Nesanica pod senkom Palme

Kada je nedavno potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić, izjavio da zbog ekonomije nema mirne snove iskreno sam bio začuđen, čak pomalo i zabrinut.

Prvo, zbog činjenice da svemoćni potpredsednik koji tako odlučno seče nagomilane Gordijeve čvorove srpske istorijske, političke i svekolike druge stvarnosti, otvoreno pokazuje da postoji oblast koja ga plaši. I drugo, zašto mu tako vrstan stručnjak kakav je Mlađan Dinkić, koji od pada Miloševićevog režima, bukvalno apsolutistički kontroliše sve ekonomske i finansijske tokove u Srbiji, ne objasni stvar?!

Nije to tako teško, a Mlađa mu valjda toliko duguje. Zaboravio je na prugastu majcu koju mu je svojevremeno pokazivao, primio ga u koaliciju, dao mu bitne resore, oslobodio ga kosovskog bremena. Ako to nije dovoljno da se nekome otkriju male tajne velikih majstora kuhinje, ne znam šta jeste.

Dakle, zašto se Vučić nije obratio onome ko mu sedi uza skute i ko već 13 godina vozi naš ekonomski brod, pa da mu taj sve lepo objasni i da onda više nema nesanicu?! To bi bilo logično.

A i prosto. Jer, taj uvek sve lako i pitko objasni. Nema jednostavnijih ekonomskih objašnjenja od njegovih. Oni prošli (koje ni on ni Dačić, dabome, ne poznaju) nisu dobro radili i ostavili su ogromne dugove i probleme ali on je ekspert koji ima recept za sve. Malo povećaš poreze, malo platiš strancima da otvore neku fabriku, prodaš ono što još nisi a može, još više se zadužiš i eto …

Za to vreme, u državnim preduzećima, zapošljavaš kadrove koji, uz svoju, donose još najmanje pet pristupnica za tvoju stranku. Kada dođe vreme da se svode računi lepo istupiš iz Vlade koja ne razume tvoju genijalnost, ali tvoji kadrovi ostaju. Na taj način deluješ iz senke, nisi više odgovoran, a kada dođu novi izbori, metodom sigurnih glasova, one novopridošle pristupnice koje su na čekanju za novi ciklus, vode te opet u igru. Opet ispočetka!

I tako već trinaest godina.

Zašto mu to ne objasni?! Izgleda prosto, ali Mlađu leđa nikad ne bole!

Možda, zato, što to Vučić već zna, ali mu se takav pristup baš i ne dopada.

Ili, možda, zato što je svestan da Vučić brzo shvata i napreduje u svemu čega se dohvati. Evo, već hapsi bolje od Dačića, a pravosudnim sistemom barata bolje od Tadića sa sve Homenom. Onomad je Saboru SPC-a održao čas vere i patriotizma, a ni zapošljavanje mu ne ide loše. Kako je krenuo zgrabiće i pare, a onda kuku svima, a najviše njemu, Dinkiću?!

Šta god da je iza, Vučić je najpre (prijatno) iznenadio ozbiljne ekonomiste izjavom da nema prodaje „Telekoma“ bez pravih projekata u koje bi se taj novac uložio, čime je jasno stavio do znanja da namerava da spreči dalje pretakanje infrastrukture u potrošnju, što je upravo ono na čemu Dinkić pliva sve ove godine.

Na taj način jasno je stavio do znanja da ima zdrav, domaćinski, rezon za koji ne trebaju zvučne ekonomske titule, ali koji jedini nudi spas iz vrtloga u koji nas je uvukla Dinkićeva špekulativna ekonomija.

Još nešto je postalo jasno nakon Vučićeve izjave, a to je da neko iz vlasti ozbiljno zaleže da državu reši „Telekoma“. Tipujem da su se baš bivši „eksperti“ dosetili da je sada, dok svi gledaju u Kosovo, pravi trenutak za to.

Bilo kako bilo, ono što je, u utorak, započelo sitnim čarkama oko načina i metoda smanjivanja javne potrošnje, nekako odjednom, preraslo je u problem mogućeg ekonomskog kolapsa svega postojećeg, a lideri vladajuće koalicije sreli su se u nedelju, ne objavljujući gde, što više ne radi čak ni „Bilderberg“, kako bi se dogovorili o ekonomskoj strategiji koja će omogućiti privredni razvoj, nova ulaganja i neumitni bolji život. Uz sve to najavili su da će ista pitanja biti razmatrana na sednici Vlade u ponedeljak, 03.06.2013.

