НАТО Црна Гора и њен отпор Русији

У току су новогодишњи и божићни празници. Једни славе наглашеније, други тише али је празнична атмосфера добрано видљива. Стога и колумну треба посветити лаганијим, забавним темама. По могућности, шаљивим.

Тако се сама по себи наметнула прича о спољној (на „црногорском језику“ — вањској) политици актуелне Владе Црне Горе према Русији.

Недавно је америчка амбасадорка у Црној Гори похвалила политику државе у којој службује речима: „отпор који Црна Гора пружа Русији задивљује сав свет“. Америчке дипломате су одавно и на свим крајевима планете избориле право да дају свакакве изјаве. Укључујући и овако небулозне. Стога, и ова једва да представља изненађење у свеприсутној (а ничим стварно изазваној) антируској хистерији у Америци и добром делу западног света.

Ипак, пажње је вредан изостанак било какве реакције онога што воли да се назива „званична Подгорица“. Могли су, на пример, да оспоре ову оцену, или да се са њом сложе, па да је „продубе“ својим анализима, тражећи допунске похвале. Не, они су одлучили да се примире. Попут пудлице коју је власник помиловао што је залајала на пролазника и која је због тога срећна, али недовољно храбра да даље кидише на њега.

У односима Црне Горе и Русије не ради се само о малој и држави највећој на свету. Величина је увек важна, али овде никада није била пресудна. Током историје Царска Русија је помагала и штитила Црну Гору и најнепосредније је допринела да се ослободилачка борба „за крст часни и слободу златну“ крунише њеним међународним признањем као суверене државе.

Црна Гора, несумњиво, не би ни постојала без заштите, помоћи и подршке Русије. Никада и ни на који начин Русија није наштетила Црној Гори. Упркос томе, тренутно званична Црна Гора увела је санкције Русији, приступила НАТО-у који Русију третира као непријатеља и, коначно, инсценирала некакав „државни удар“ који је, како тврде, припреман од стране двојице руских обавештајаца и уз благослов Кремља.

Уместо коментара ваља подсетити на староподгоричку шалу.

На вратима стана се појављује човек и још са прага пита домаћина:

„Јесте ли Ви човек који је јуче из набујале ријеке Мораче спасио мог сина?“

Скромно, али са поносом и задовољством, овај одговори: „Да, ја сам тај…“

„А, ђе му је капа?“, зајапурио се гост.

А та „капа“ може бити оних 125.500 евра које су наводно руски обавештајци дали за извршење државног удара у Црној Гори. Насилнички преврат је требало да изврше времешни туристи из Србије под командом лидера Демократског фронта, најјаче црногорске опозиционе групације. Моћна и богата Русија је, дакле, за „државни удар“ наменила новца којим се једва може купити луксузан аутомобил.

Супруга донедавног високог функционера Црне Горе, иначе правоснажно осуђеног шефа криминално-пљачкашке групе, већ десетак година на рачуну у швајцарској банци има готово четири милиона долара. Колико ли би се „државних удара“ могло извести са толиким новцем?

Или је, можда, то био прави удар на државу Црну Гору коју су њени главари опљачкали и изнели новац на рачуне страних банака? А, да би се такав новац тамо сачувао, мора се бити против Русије. Макар и овако небулозно.

Извор: Спутњик