Nova bitka za Srebrenicu – ishod i posledice (1)

Ruski veto u Savetu bezbednosti sprečio je novo zarivanje sečiva britanske imperije u telo srpskog nacionalnog bića i stavio tačku na još jedan, u dugom istorijskom nizu, antisrpskih projekata koji dolaze iz Londona. Bljutavi farsični scenario sa epicentrom u Srebrenici ipak će biti nastavljen, uz puni doprinos Aleksandra Vučića, koji bez ikakve potrebe, uvlači Srbiju tamo gde joj nije mesto posle bezbednog zaklona koji ju je pružila Rusija glasanjem u Njujorku. Ali, dometi tog scenarija sada su bitno ograničeni, posebno nakon briljantnih istupanja stalnog ambasadora Rusije pri UN, Vitalija Čurkina, koji je na sednici SB jasno ukazao na neodrživost argumenata predlagača i njihovu neprincipijelnost. Zato su oni odmah krenuli sa rezervnom varijantom. Američki kongres i Evropski parlament, dan posle sednice SB, usvojili su svoje Rezolucije o Srebrenici, koje su varijante neuspelog britanskog dokumenta i koje sadrže kvalifikaciju „genocidnosti“. U isto vreme njihove medijske ispostave u Srbiji zavrtele su pitanje „Koliko će Srbiju koštati ruski veto?“, i lansirale tezu da Rusija nama zapravo nije pomogla, već odmogla, budući da je Zapad sada besan na nas a to, dabome, može usporiti naš evropski put. Besmisleno. Glupo. Jadno. I očekivano, jer kada se povlačite i pregrupišete uvek puštate dimne zavese, kako na bojnom polju tako i u politici.

No, samo postojanje detaljno razrađenog rezervnog scenarija koji je stupio u dejstvo, praktično, po automatizmu, pokazuje da su anglo-saksonski stratezi računali na to da njihova inicijativa u SB neće proći i da insistirinje da se ona ipak stavi na glasanje ima određenu svrhu, o kojoj se mora ozbiljno razmisliti. Dakle, nema vremena za likovanje, stvar još uvek nije gotova. Vreme je za ozbiljnu analizu dosadašnjeg toka nove bitke za Srebrenicu, budući da su ulozi  danas daleko veći nego pre dvadeset godina. Posebno za Srbiju.

Zašto je Britanija insistirala na glasanju u SB?

Neizglasavanje nečije Rezolucije u SB uvek se smatra svojevrsnim diplomatskim porazom, pa podnosioci uvek teže da kroz tzv. konsultacije učine tekst takvim da bude prihvatljiv stalnim članicama (koje imaju pravo veta), a ako to već nije moguće obično odustaju od svojih predloga i idu na neobavezujuće „predsedničko saopštenje“, čime na neki način spašavaju diplomatsku čast. U slučaju britanskog predloga Rezolucije o Srebrenici bilo je prilično jasno da Rusija neće dozvoliti izglasavanje u podnetom obliku, i to ne samo zato što podržava i štiti Srbe, koje Rezolucija neopravdano kvalifikuje kao genocidni narod, već i zbog sopstvenih geostrateških interesa, budući da bi usvajanje takve Rezolucije bilo uvod u zatiranje Republike Srpske kao genocidne tvorevine. Tokom tzv. konsultacija oko sadržaja Rezolucije britanski predlagači su ponudili sedam verija predloga, ali oni nisu imali kontinuitet u prihvatanju iznetih primedbi ruske i kineske strane, već su čas imali blažu, čas oštriju formu (kažu da je sedmi predlog bio najoštriji), što je jasno ukazivalo da ne postoji namera predlagača da sadržaj teksta uskladi sa primedbama, već više da stvori privid poštovanja procedure.

Neposredno pred glasanje ruska strana je upozorila da je konačni predlog Rezolucije za nju neprihvatljiv i da će glasati protiv. Ipak, Britanija nije odustala i pri glasanju je doživela poraz, ne samo zbog ruskog veta, već i zbog činjenice da je čak četri člana SB bilo uzdržano, što je doskora bilo nezamislivo za predloge iza kojih stoje zapadne sile. Poraze i ćuške izbegavaju i mali, a velikima je to teška istorijska mora. Pa, ipak, Englezi su svesno stali pred ruski veto! Zašto? Odgovor može biti samo jedan – imali su ciljeve koji su toga vredni.

Odgonetnuti te ciljeve svakako nije lako i tražiće određeno vreme, ali bar četri možemo i sada jasno sagledati.

