Немци и нова теорија о великом праску

Ситуација у Немачкој, као и у Европи уопште, све више се извлачи  из колотечине на коју је немачки народ навикнут, и која је до скора изгледала као правило. Док су европски политичари  са осећањем сопствене надмоћи дискутовали о привлачности европских вредности, о успеху јединственог интеграционог пројекта и сл. чинило се да су завирили у прошла времена.

Почео је процес (да подвучемо: ово је тек почетак) који може да доведе до Великог праска европског универзума. Лавина миграната се обрушила на Европу не зато што тежи  да што пре стигне до срца демократије, па чак не ни зато што ти мигранти свакако беже од рата. Не! Већина оних који долазе овамо једноставно жели да се што удобније смести. Неко им је обећао да је то за Немачку у реду. Запањује  дотераност  процеса. Људи који су нагрнули ка Европи су и одлично организовани, и одлично информисани. Педантни Немци су пребројавали појединачно дошљаке и констатовали да је у уторак, 15.септембра, специјални воз Минхен – Берлин у немачки главни град довезао не 518 избеглица, како је очекивано, већ њих 339. То значи да се 179 људи  путем разбежало и расејало по Немачкој. Прво је ручица „стоп“ повучена у Битерфелду, а затим негде око Десауа… Избеглице не желе да се региструју у новим прихватним центрима који су за њих и организовани, а служе управо  за регистрацију и њихов прихват!

Немци су се дали у потрагу, чак  су ангажовали и хеликоптере. Понеког  су уловили и принудно одвезли на регистрацију.  Новинари пишу да мигранти  не желе да остану у Немачкој, већ хоће у Шведску, те  да је то разлог за њихово склањање од регистрације. Од тог објашњења уши одједном порасту, тако да оно почиње да личи на лош покушај спречавања панике. Онима који су повукли ручицу „стоп“ у возу и побегли из њега тешко да требају сусрети са простодушним волонтерима и тешко да ће се баш много трудити да буду редовни слушаоци часова немачког језика. Очигледно је да немачки новинари нису читали трактат свог великог земљака Имануила Канта „Варљиво право да се лаже због човекољубља“ – па ови лажу све редом, а можда и себе, да ће све бити добро. Да ли ће? Само у 24 часа 15.септембра број избеглица који су прешли немачку границу се дуплирао и изнео је 7.266 људи…

Чак и уколико би се избеглице у Шведској сместиле боље него, рецимо, у Немачкој, ипак им је у Немачкој боље, него, на пример, у Чешкој или Мађарској, преко којих  претрчавају  ни часак се не задржавајући. Медији саопштавају да, пошто налете на пограничне препреке дуж мађарске границе, они траже пут према Немачкој кроз Хрватску и Словенију. Мађарски премијер Виктор Орбан  скоро да је једини европски лидер који се не плаши да ствари назове правим именом (или, бар, неке од њих). У интервјуу немачком Bild-у он је рекао да су људе који су нагрнули у Европу два пута преварили: преварили су их кријумчари који од превоза људи праве бизнис, а преварили су их и европски политичари који су им обећали бољи живот и могућност да остану у Европи.

Орбан мудро подсећа да су многе избеглице стигле  са територија где су биле на сигурном  – из избегличких логора у Јордану, Турској и Либану. Уколико се не предузму одговарајуће мере, рекао је, река избеглица се неће зауставити: стизаће из Пакистана, Бангладеша, Малија, Етиопије, Нигерије. Зато, обзиром да Европска комисија не предузима никакве мере, мађарски премијер предузима своје: пошто су власти његове земље затвориле границу са Србијом, Виктор Орбан је 17. септембра изјавио да Мађарска почиње да поставља зид на границама  са Румунијом и  Хрватском.

