Nemačka politika za Ukrajinu

„Uzajamno razumevanje u vezi sa ukrajinskim pitanjem može da postane   najvažnija pretpostavka nemačko-poljskog partnerstva  u Evropi“  i može poslužiti  „još tešnjem zbližavanju Berlina i Varšave“ – glasi dokument koji je objavljen uoči pojave „evromajdana“ u Kijevu pod  nazivom «Über Vilnius hinaus denken: Polen und Deutschland müssen die EU-Ostpolitik vorantreiben». Dokument su   na inicijativu nemačke strane  pripremili poljski i nemački diplomati i političari, zajedno sa poslanicima bundestaga i  ministrima, među kojima su bili i bivši rukovodioci MIP-a Poljske Andžej Olehovski i Adam Rotfeld…

U poslednje vreme, prikriveni  grozničavom aktivnošću predstavnika Vašingtona u ukrajinskom pravcu,  nisu bili  toliko primetni pokušaji Evropljana da se unutar Evropske unije dođe do većeg uzajamnog razumevanja u vezi sa Ukrajinom. Međutim, Nemci i Poljaci nastavljaju da sa Ukrajinom aktivno rade, koristeći prema zvaničnom Kijevu taktiku „toplo – hladno“ kako bi se u toj zemlji stvorila situacija neprekidnog konflikta.

„Evropska  unija je, kao i do sada, spremna da sa Ukrajinom potpiše sporazum“ – o rezultatima sastanka sa premijerom Poljske Donaldom Tuskom u Varšavi kaže predsednik Evropske unije Van Rompej. “Evropska unija igra na strani opozicije i od Janukoviča pravi ilegalca bez obzira što on nije prekršio ni jedan zakon“, – tvrdi Aleksandr Rar, nemački ekspert, direktor za nauku u Nemačko-ruskom forumu. Interesantno je da se nemačka strana  lukavo dosetila da sav prljavi posao u vezi sa sablažnjavanjem  i ucenom ukrajinskih političara   prebaci na Poljake, koji se  do iznemoglosti trude da to odrade.

Kao šargarepu Poljska preko izjave predsednika B.Komarovskog nudi da se podrži „jačanje ukrajinskih proevropskih težnji“ zahvaljujući  novcu Evropske unije iz budžeta „Istočnog partnerstva“. EU preko rukovodioca komiteta za inostrane poslove Evropskog parlamenta Elmara Broka predlaže masi na Majdanu  „ekonomsku pomoć i podršku u vršenju reformi“, ne preuzimajući pri tom na sebe nikakve konkretne obaveze, ali  istovremeno  preko     Deutsche Welle   poziva  ukrajinsko stanovništvo  da se Evropskom parlamentu žali na „politiku Moskve“,  iako  se ona  sastoji u konkretnoj ekonomskoj pomoći.

Umesto bičem  potpredsednik Evropskog parlamenta Jacek Protasevič preti da će Evropska unija prekinuti zvanične odnose sa Ukrajinom. Američki Poljaci,  kao što je Zbignjev Bžežinski, otvoreno prete Rusiji katastrofom ukoliko bude podržala Ukrajinu. Poljski političari i javni radnici Ukrajini prete građanskim ratom ( to je izjava A.Smolara – vođe najstarije poljske nekomercijalne organizacije – Fonda „Stefan Batori), provokativno izražavajući „strah  od podele Ukrajine“ (izjava premijera Tuska) i preko „Poljskog radija“ uveravaju da „Poljska i dalje garantuje Ukrajini podršku za pravi izbor“.

Za razliku od Poljaka i Amerikanaca koji deluju preko struktura kakve su Fond poljsko-američko-ukrajinske saradnje   (PAUCI) ili Centar za slobodan izbor i demokratiju, Nemci u radu sa Ukrajinom naglasak stavljaju na ekonomski i humanitarni aspekt, kao i na rad sa političkom elitom i intelektualce (cilj je ne toliko uvlačenje Ukrajine u evroatlantske strukture, koliko obezbeđenje „odliva mozgova i perspektivnih kadrova u Nemačku).