Prvi, nastavak medijske satanizacije Vladimira Putina. Ono što evro-atlantizmu najviše smeta kod ruskog vođe nije toliko njegova spremnost da brani Rusiju, već njegov strateški koncept koji razgrađuje temelje njihove Vavilonske kule koju nazivaju Novim svetskim poretkom i rast njegove popularnosti u zemljama koje su već deo uspostavljene Imperije. Putin je, uprkos negativnoj kampanji kojoj je izložen od zapadnih mainstrim medija, najpopularniji strani političar u zemljama Zapada, sa izuzetkom same Amerike. Njegove slike nose se na anti-globalističkim protestima, njegovi politički principi ugrađuju u programe nekih opozicionih partija u Evropi. Besmislenost optužbi oko pada malezijskog aviona, ruskim snagama u Ukrajini i ostale izmišljotine pokazale su se na duži rok kontraproduktivnim i više su Putinovoj popularnosti koristile, nego što su joj štetile.

Sa Srebrenicom je druga situacija. Zbog konstantne propagande vezane za rad haškog tribunala i satanizovanja Srba istina o Srebrenici je počela da se probija tek pre par godina i to konstantno gušena novim lažima. Zato je Srebrenica kod prosečnog zapadnjaka i dalje simbol zločinačke prirode Srba. Staviti veto na Rezoluciju koja, navodno zbog godišnjice, treba još jednom da potvrdi to što je „opštepoznato“ značiće da Putin te „zločine“ podržava, pa eto prilike za puno ozbiljnije udare na njegov rastući rejting, kao i opravdanja za dalje vojno zaoštravanje prema Rusiji. Proces u vodećim globalističkim medijima je već otpočeo!

Drugi cilj nazvaćemo klasičnim primerom „preusmeravanja pažnje“ i otpočeću ga sa dva pitanja. Koliko je građana Srbije u medijskoj pompi oko Srebrenice primetilo da je vlada Srbije 06.07.2015. prihvatila učešće u projektu REKOM? I, koliko ljudi misle da je to važno u ovom trenutku? Gotovo niko.

Da obratimo pažnju na Vest: „Vlada Srbije će podržati formiranje regionalne komisije koja bi ustanovila broj žrtava ratova na prostoru bivše Jugoslavije, jer je to neophodno kako bi došlo do nacionalnog pomirenja na zapadnom Balkanu, istakao je premijer Aleksandar Vučić u razgovoru sa predstavnicima Koalicije za REKOM (Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima)“ (1)

Ko može prigovoriti ovako principijelnom stavu srpskog premijera, kome može smetati da se utvrdi istina o broju žrtava tokom ratova devedesetih? Nikom, dabome!

Ali, problem je što na čelu REKOM-a stoji Nataša Kandić, osvedočeni anti-srpski lobista i što se radi o projektu koji finansira Džordž Soroš, još osvedočeniji srbomrzac i jedan od direktnih inspiratora  finansijera  ratova na ovim prostorima. Projekat inače postoji još od 2008. a osnovan je na Četvrtom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, održanom u Prištini.(2) Uprkos pritiscima, čak ni Tadić nije imao hrabrosti da ga stavi pod državno okrilje. Vučić ima.

Trudeći se da pronikne šta se krije u londonskim maglama oko Srebrenice, Srbija ne obraća pažnju na REKOM, koji ima pretenzije da, u smislu istorijskog pogleda, stavi tačku na navodnu krivicu Srba za većinu dešavanja koja su pratila razbijanje Jugoslavije. A šta Nataša Kandić i Soroš misle o tome već smo videli i osetili na svojoj koži! Posledice ovog Vučićevog čina biće, po Srbe, možda još i teže od usvajanja britanske rezolucije, jer će zaključak o genocidnosti biti donet kroz instituciju koju je podržala država Srbija. A on je neminovan, budući da je Nataša Kandić od početka lobirala da se zločin u Srebrenici nazove genocidom.

Dakle, usmeravanje pažnje na dešavanja u Njujorku koje je konstantno vršila engleska strana, stalnim držnjem tenzija, menjanjem teksta predloga i sl. pružila je mogućnost glavnom evro-atlantskom balkanskom igraču, Aleksandru Vučiću, da bez opasnosti po svoj poljuljani rejting praktično proturi REKOM za državni projekat, što će po Srbe imati praktično iste posledice kao i da je Rezolucija izglasana. Čak i teže mada, istina, na duži rok. Pokrivena istim, gustim, londonskim maglama Skupština Srbije je 07.07.2015. ratifikovala SOFA sporazum, koji praktično ukida vojnu neutralnost zemlje, a da je i to prošlo bez ikakve ozbiljnije reakcije javnosti.

Tu dolazimo i do trećeg cilja, otvaranja prostora najvažnijem globalističkom namesniku balkanskih prostora, Aleksandru Vučiću, da se pokaže nacionalno odgovornim liderom (blago kritikovanje britanske Rezolucije) čime mu se za kratko produžava vek trajanja i otvara prostor za nove, već dogovorene, izdaje vezane za Kosovo i Metohiju, prodaju Telekoma i drugih preostalih državnih resursa.