Немачка и Француска још увек инсистирају на „праведном“ учешћу у помагању избеглицама, односно о увођењу  квота Европске комисије које одређују колико која земља треба да прихвати избеглица. А за сада је тако како је, Берлин и Праг заједно са Братиславом, који су одушевљени њим, забавили сусе обнављањем граничне контроле. „Први члан мађарског устава каже да немачки канцелар све ради правилно“ – ироничан је Орбан и одмах озбиљно изјављује да када би постојале отворене границе не би било могуће задржати  људе, рецимо у прибалтијским  земљама, ако би они хтели да се пробију у Немачку. Али ту је он у праву. Епизода са заустављањем воза Минхен – Берлин говори да избеглице имају своје маршруте, које су им унапред одређене.

Са Орбаном се морамо сложити у још једном: највећи европски политичари, – каже Орбан, –  тренутно живе у измишљеном свету. Они појма немају о стварној опасности коју за нас представљају  мигранти.  Уопште немају! Главни европски политичари – најмање што се за њих може рећи је да су то   занесењаци, који без икакве стварне подлоге  мисле да ће успети да сачувају контролу над ситуацијом. Којим средствима и по коју цену – то је већ друга ствар. За сада мигранти срећу госпођу Бундесканцлерин  аплаудирањем, као што је то било у берлинској општини Шпандау, где је она пре пар недеља изволела да их посети. А Немце смирују тиме, да се сада врши успешна разрада и усвајање високотехнологичних система праћења. Ове године ће на конференцији Future Security (годишњи догађај који се одржава у Берлину и на коме учествују навиши функционери  Министарства одбране и предузећа војне индустрије)   бити приказан систем нове генерације који омогућује да се контролишу масовна окупљања, да се идентификују појединци и транспортна средства, па чак и да се прекршиоци приводе. Да, да, избеглице мењају Немачку, и то раде  чак и брже  него што се  могло претпоставити.

Нисмо се случајно присетили Великог праска. Само што је своју верзију   те теорије предложио Волфанг Ишингер, бивши дипломата, који од 2008.године води рад годишње Минхенске конференције о безбедности. Ишингер уопште није случајна особа, њега сматрају за сивог кардинала немачке спољне политике. А он претпоставља да ће до Великог праска  доћи, али не у Европи (спавајте мирно становници Берлина, Минхена, Келна,..),  већ – на Блиском Истоку.  Зато, – каже Ишингер,  –  морају  да се „озбиљно размотре“  варијанте војног решења сиријског проблема, не искључујући  ни могућност слања немачких војника у Сирију. Испоставља се да године које је Ишингер провео на дужности главног руководиоца дипломатског представништва Немачке у Вашингтону нису прошле тек тако – он је добро научио амерички прилаз решавању конфликата. Треба да се каже да се у Берлину Ишингерова провокација  није допала баш свима, па ни у влади. Министар за везе са земљама у развоју Герд Миллер (ХДС) је сигуран да при решавању сиријског питања треба да се обрати пажња само на дипломатску иницијативу по линији Савета безбедности УН.  Исту позицију заузимају и социјал-демократе који подржавају свог колегу из партије – министра спољних послова Штајнмајера.

У федералној влади нема јединства по питању избеглица. Како и да га има, када се Немачка нашла пред проблемом чија величина нема преседана. За сада Ангела Меркел  предлаже да се избеглице које су стигле у Немачку поделе на два дела: они  који су дошли из области у којима нема војних дејстава треба да  напусте Немачку – изјавила је она, говорећи 17.септембра у Франкфурту. „Ми ћемо заштитити оне којима је заштита потребна, а осталима морамо да кажемо:  треба да напустите Немачку све док и вама не затреба заштита“ – рекла је госпођа Меркел. Ако би се злослутно пророчанство врло искусног Валтера Ишингера о Великом праску на Блиском Истоку остварило, оних којима ће бити потребна помоћ тамо скоро и да неће бити. Чиме ће ту новост дочекати Немачка и остала Европа?

Извор: Фонд Стратешке Културе