Нововерци и прослава Датумдана

Од данас су Хектор, Спартак, Вилијем Валас Храбро Срце, Бик Који Седи, Јованка Орлеанка, Лазар, Синђелић, Гавриловић, Рига од Фере, Че Гевара, Ганди и многи други знани и незнани – губитници, прокажени талог историје. Њихове жртве чини узалудним неколико европомазаника својим јеванђељима по Томи, Аци, Ивици, Млађи…

Све је било узалудно, довољни су били оловка и папир да светом завладају правда и мир. Истина је откривена. Сноуден и Асанж су слободни да оду куд год пожеле. Ионако више неће имати ништа ново да открију. Ионако већ одавно сви све знамо.

Свети Граал је све време био на Бриселместану, мач краља Артура прогутала је ала из Лох Неса, стрела Вилијема Тела промашила је циљ, Фауст је изиграо Мефиста, Муса Краљевића Марка, а одбачени стиропор постао је угаони камен. Потрага је окончана, заблуде су размршене, пророци којима су се раније клањали су почишћени, легенде разграђене, сећања разводњена. Коначно исписују нову историју, демитологизовану – време ће се мерити до њих и од њих. Они су месије без прошлости. Од данас прослављамо њихов дан – Датумдан. Неко ће тај дан узети за Крсну Славу.

Доказали су да су сви други дани били лажни, да је само Датумдан истинит. Одрекли смо се стране поражених, свих оних који кости своје расејаше у борби за оно што залудно звасмо слобода. А она се не осваја, на њу се пристаје. Слободу дариваху они које ми блудни сматрасмо окупаторима и крвницима, јер они одвајкада у ове крајеве долазише са књигама и гитарама. А ми их дивљи отерасмо. Датумдан нам је бесповратно коначиште, остало су стратишта за ништа. Постоји само будућност, прошлост је ружан сан који ћемо променом свести убрзо да заборавимо.

Датумдану се приписују натприродне моћи. Његовим доласком напокон можемо рачунати на коначна решавања, најзад ћемо се довести у ред. Са Датумданом ће почети владавина правде и права, без њега је то било немогуће. Повинујмо му се. Сада ће се месијама указати упутства за спровођење бројних Датумских Заповести, које бејаху с ону страну наших сазнања. Датумдан просветљује, он доноси месијама неслућену мудрост и праведост. Тајне светих стандарда ће бити откривене, и ништа неће бити немогуће ако се правоверно буду следиле.

Први Датумдан у историји нације је прослављен свечано. Речи нових месија постадоше Света Писма. Тумачи последњег завета се сад могу размилети по пустој земљи, да неповратно преносе глас Датумдански. Следбеници ће прихватити затечено као спас. Неће их нико кушати теретом искушенија, јер ни о чему нису ни одлучивали, нити им је тражен глас. Добро да је тако, јер никад се не зна шта доноси сутра. Тада ће мирне савести моћи да кажу како су неки други у томе учествовали, а како је њих било премало да било шта промене. Рећи ће како су све знали, али били заузети другим стварима. А не изненадите се ако вам баш ти буду рекли да су од самог почетка били против, и у првим редовима. Неће их бити стид, јер им неће бити први пут да у тако нешто и сами поверују.

Порицаћемо себе зарад новог царства небеског, жутим звездицама у круг протканим. Јер шта ћемо имати од тога ако нас буду видели у друштву непокорених, у шетњи улицама. Ти нам неће рећи хвала јер, гле дрскости, они од нас очекују другачије стање духа. Ко су они да имају очекивања. Очекивања су за наивне, а нада је изговор немоћнима. А ми смо од Датумдана постали моћни. Пре тога су нам рекли да смо лепи, а када буду почели да нас кљукају монсантовским концентратима бићемо и сити.

Њихове су душе немирне. Отуд с мржњом и паником, острашћени као недовољно прихваћени конвертити, оне са вековима иза себе обасипају понижењима и свакојаким подметањима. Глуме спокој, а вапе за њим преклињући свог новог бога да им додели верификацију у календару, која искупљује и исцељује. Живе у страху за себе не увиђајући да постоји лек за њихову бољку. Није ни горак ни скуп као онај што препоручише нама, већ је једноставан и доступан. Име му је – оставка!

Извор: Нови Стандард