Nemojte imati dileme da će Vučić dosledno nastaviti da izvršava sve zadatke dobijene od zapadnih nalogodavaca i da njegov problem sa zapadom proističe iz želje da zaštiti ma i jedan nacionalni interes. Ništa od toga. Njegov problem sa Zapadom je njegova politička istrošenost, koje su svesni i on i njegovi nalogodavci. Zato mu oni istovremeno i spremaju zamenu i povremenim infuzijama produžavaju rok trajanja kako bi iz njega iscedili što više. A on odgovara povećanom poslošnošću jer zna da je to jedino što ima da im ponudi. Zato su njegove reakcije na britansku rezoluciju došle prekasno i bile bljutavo blage. On nije rekao da najeminentniji svetski stručnjaci za pitanja genocida tvrde da Srebrenica ne može biti genocid, nije naveo njihova imena, nije uručio demarš britanskom ambasadoru, nije zatražio da prisustvuje sednici SB gde se o rezoluciji raspravljalo, nije kazao kako Srbija nikada nije ratovala u Bosni, nije zapravo uradio ništa od onoga što je morao da uradi. On je samo plivao londonskim maglama kako mu je rečeno, nevešto glumeći kako ne zna da li će ići u Potočare. Ja sam znao. Napisao sam to na ovom portalu prošlog meseca (2). Jer, on je deo igre od samog početka. On je trenutno najvažniji zapadni igrač na Balkanu, bez obzira što mu je karijera na zalasku.

Britanski izlazak pred rusko „njet“ dao mu je priliku da još malo glumi neshvaćenog patriotu dok srbofobiji Nataše Kandić zida državni krov, a SOFA-sporazumu daje ratifikaciju, nadajući se da time kupuje još malo vremena i vlasti od svojih nalogodavaca.

Četvrti cilj je evidentna namera podnosioca predloga Rezolucije, Velike Britanije, da ovom dokumentu obezbedi naknadnu realizaciju, kao u slučaju dokumenta Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova. Na taj dokument Rusija je, na zahtev tadašnjeg srpskog premijera Vojislava Koštunice, takođe stavila veto, ali se on, nakon promene vlasti u Srbiji, realizovao i realizuje, upravo uz pomoć srpskih vlastodržaca. Pored ostalog, bukvalno sva rešenja vezana za tzv. Briselske pregovore proističu iz ovog dokumenta, pa i najnoviji ustupci koji se očekuju od Vučića.

U ovom slučaju, to praktično znači da će se napadi na Dodika dodatno intenzivirati, kako bi se otvorio put za ovakav scenario.

Na kraju, vezano za sve rečeno treba se osvrnuti na onaj deo britanske Rezolucije o kome ni njeni protivnici, ni pobornici nisu mnogo govorili a koji je sigurno jako važan, budući da je postojao u svih sedam britanskih verzija teksta. To je insistiranje da se pojam „genocid u Srebrenici“ zaštiti zakonom, odnosno da se predvide zakonske kazne za one koji ga poriču. Ovo bi praktično značilo zabranu objave bilo kog stava, argumenta, ili naučnog istraživanja koje spori da se tamo desilo ono što se nije desilo, genocid. Takav zahtev ne samo da nije primeren bilo kojoj demokratiji, već je protivan zdravom razumu i smislu postojanja Nauke uopšte. Jer, čemu njeno postojanje, čemu naučno istraživanje uopšte, ako se njegovi rezultati moraju uskladiti s dogmom, kakva god ona bila?! No, to je pravo lice Novog svetskog poretka kome je telo u Londonu, mač u Vašingtonu, a vera u Vatikanu! Nemojte to nikada zaboravljati, posebne ako tražite odgovor na pitanje zašto nas Englezi mrze?!

A šta nauka, neopterećena zapadnim interesima i Soroševim parama, kaže o Srebrenici mogli smo videti i čuti na međunarodnoj konferenciji „Srebrenica 1995-2015: činjenice, nedoumice, propaganda“ koji su u Beogradu organizovali Fond strateške kulture i Muzej žrtava genocida, 04.07.2015. Pred prepunom salom hotela „Lajf dizajn“ (Life design) tragični srebrenički događaji osvetljeni su sa raznih strana, a rečeno je mnogo toga što do sada široj javnosti nije bilo poznato. Autoritet, ozbiljnost i argumenti izlagača, od kojih su neki, direktno ili indirektno bili i deo samih događanja, razvejali su mnogo lažnih slika koje je stvorila moćna zapadna propagandna mašinerija. Po svemu sudeći ova Konferencija mogla bi biti svojevrsna raskrsnica u prilazu srebreničkim događajima. No, detaljniju analizu o značaju i mogućim posledicama ovog skupa čitaće te u drugom delu teksta.

_____________________________________________

Odrednice:

• – http://www.danas.rs/danasrs/ukratko/vlada_ce_podrzati_rekom.83.html?news_id=95451
• http://www.intermagazin.rs/neverovatno-vucic-i-vlada-srbije-podrzali-da-natasa-kandic-i-rekom-utvrdjuju-ko-je-ratni-zlocinac-video/
• http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/njegove-teske-odluke/

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

2 Komentara na Nova bitka za Srebrenicu – ishod i posledice (1)