Sve to, onako iznebuha, izgledalo je čudno i nekako zloslutno.

Pre toga, isto u nedelju, Vučić je sazvao vanredno predsedništvo svoje stranke, na kome je dobio podršku da može u ime stranke razgovarati o ekonomskim pitanjima. Predsednik stranke?! Potpredsednik vlade?! Podrška, ovlašćenje?! Nekako je sve zaličilo na šiljenje štapa koji bi koalicionim partnerima pokazao da tolerancija naprednjaka ima granica.

Ali, očigledno, da su pitanja bila previše krupna, a razlike isuviše velike da bi se stavovi usaglasili, jer je razgovor vladajućeg trijumvirata završen objavom da će biti nastavljen, a niko od trijumvira se nije slavobitno prsio pred kamerama. Pominjan je i širok društveni konsenzuz, mada se, koliko juče, govorilo o potrebi hitnog delovanja. Otkazana je i najavljena sednica Vlade, naravno zbog zauzetosti ministara, ali će se oni osloboditi do četvrtka.

Gde će nas taj četvrtak odvesti videćemo. Verovatno u neki crni petak. Moguće je da čitava uzbuna treba da izbaci sa naslovnih strana surovost otpočete kosovske implementacije i da najugroženije opomene da ova vlast može, ako joj se prohte, i da im uskrati ono što im sada dodeljuje kao da daje milostinju, a ne nešto što su ljudi zaradili, ili im se garantuje zakonima.

Ali, lično mislim, u tom slučaju bi oni izašli sa pričom o svojoj jedinstvenosti, posvećenosti i sličnim medijskim opsenama iza kojih se krije naša ružna stvarnost, a i tabloidi bi nas zasuli pričama iz „proverenih“ izvora, dojavama i ostalim arsenalom za takve prilike.

Zato, ovo ćutanje i obraćanje šturim saopštenjima pre liči na ozbiljan koncepcijski sukob koalicionih partnera. I to oko suštine onoga što ostaje kada prođu i Kosovo i Datum. Naravno, koalicija se ne može raspasti dok god je pridržava čvrsta evro-atlantska ruka, ali mogući su drugi tektonski poremećaji. Uostalom, već duže vreme policija češlja poslovanje Fonda za tržište rada koji je od petog oktobra do nedavno bio vrlo čvrsto uporište Dinkićevih partija, ali i nekih drugih njihovih centara u javnim preduzećima.

U svakom slučaju, Vučić mora znati da nema nikakvog ekonomskog napretka i boljitka u Srbiji dok god se ne reši ne samo Dinkića i njegovih saradnika, već celokupne koncepcije špekulantske ekonomije, koja se zasniva na prekomernoj potrošnji i zaduživanju da bi se ta potrošnja podržala, kao i rastakanju sopstvenih privrednih resursa ili njihovo predavanje stranom kapitalu. Nema ni jednog jedinog realnog ekonomskog rezultata koji je Dinkićev koncept doneo ovoj zemlji za trinaest godina upravljanja privredom i finansijskim tokovima, nema ni jednog pozitivnog ekonomskog parametra koji je posledica njegovih mera, a da nije praćen sa bar pet negativnih.

I zato, nameravao sam da predložim Vučiću, da kao prvu meru protiv svoje ekonomske nesanice konzumira dobrog ekonomskog savetnika sa iskustvom u privredi, koji će mu lako približiti posledice Dinkićevog „teoretskog ekspertizma“, što bi sigurno pomoglo i samom Mlađi koji u privredi nikada nije radio. Ali, odustao sam.

Jer, u međuvremenu, oglasio se i sveznajući Palma koji je Vučićevu nesanicu povezao sa njegovim nadljudskim i nadsrpskim naporima da nam obezbedi Datum za Vidovdan. Ekonomiju nije ni pomenuo. A, Palma zna. Ne zato što je mnogo pametan i težak, već zato što mu Amerikanci šapuću na uvo. S toga, uvek treba pažljivo razmisliti kad nešto čujete od Palme (osim onoga što izrekne dok na skupštinskim raspravama glumi svađe sa LDP-om).

I tako, ja sada razmišljam šta je pravi uzrok Vučićeve nesanice. I što više razmišljam, to manje znam, a i sve manje mi je važno. Jer, šta me briga zbog čega taj, Vučić, ne spava, kada je već rekao da zbog Kosova spava vrlo mirno.

Izvor: Vidovdan