranu američkog Kongresa rekla da se Rusija “može usredotočiti na manje zemlje koje još nisu deo NATO, kao što je Crna Gora, i pokušati da stvori nestabilnost u regionu”. (…) U decembru 2010. Crna Gora je dobila status zemlje kandidata za članstvo u EU i želi da postane članica NATO, ali je njen zahtev odbijen u proleće 2014. Službeni razlog je visok nivo korupcije i organizovanog kriminala, ali najverovatnije se to dogodilo zbog velikog prodora ruskog kapitala. Navodno, veze sa Rusijom imaju brojni crnogorske agenti i govori se uglavnom o bivšim oficirima Jugoslovenske vojske, koji su 2006. godine stupili u redove novih oružanih snaga Crne Gore. (…)

Trenutno stanje podseća na Hladni rat i neće se tolerisati bilo kakvi potezi koji bi ojačali protivnika. Balkanski moćnici poput Đukanovića i Dodika u međunarodnim sukobima i napetostima savršeno igraju u svoju korist, dok novi političari, kao Vučić, veruju da mogu postići i održati ravnotežu između dva tabora. U svakom slučaju, istorija je pokazala da su balkanski narodi često bili piuni u igrama velikih sila, završava Le Monde Diplomatique.

Međutim, francuski analitičari zaboravljaju da je NATO na prošlom samitu u Briselu izneverio sva očekivanja zemalja koje su se nadale proširenju. Gruzija nije dobila Akcioni plan za članstvo (MAP), ali je za utehu Tbilisiju „postignut načelni sporazum”. Bilo kakva mogućnost pridruživanja Ukrajine i Moldavije uopšte nije bila na dnevnom redu konferencije. Crna Gora je učinila gotovo sve što se od nje tražilo, čak je uvela sankcije koje je EU uvela Rusiji iako kao zemlja koja nije članica to nije morala, ali su u Podgorici procenili kako će to biti dobro upravo zbog konferencije NATO u Briselu te naknadnog samita u Kardifu u septembru 2014. godine. (…) Pitanje proširenja, koje je i postalo kamen spoticanja između Vašingtona i Moskve i dovelo do rata u Ukrajini, sad je pod znakom pitanja. Prema određenom broju analitičara, glavne zemlje članice NATO, poput Nemačke, mišljenja su da će dalje proširenje samo dodatno iritirati Rusiju, što su u vrlo zanimljivom osvrtu o Balkanu za časopis Foreign Affairs potvrdili Edvard P. Džozef i Januš Bugajski.

East Journal, s druge strane, piše kako postoji određeni blok unutar saveza, čiji lideri smatraju da „Moskvu treba držati dalje od Jadranske obale i stoga snažno podržavaju pristupanje Crne Gore NATO”. (…)

Bosna, Crna Gora, Kosovo i Makedonija su zemlje koje se graniče sa Srbijom, za koju je planirano da bude jedno od čvorišta propalog Južnog toka, tako da se njihovo uključivanje u čvršći bezbednosni okvir NATO može smatrati uticajem na Srbiju, što stvara preduslove za još jednu destabilizaciju Balkana. To se može izbeći jedino ako Beograd odustane od partnerstva sa Moskvom i u potpunosti se okrene Vašingtonu, čak i u vojnom smislu. U kontekstu gorke energetske geopolitike, Amerika neočekivano gura zemlje Balkana u apsolutno besmislene protivrečnosti.

Dakle, nema sumnje da će posle Ukrajine Balkan postati poprište novog sukoba između Istoka i Zapada i Laurent Geslin i Jean-Arnault Dérens se u časopisu Le Monde Diplomatique nepotrebno pitaju hoće li se to dogoditi.

SAD i NATO žele da obezbede svoj uticaj na Balkanu jednako koliko i Rusija. Za sada je Vašington uspeo da blokira projekat Južni tok, čini sve kako bi omeo projekt Turski tok, dok se najviše pažnje posvećuje sprečavanju izlaska Rusije na Jadransko more. Bilo kakvo zbližavanje Rusije i Crne Gore preko Srbije SAD i NATO sebi ne mogu dozvoliti. Najbolji i već oprobani scenario za uspeh u ovom poslu je posejati razdor i raspirivati međuetniče napetosti među narodima regiona. U ovoj igri velikih sila lokalni političari mogu da izvuku neku kratkoročnu korist, ali će na kraju, ako ne dođe do kompromisa na relaciji Moskva-Vašington, ipak morati da odaberu stranu. Kako će postupiti, ostaje nam da vidimo, ali je važno znati ko šta preduzima i na temelju toga pokušati predvideti u kom će se smeru stvari dalje razvijati. Konačno, jedino je poznavanje činjenica ono čime narodi Balkana mogu da nateraju svoje vođe da donose odluke u njihovu korist iako je i tu, nažalost, sve manje prostora za manevar.

Izvor: Alter Mainstream Info, Novi Standard