Na tome aktivno rade fondovi K.Adenauera, F.Naumana, H.Zajdela, F.Eberta, R.Boša, Društvo Fraunhofera (FhG), Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD), Nemačka istraživačka zajednica (DFG), Društvo Helmholca, Dortmundski međunarodni obrazovni centar (IBB) i dr. Finansijske mogućnosti tih struktura su pozamašne. Na primer, Društvo Fraunhovera, koje nije među najpoznatijim, raspolaže budžetom od 1,4  milijarde, DAAD– preko 250 m iliona evra godišnje i t.d, a šta da se kaže o vrlo poznatom Fondu Konrada Adenauera, koji realizuje stotine  „humanitarnih projekata“ na teritoriji preko 120 zemalja?

Predstavnici  tih struktura, kao nemački koordinator „majdana“ Andreas Umland koji radi paralelno sa američkim stručnjacima za prevrate, i koji je u Ukrajini proglašen za personu non grata, smatraju da je  Ukrajini „neophodna smena političke generacije“.  Zato, kaže referent za Centralnu i Istočnu Evropu Norbert Bekman-Dirkes „mi prioritetno radimo sa mladima, jer oni treba da odrede kakva će biti budućnost njihove zemlje“. Mi ne želimo da podržavamo sitnjenje političkih partija. Naš cilj je formiranje široke platforme u cilju pronalaženja zajedničkih pozicija“ – izjavljuje rukovodilac ukrajinske filijale Fonda K. Adenauera, nemački građanin Niko Lange.

Nemačke nekomercijalne organizacije su formirale veliku mrežu saveznika u samoj Ukrajini, u kojoj su se našle i takve strukture kakva je Institut za političko obrazovanje, Institut za evroatlantsku saradnju, Akademija ukrajinske štampe, Fond V.Pinčuka, Ukrajinski centar za ekonomska i politička istraživanja Razumkova i t.d.  Osim naučne elite, političkih partija i društvenih struktura, mreže nemačkih nekomercijalnih organizacija održavaju vezu sa ukrajinskim medijima, prave partnerske projekte sa ukrajinskim vlastima, seminare na kojima učestvuju visoki predstavnici vojnih snaga Ukrajine i oficira srednjeg sastava, kao i izborne procese. Rad tih mreža se ne ograničava samo na teritoriju Ukrajine, već se širi i na Belorusiju i Rusiju.

Koncentracija koja se odnosi uglavnom na ekonomsku i intelektualnu sferu omogućuje Nemcima da se učvrste u Ukrajini izbegavajući konfrontaciju sa Moskvom, kao i bilo kakve obaveze prema Ukrajincima (tu ulogu su Nemci uspešno prebacili na Poljake). Nemačka ostaje drugi po veličini trgovinski partner Ukrajine (iza Rusije), postepeno jačajući ne samo na evropskom, već i na postsovjetskom prostoru.

To se ne dopada prekookeanskim stratezima iz Stejt departmenta SAD i to toliko, da su zamenik državnog sekretara Viktorija Nuland i ambasador SAD u Kijevu Džefri Pjat ocenjujući ulogu Evropske unije u ukrajinskoj krizi koristili i vulgarnosti. U Vašingtonu žele da Nemci „vade vrelo kestenje“ iz vatre pogroma na „majdanu“, vodeći računa o interesima ne Nemačke, već „svetske zajednice“ sa kojom američki političari izjednačuju Sjedinjene Države.  Zato dok u Briselu misle da   psovke Viktorije Nuland  „prikazuju opšte raspoloženje među Amerikancima koji su  se umorili od diplomatije „Evropske unije“, prvi ljudi nemačke štampe vrlo lepo pokazuju koliko se američke težnje poklapaju sa nemačkim: «Fuckthe EU»   je za Angelu Merkel potpuno neprihvatljivo (Die Welt); „Merkel je oneraspoložena zbog uvrede  «Fuckthe EU» (Frankfurter Rundschau); „«Izjava «Fuckthe EU». Merkel : «Apsoloutno neprihvatljivo»“ (Frankfurte rAllgemeine Zeitung).

Izvor: Fond Strateške Kulture